Пређи на садржај

Влак без возног реда

С Википедије, слободне енциклопедије
Влак без возног реда
РежијаВељко Булајић
СценариоИво Браут
Вељко Булајић
Елио Петри
Стјепан Перовић
Главне улогеДавор Антолић
Столе Аранђеловић
Невенка Бенковић
Мирко Боман
Мухамед Цејван
Лука Делић
Златко Црнковић
Љубо Дијан
Матo Ерговић
Инге Илин
Сима Јанићијевић
Љубица Јовић
Драган Кнапић
Оливера Марковић
Јелена Кесељевић
Тана Маскарели
Бранко Матић
Марија Мерлић
Милан Милошевић
Ивица Пајер
Боро Папак
Велимир Бата Живојиновић
МузикаВладимир Краус Рајтерић
МонтажаБлаженка Јенчик
Продуцентска
кућа
Јадран филм
Година1959.
Трајање121 минута
Земља ФНРЈ
Језиксрпскохрватски
IMDb веза

Влак без возног реда је југословенски и хрватски филм из 1959. године.[1] Филм је режирао Вељко Булајић, а на Филмском фестивалу у Пули награђен је Златном ареном за најбољи филм.[2][3]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

У прољеће 1946. у Југославији се организују велике миграције становништва из пасивних кршевитих динарских крајева у плодне панонске равнице Славоније, Барање, Сријема, Војводине.

Селећи се из неплодних крајева, колонисти на путу за Барању пролазе кроз тешки период прилагођавања на нови начин живота. Возови без возног реда воза људе, чији пут у равницу није испуњен само тугом за напуштеним крајем, већ и дилемама које доноси ново, као и оптерећењима наслеђеним из прошлости везане за драго поднебље.

Возовима се пресељавају цела села па тако и становници села Долац у Далматинској загори, који су добили земљу и куће у барањском селу Тополову. На челу долачке сеобе је председник сеоског одбора, првоборац Ловре, којем се свиђа удовица Ике. У сеобу су кренула и Ловрина браћа Дује и млади Периша зван Пешо. Ту је и Пешин ратни судруг, морнар Николица којем се такође свиђа Ике. На путу се Пешо заљуби у Дану, девојку из суседног села, не знајући да је она већ обећана за жену сину барањског газде...[2][4]

Глумац Улога
Оливера Марковић Ике
Велимир Бата Живојиновић Дује Брикета
Златибор Стоимиров Мирко
Давор Антолић помоћник машиновође
Столе Аранђеловић Ловре
Крешимир Зидарић Буда
Невенка Бенковић Будина мајка
Мирко Боман Будин отац
Мухамед Чејван Спиро
Зденка Трах Спирина жена
Љиљана Вајлер Дујина жена
Лука Делић Симлеша
Златко Црнковић
Љубо Дијан
Мато Ерговић Марган
Инге Илин Дана
Сима Јанићијевић Јоле, Данин отац (као Јан Сид)
Љубица Јовић госпођица из ресторана
Јелена Кесељевић Симлесина баба
Драган Кнапић
Тана Маскарели Јолина жена
Бранко Матић неповерљиви сељак
Круно Валентић Полицајац
Ивица Пајер Николица

Комплетна филмска екипа  ▼

Редитељ Вељко Булајић
Сценариста Иво Браут (писац)
Вељко Булајић (писац)
Славко Колар (писац)
Стјепан Перовић (писац)
Елио Петри (писац)
Композитор Владимир Краус Рајтерић
Директор фотографије Крешо Грчевић директор фотографије
Монтажер Блаженка Јенчик
Сценограф Душан Јеричевић
Костимограф Марко Церовац
Одсек за шминку Дује Дупланчић шминкерка
Лојзика Гал шминкерка
Шукрија Шаркић шминкерка (као Шуцо Шаркић)
Јанко Веверец шминкер
Менаџер продукције Предраг Дрезга директор филма
Стипе Гурдулић вођа снимања
Никола Станковић директор филма
Помоћник режије Пјер Мајхровски помоћник редитеља
Беро Орловић други помоћник редитеља
Раденко Остојић помоћник редитеља
Крсто Папић помоћник редитеља
Крсто Петањек помоћник редитеља
Уметнички одсек Иван Коблер сет дизајнер
Стево Влаховић сценски реквизитер
Милан Вражић сценски реквизитер
Одсек за звук Жељко Худек микроман
Ерик Молнар тон мајстор
Одсек за камеру и расвету Срећко Бркић пратилац камере
Иван Каблер сценски мајстор
Антун Коренић вођа расвете (као Антон Коренић)
Будимир Мађер фотограф
Милош Радивојевић пратилац камере
Илија Вукас пратилац камере
Јарослав Задразил пратилац камере
Одсек за костим Олга Бек гардеробер
Људевит Халопир гардеробер
Одсек за монтажу Нада Јелер асистент монтажера
Музички одсек Лидија Јојић музички уредник
Остала екипа Драга Броз секретар продукције
Нада Маркић секретар режије
Владо Спиндлер волонтер

Награде и фестивали

[уреди | уреди извор]
  • Пула 59'
  1. награда жирија за најбољи филм[2][5]
  2. награда за најбољи сценарио[2][5]
  3. награда за најбољу мушку епизодну улогу (Милан Милошевић)[2][5]
  4. Награда публике Јелен недељника ВУС[2]
  5. Посебно признање Вељку Булајићу - заједно с Игором Претнаром - за резултате тражења, квалитету и тенденције у њиховим филмовима[2]
  • Кан 59' - службени програм[2] - награда публике[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Хрватски филмски архив: Попис хрватских дугометражних филмова 1944. - 2006.”. Архивирано из оригинала 05. 01. 2011. г. Приступљено 17. 06. 2009. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „Влак без возног реда”. База ХР кинематографије. Приступљено 27. 1. 2021. 
  3. ^ „Vlak bez voznog reda”. Nacionalni arhivski informacijski sustav. Приступљено 28. 1. 2021. 
  4. ^ „Влак без возног реда”. Класик Тв. Приступљено 27. 1. 2021. 
  5. ^ а б в „VLAK BEZ VOZNOG REDA”. Pula film festival. Архивирано из оригинала 01. 02. 2021. г. Приступљено 27. 1. 2021. 
  6. ^ „Вељко Булајић”. Данас. Приступљено 27. 1. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]