Блажуј (Илиџа)
Блажуј | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Општина | Илиџа |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 50′ 24″ С; 18° 15′ 29″ И / 43.84011° С; 18.25806° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Блажуј Блажуј на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 033 |
Блажуј је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Илиџа, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине.
Географија
[уреди | уреди извор]Блажуј се налази на самом ободу Сарајевског поља.
Историја
[уреди | уреди извор]Блажуј је од распада Југославије до прољећа 1996. године био у саставу општине Српска Илиџа у Републици Српској. У овом периоду се у Блажују налазила ратна болница Републике Српске. Ратна болница Жица је основана у октобру 1992. године. Догађаји у ратној болници Жица и Блажују током овог периода су детаљно описани у Дневнику ратног хирурга Миодрага Лазића, који је у овој болници радио до њеног затварања.[1]
Култура
[уреди | уреди извор]Храм Светог Саве у Блажују
[уреди | уреди извор]У Блажују се налази храм Српске православне цркве посвећен Светом Сави. За њену градњу послало је 1897. године "Добротворно словенско друштво" из Петрограда, 3000 рубљи прилога.[2] Црква у Блажују је завршена 1897. године, а 21. септембра је осветио митрополит Николај Мандић. Годину дана након освећења у цркву су пренесени посмртни остаци митрополита Георгија Николајевића. Пренос посмртних остатака започео је у суботу 19. септембра 1898. године. Сутрадан, 20. септембра, у 12 часова спуштен је ковчег у нову гробницу у цркви у Блажују.[3] На преносу посмртних остатака у Блажујску цркву био је присутан и члан Француске академије из Париза Анатол Лероа-Болије.[4] Године 1925. храм су два пута посјетили краљ Александар I Карађорђевић и краљица Марија Карађорђевић.[4] Црква и парохијски дом су гранатирани 1992. године а обновљени 1999.[4][5] Обновљени храм је освештао митрополит Николај Мрђа 10. октобра 1999.[4]
Скрнављење храма
[уреди | уреди извор]Храм Светог Саве је од 1996. када је Блажуј ушао у састав Федерације БиХ био врло често мета националистичких напада.[6] У ноћи између 1. и 2. јуна 2011. двојица Бошњака су оскрнавили храм графитима на којима је писало „Џихад“, „Марш у Србију“, „Један је Алах“, „Алах екбер“, „Турска“ и друге увриједљиве поруке. Починиоци овога дјела су ухапшени и осумњичени за изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости.[6]
Споменик
[уреди | уреди извор]У порти храма Светог Саве у Блажују налазе се гробнице и спомен-обиљежја Србима које је аустроугарска војска стрељала 1916., и усташке постројбе 1941. године.[4] У самом храму се налази надгробна плоча на гробници митрополита Ђорђа Николајевића на којој стоји натпис „Гробница Ђорђа Николајевића српско-православног Архиепископа и Митрополита Дабробосанског — Рођен у Јаску 20. 4. 1807. године, умро у Сарајеву 8. 2. 1896. године“.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]Српско становништво и свештенство су Блажуј напустили након потписивања Дејтонског споразума од стране Републике Српске када је Блажуј припао Федерацији БиХ.[5]
| Националност[7] | 1991. |
| Срби | 1.870 |
| Муслимани [а] | 338 |
| Југословени | 144 |
| Хрвати | 88 |
| остали и непознато | 48 |
| Укупно | 2.488 |
| Националност[7] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 900 | 848 | 710 | |
| Муслимани [б] | 117 | 120 | 55 | |
| Хрвати | 96 | 122 | 157 | |
| Југословени | 124 | 16 | 16 | |
| Албанци | 33 | 1 | 7 | |
| Црногорци | 8 | 10 | 18 | |
| Роми | 8 | |||
| Словенци | 3 | |||
| Мађари | 2 | 1 | 1 | |
| Македонци | 1 | |||
| остали и непознато | 16 | 7 | 6 | |
| Укупно | ' | 1.305 | 1.125 | 973 |
| Националност[7] | 1953. | 1948. |
| Срби | 2.580 | 1.473 |
| Југословени неопредијељени | 420 | |
| Хрвати | 356 | 16 |
| Словенци | 6 | |
| Црногорци | 2 | |
| Македонци | 11 | |
| Чеси | 1 | |
| Руси | 1 | |
| Русини и Украјинци | 6 | |
| остали Словени | 4 | |
| остали несловени | 11 | |
| неопредијељени | 1 | |
| Укупно | 3.398 | 1.495 |
| Демографија[7] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 973 | |
| 1971. | 1.125 | |
| 1981. | 1.305 | |
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево (1996) (језик: српски)
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1897. године
- ^ а б Српска православна црква: Митрополија дабробосанска: Георгије Николајевић (1807-1896): Посљедњи дани и смрт[мртва веза] (језик: српски)
- ^ а б в г д Српска православна црква: Митрополија дабробосанска: Архијерејско намјесништво сарајевско: Парохија у Блажују[мртва веза] (језик: српски)
- ^ а б Милеуснић, Слободан (1997). „Духовни геноцид: Преглед порушених, оштећених и обесвећених цркава, манастира и других црквених објеката у рату 1991–1995 (1997)”. Српска православна црква. Архивирано из оригинала 10. 10. 2015. г. Приступљено 20. 09. 2016.
- ^ а б „Гимназијални оскрнавили храм Светог Саве у Блажују”. РТРС. 08. 06. 2011.
- ^ а б в г Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево. 1996. ISBN 978-86-7292-001-7.. ISBN 978-86-7292-001-7. [1] (језик: српски)
Извори
[уреди | уреди извор]- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- Српска православна црква: Митрополија дабробосанска: Духовни геноцид (језик: српски)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- РТРС: Дан одбране Илиџе, 14.05.2011. (језик: српски)