Пређи на садржај

Војна операција

С Википедије, слободне енциклопедије
Part of the Stele of the Vultures depicting heavy infantry marching in formation
Part of the Bayeux Tapestry depicting Norman heavy cavalry charging Saxon shield wall
Nuclear mushroom cloud
Painting of Napoleon and his troops in winter retreating from Moscow
Soldiers wading ashore from landing craft on D-Day
British rhomboid tank and soldiers preparing to advance
У смеру казаљке на сату од горе лево:
Древни ратови: Стела лешинара, око 2500. године пре нове ере
Средњовековни рат: Битка код Хејстингса, 1066
Рано модерно ратовање: повлачење из Москве, 1812
Рат у индустријском добу: Битка на Соми, 1916
Модерно ратовање: искрцавање у Нормандији, 1944
Нуклеарни рат: атомско бомбардовање Нагасакија, 1945

Војна операција је координисана војна активност државе. У сврху тајности војне операције имају шифроване називе. Могу бити борбене и неборбене и могу се даље разврставати по више критеријума, као што су територија коју обухвата, обим ангажовања оружаних снага, утицај на остале елементе оружаног сукоба.[1][2]

Свака војна операција се састоји од следећих фаза:

  1. Иницирање - јасна идеја војног, политичког, економског и друштвеног циља операције
  2. Планирање - дефинисање јасних циљева, времена, обухвата и трошкова операције
  3. Извршавање - координисана логистичка и борбена активност оружаних снага
  4. Контрола - надзор над извршавањем операције и поређење са планом
  5. Закључивање - прихватање или одбијање ефеката операције наредбама командних структура

Историја

[уреди | уреди извор]
Мапа за стратешку операцију „Уран“ 1942, Битка за Стаљинград[3][4][5][6]

Први познати класични знаци операције као једног од облика ратовања настали су у војним сукобима и ратовима крајем 18. - почетком 19. века, а теоријски концепти и практично отелотворење операције као облика војне уметности (оперативни уметност) обликовала се од почетка 20. века.

Према дефиницији Војне енциклопедије Руско царство 1911-1914: Операција (војна) је скуп стратешких и тактичких акција усмерених на постизање било ког, одређеног задатка датог рата и обично довршених великим војним сукобом страна.

У војним пословима СССР-а, средином 1930-их развијена је теорија за извођење дубоке офанзивне операције (Дубока операција), која је предвиђала координирану масовну употребу тенковских снага, авијације, артиљерије и ваздушно-десантних јуришних снага.

Према ТСБ, операција је скуп удара, битака, кординираних и међусобно повезаних у сврху, временa и местa, које изводе оперативне формације једног или неколико родова оружаних снага према јединственом концепту и плану за решавање оперативни или стратешки задаци.[7]

Током Другог светског рата војска и морнарица СССР-а изводиле су офанзивне и одбрамбене операције, у зависности од циљева и броја укључених трупа (снага), подељене на стратешке и фронтовске операције. Фронт-линије операције могу бити или саставни део стратешких операција, или бити независне. Подела операција на офанзивне и одбрамбене операције говори само о томе ко је започео напад на почетку догађаја или шта је био циљ у случају намерне одбране. Често су се током операције офанзива и одбрана могли смењивати.

Имена операција добила су а постериори, у зависности од развоја догађаја и резултата постигнутих током операције, а током догађаја коришћена су кодна имена, од којих су нека остала додатни назив за операцију (совјетске операције „Багратион“, „Уран“,[8][9][10][11] операције Вермахта „Цитадела“, „Блау“, англоамерички „Оверлорд“ и слично).[12]

Операција Маркет гарден

[уреди | уреди извор]

Операција Маркет гарден[13][14][15] је била савезничка војна операција која је покренута током Другог светског рата, у септембру 1944. године. Главни циљ операције је било заузимање мостова на главним речним токовима на територији Холандије под немачком контролом, како би се омогућио брз продор савезничких снага у само срце нацистичке Немачке и рат привео крају до Божића. Ипак нацисти су успели да добију битку и тако се одрже још неколико месеци у рату.[16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „How is the Term "Armed Conflict" Defined in International Humanitarian Law?” (PDF). International Committee of the Red Cross. март 2008. Архивирано (PDF) из оригинала 1. 11. 2018. г. Приступљено 7. 12. 2020. 
  2. ^ „HOW IS THE TERM "ARMED CONFLICT" DEFINED IN INTERNATIONAL HUMANITARIAN LAW?” (PDF). International Committee of the Red Cross. ICRC. април 2024. стр. 13—14. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 7. 2024. г. Приступљено 7. 7. 2024. 
  3. ^ Sieff, Martin (2005-04-27). „Analysis: Stalingrad defines urban war”. UPI (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-05. 
  4. ^ Spencer, John; Geroux, Jayson (2021-06-28). „Urban Warfare Project Case Study #1: Battle of Stalingrad”. Modern War Institute (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-05. 
  5. ^ Davis, Daniel L. (2016-11-28). „Why Stalingrad Was the Bloodiest Battle of World War II (and Perhaps of All Time)”. The National Interest (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-17. 
  6. ^ Deadliest Battle in History: Stalingrad | Animated History (на језику: енглески), Приступљено 2022-01-26 
  7. ^ „Операция (воен.)”. bse.sci-lib.com. Приступљено 10. 03. 2021. 
  8. ^ Beevor, Antony (1998). Stalingrad: The Fateful Siege: 1942 – 1943. Harmondsworth, United Kingdom: Penguin Putnam Inc. ISBN 0-670-87095-1. 
  9. ^ Bell, Kelly (јесен 2006). „Struggle for Stalin's Skies”. WWII History: Russian Front. Special. Herndon, Virginia: Sovereign Media. Issue. 1539-5456. 
  10. ^ Bergström, Christer (2007). Stalingrad – The Air Battle: 1942 through January 1943. Harmondsworth, United Kingdom: Chevron Publishing Limited. ISBN 978-1-85780-276-4. 
  11. ^ Clark, Alan (1965). Barbarossa: The Russian-German Conflict, 1941–1945. New York City, New York: William Morrow. ISBN 0-688-04268-6. 
  12. ^ „Остоја Војиновић: Операција Барбароса – Дан напада на СССР и правог почетка Другог светског рата”. Видовдан | Српска традиција и национални интерес (на језику: српски). 23. 06. 2020. Приступљено 10. 03. 2021. 
  13. ^ Badsey, Stephen (1993), Arnhem 1944: Operation Market Garden, London: Osprey Publishing, ISBN 978-1855323025 
  14. ^ Balke, Ulf (1990), Der Luftkrieg in Europa, II, Koblenz: Bernard & Graefe, ISBN 3763758844 
  15. ^ Barnes, B. S (1999). The Sign of the Double 'T' (The 50th Northumbrian Division – July 1943 to December 1944). Market Weighton: Sentinel Press. ISBN 9780953426201. 
  16. ^ September 1994, Retired Colonel William Wilson (12. 06. 2006). „Operation Market Garden: History's Greatest Airborne Assault”. HistoryNet (на језику: енглески). Приступљено 10. 03. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]