Босна у раном средњем вијеку

Босна у раном средњем вијеку, односно раносредњовијековна Босна (грч. χωρίον Βόσονα / земљица Босна) била је српска историјска област, која се током раног средњег вијека налазила у саставу тадашњих српских држава, првобитне Кнежевине Србије (од 7. до 10. вијека) и потоње државе Војислављевића (11. вијек). Обухватала је средишњи дио географске области Босне у горњем сливу ријеке Босне, по којој је и сама област добила име.^[1]^[2]^[3]^[4]^[5]

Историја

Током античког периода, све области око горњег слива ријеке Босне припадале су римској провинцији Далмацији, чија је унутрашњост током 5. и 6. вијека тешко пострадала у вријеме тадашњих ратова. Досељавањем Јужних Словена на Балканско полуострво током 6. и 7. вијека започео је нови период у историји тих области. У највећем дијелу некадашње римске провинције Далмације настанили су се Срби, а тадашњи опсег српског етничког простора према западу посвједочен је вијестима франачког хроничара Ајнхарда, који је у својим „Аналима франачког краљевства“ забиљлежио, под 822. годином,^[6] да су Срби народ који држи велики дио Далмације (лат. Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur).^[7]

Први помен Босне као области у историјским изворима садржан је у историографском дјелу византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита (945-959) под насловом О управљању Царством. У 32. поглављу, које носи наслов „О Србима и земљи у којој сада станују“, помиње се и мала област, односно земљица Босна (грч. χωρίον Βόσονα) и то у саставу тадашње Кнежевине Србије. Исти извор биљежи да се у области Босне налазе два града: Катера (грч. Κάτερα) и Десник (грч. Δεσνήκ). За оба града предложене су разне убикације на ширем простору средње Босне.^[8]^[9]

После распада те српске државе у другој половини 10. вијека, претпоставља се да је Босна заједно са осталим српским земљама привремено потпала под непосредну или посредну власт Самуиловог царства (976-1018), а потом долази под привремену власт Византије. Средином 11. вијека, у вријеме успона државе Војислављевића, тадашњи српски владари Михаило и Бодин шире власт и према области Босне. Према позном Љетопису попа Дукљанина, Бодин је око 1081. године или нешто доцније за управитеља у Босни поставио кнеза Стефана. Исти Љетопис садржи и друге податке који се оносе на историју Босне у овом периоду, поготово када је ријеч о обласним подјелама и династичким односима, али та казивања немају упориште у другим изворима, те се стога у науци не сматрају као поуздана.^[10]^[11]

Крајем 11. и почетком 12. вијека долази до успона сусједне Краљевине Угарске, која временом успоставља свој утицај и на Босну, којом од 12. вијека владају банови, чиме започиње нови период у историји ове области.^[12]^[13]

Види још

Референце

^ Ћоровић 1940.
^ Ћирковић 1964.
^ Klaić 1989.
^ Mrgić-Radojčić 2004, стр. 43-64.
^ Živković 2010, стр. 149-161.
^ Scholz 1970, стр. 111.
^ Pertz 1845, стр. 83.
^ Ферјанчић 1959, стр. 58-59.
^ Moravcsik 1967, стр. 160-161.
^ Кунчер 2009.
^ Живковић 2009.
^ Живковић 2004, стр. 153-164.
^ Живковић 2008, стр. 49-60.

Извори и литература

Извори

Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга.
Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
Mošin, Vladimir, ур. (1950). Ljetopis popa Dukljanina. Zagreb: Matica hrvatska.
Orbini, Mauro (1601). Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni. Pesaro: Apresso Girolamo Concordia.
Орбин, Мавро (1968). Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга.
Pertz, Georg Heinrich, ур. (1845). Einhardi Annales. Hanover.
Scholz, Bernhard Walter, ур. (1970). Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories. University of Michigan Press.
Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
Шишић, Фердо, ур. (1928). Летопис Попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија.

Литература

Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
Живковић, Тибор (2004). „Рама у титулатури угарских краљева”. Зборник радова Византолошког института. 41: 153—164.
Живковић, Тибор (2008). „Бан Борић”. Зборник за историју Босне и Херцеговине. 5: 49—60.
Živković, Tibor (2010). „O počecima Bosne u ranom srednjem vijeku” (PDF). Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja u Sarajevu. 39: 149—161. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 09. 2015. г. Приступљено 15. 06. 2024.
Klaić, Nada (1989). Srednjovjekovna Bosna: Politički položaj bosanskih vladara do Tvrtkove krunidbe (1377. g.) (1. изд.). Zagreb: Grafički zavod Hrvatske.
Mrgić-Radojčić, Jelena (2004). „Rethinking the Territorial Development of the Medieval Bosnian State” (PDF). Историјски часопис. 51: 43—64. Архивирано из оригинала 03. 05. 2022. г. Приступљено 15. 06. 2024.
Новаковић, Реља (1963). „О неким питањима граница Србије, Хрватске и Босне у X в.”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 7 (1): 153—183.
Ћирковић, Сима (1964). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века (The Lexicon of Serbian Middle Ages). Београд: Knowledge.
Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија.
Fine, John V. A. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.

Спољашње везе

[FOOTNOTEЋоровић1940-1] Ћоровић 1940.

[FOOTNOTEЋирковић1964-2] Ћирковић 1964.

[FOOTNOTEKlaić1989-3] Klaić 1989.

[FOOTNOTEMrgić-Radojčić200443-64-4] Mrgić-Radojčić 2004, стр. 43-64.

[FOOTNOTEŽivković2010149-161-5] Živković 2010, стр. 149-161.

[FOOTNOTEScholz1970111-6] Scholz 1970, стр. 111.

[FOOTNOTEPertz184583-7] Pertz 1845, стр. 83.

[FOOTNOTEФерјанчић195958-59-8] Ферјанчић 1959, стр. 58-59.

[FOOTNOTEMoravcsik1967160-161-9] Moravcsik 1967, стр. 160-161.

[FOOTNOTEКунчер2009-10] Кунчер 2009.

[FOOTNOTEЖивковић2009-11] Живковић 2009.

[FOOTNOTEЖивковић2004153-164-12] Живковић 2004, стр. 153-164.

[FOOTNOTEЖивковић200849-60-13] Живковић 2008, стр. 49-60.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]