Пређи на садржај

Владимир Бјеличић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Бјеличић
Датум рођења(1983-12-24)24. децембар 1983.(41 год.)
Место рођењаБеоградСФРЈ

Владимир Бјеличић (Београд, 24. децембар 1983) српски је уметник, кустос, историчар уметности и перформер.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Завршио је основне и мастер студије историје уметности на Филозофском факултету у Београду. Аутор је већег броја критичких текстова објављених у штампаним и дигиталним медијима, као и у каталозима београдских уметника. Стални је сарадник на пројекту „Сергина” британске уметнице Ели Kларк, заснованом на истраживању пост-телесних родних идентитета и сексуалности на интернету. Са Сенком Латиновић чини пост-кустоску формацију „Вокално кустоски синдром” и један је од оснивача дрег колектива „Ефемерне конфесије”.[1][2]

За перформанс „Разоткривена природа или Приче о биљкама и радницима” добио је награду Пролећне изложбе УЛУС-а за 2020. годину. Рад за полазиште има испитивање могућности која произилази из интеракције људске и биљне врсте, посебно у контексту промишљања егзистенција у свету дехуманизујућег капитализма.[3]

Своју прву самосталну изложбу под називом „Бела стена_превођење сећања” организовао је 21. априла 2021. године. Изложба представља пројекат заснован на личном и колективном памћењу којим се указује на изумрле друштвене идеје укорењене у принципима солидарности, колективног напора и јединства.[4]

Перформанси

[уреди | уреди извор]
  • Понирање (2017)[5]
  • Ја – Тим Рејквел, вођење кроз изложбу „Таштина малих разлика” Грејсона Перија (2017)[6]
  • Разоткривена природа или Приче о биљкама и радницима (2018-)[7]

У склопу формације „Вокално кустоски синдром”:

  • The Creators of Belgrade (2017)
  • TELL ME LIES, TELL ME SWEET uncensored LITTLE LIES (2017)[8]
  • Уметност је наш посао (2018)
  • Српске лепе уметности - Не поновило се (2018)[9]
  • Ви то умете и можете да остварите (2019)[10]
  • Мит о двоглаву (2021)
  • There is no such thing as a free lunch (2022)[11]
  • Бела стена_превођење сећања (2021)

Кустоски пројекти

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „||About|| - Vladimir Bjelicic”. cargocollective.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 09. 2022. г. Приступљено 12. 09. 2022. 
  2. ^ „BELA STENA_prevođenje sećanja / Vladimir Bjeličić”. ULUS (на језику: српски). 
  3. ^ „VLADIMIRU BJELIČIĆU NAGRADA PROLEĆNE IZLOŽBE 2020”. ULUS (на језику: српски). 
  4. ^ „Бела стена_превођење сећања”. SEEcult.org. 
  5. ^ „Владимир Бјеличић” (PDF). www.teatarmimart.org.rs. Театар МИМАРТ. 
  6. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Poslednje autorsko vođenje kroz izložbu "Taština malih razlika". JMU Radio-televizija Vojvodine. 
  7. ^ „Performans na Kalemegdanu: Interakcija biljaka i radnika”. NOVA portal (на језику: српски). 9. 6. 2020. 
  8. ^ „||Vocal Curatorial Syndrom|| - Vladimir Bjelicic”. cargocollective.com (на језику: енглески). 
  9. ^ „Српске лепе уметности”. 
  10. ^ „Vokalnokustoski sindrom | Desk Kreativna Evropa Srbija”. Архивирано из оригинала 12. 09. 2022. г. Приступљено 12. 09. 2022. 
  11. ^ „"There is no such thing as a free lunch" performans u MSUV”. N1 (на језику: српски). 15. 2. 2022. 
  12. ^ „Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije: IDAHO Belgrade 2013”. Nadlanu.com (на језику: српски). 13. 5. 2013. 
  13. ^ „Нови телесни идентитети”. Nin online. 
  14. ^ „Fragmenti dualnosti”. 
  15. ^ „Vođenje kroz izložbu | Ulična galerija”. 
  16. ^ „Лепа сам као револуција – Изложба Милице Ракић 26.2-16.3.2019. Ликовна галерија”. Kolarac (на језику: српски). 
  17. ^ „Izložba Zagrljaj sa ZZ”. Labris (на језику: српски). 
  18. ^ „Stručno vođenje kroz „Korektivne mere“ - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 13. 3. 2022. 
  19. ^ „NAGRADE ULUS-a 2020”. ULUS (на језику: српски).