Владин Немањић (лат. Bladinus; рођен пре 1194. године - умро после 1208. године) је био син Вукана Немањића, припадник српске средњовековне владарске династије[1].
Владин је био син Вукана Немањића, односно унук оснивача династије, Стефана Немање. Имао је тројицу браће: Ђорђа, Димитрија, Стефана. О Димитрију и Стефану знамо нешто више података на основу задужбина које су оставили за собом: манастира Давидовица и Морача. Ђорђе је био наследник свога оца који је фигурирао као владар Зете у првој половини 13. века[1].
Једини историјски извор који помиње Владина Немањића је писмо његовог брата Ђорђа млетачком дужду Пјетру Зјанију од 3. јула 1208. године када му се зетски владар заклео на верност. Димитрије и Стефан се не спомињу у овом писму, али се поред Ђорђа и Владина у њему спомињу и Станко и Петрислав. Како се Владин помиње у писму, тада је свакако био пунолетан, што значи да је рођен пре 1194. године. У писму се поред Ђорђа и Владина помињу још две личности, Станко и Петрислав, а наводе се као consoprinus краља Ђорђа. Овај термин може означавати децу мајчине сестре, али се чешће користи за означавање деце од браће или сестара. Тако Станко и Петрислав могу бити и синови Владина Немањића[1].
