Пређи на садржај

Бранислав Прелевић (књижевник)

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранислав Прелевић
Бранислав Прелевић
Лични подаци
Датум рођења(1941-01-07)7. јануар 1941.
Место рођењаЗеленик, Кучево,  Краљевина Југославија
Датум смрти17. фебруар 2018.(2018-02-17) (76 год.)
Место смртиБеоград,  Србија

Бранислав Прелевић (Зеленик, Кучево, 1941Београд, 17. фебруар 2018) био је истакнути српски песник, прозни писац, афористичар и преводилац. Такође је и сликар.

Основну и Средњу библиотекарску школу завршио је у Београду, 1962. Дипломирао 1968. на Одсеку за југословенску и општу књижевност Филолошког факултета у Београду. Био је професор у Десетој, Петој и Четрнаестој београдској гимназији и Првој економској школи у Београду, а потом слободан уметник (1978-1989). Писао је прозу, поезију, есејистику и бавио се превођењем са шпанског и португалског језика. Једно време боравио је у Мексику (1976-1977) изучавајући хиспано-америчку књижевност, а потом у Мадриду (1980) где је изучавао шпанску књижевност. Поезија Бранислава Прелевића превођена је на више страних језика. Приредио је бројне књиге са шпанског језика од којих је многе и сам превео, а и објављивао је своје ауторске књиге писане на шпанском језику.

  • Ниоткуд сна, 1971,
  • Играч у ваздуху, 1973,
  • Брава на светлости, 1983,
  • Антиатлантида, 1985,
  • Распад обличја, 1986,
  • Шесто чуло, 1986,
  • Аријаднине нити, 1987,
  • Чуваркућа, 1991,
  • El Canto Laberintico (на шпанском), 1991,
  • Ватроустом, 1998,
  • Transparencia imborrable, 2000,
  • Посвете, 2006
  • Ткање истог, 2003,
  • Дозивања изазова : песме : (1966-1968) , 2014,
  • Удварајући се модрини: песме из бележнице 1966-1968, 2015,

Поезија за децу

[уреди | уреди извор]
  • На језеру Титикака,
  • Palabras de honor : poesía para niños / Časne reči : poezija za decu, двојезично издање шпански-српски, 2009,
  • Самуров камен, роман, 2001,
  • Аутопортерт (са мувом) Сотира Додијашевића, монодрама, 1983,
  • La decisiva belleza del desafío : cuentos cortos y absurdos, кратка проза, 2010,
  • Драмска дела (Аутопортерт (са мувом) Сотира Додијашевића, Успони и падови господина Саплитковића, Зев над зевовима, Исповест Жељке из Јаловика, Секс у тоалету, Мајмунска посла и Шекспировске кобасице), 2017,

Афоризми

[уреди | уреди извор]
  • Amorovi aforizmi, 2012,
  • Свјетлоријечје : путевима Антонија Поркије, афоризми 2013,
  • Mano a mano, pena a pena: aforismos contra torrente de palabras descaminadas, афоризми (на шпанском), 2014,
  • Рука руци, мука муци: афоризми против бујице беспутних речи, афоризми, 2014,
  • Homo ludens би да се лудира, сентенце, афоризми 2015,
  • 100 година Никанора Паре, студија, 2014,
  • Ко је ко, писци из Југославије, 1994, 1994,
  • Ко је ко у Србији (1995). стр. 463, 1995,