Балтичка митологија
Балтичка митологија јесте термин и област изучавања митологије балтичког народа која потиче из балтичког паганизма и наставља се након христијанизације у балтички фолклор.
Историја
[уреди | уреди извор]Балтичка митологија потиче из протоиндоевропске митологије. Балтички регион је био један од последњих региона Европе који је христијанизован, процес који је започео у 15. веку и наставио се најмање један век касније. Иако ниједан изворни текст није сачуван са детаљима о митологији балтичких народа током паганског периода, сазнања о таквим веровањима могу се стећи из римских и немачких хроника, из каснијег фолклора, из етимологије и из реконструкција компаративне митологије.[1]
Док су ране хронике (14. и 15. век) биле у великој мери производ мисионара који су настојали да искорене домородачки паганизам балтичких народа, богат материјал опстаје у балтичком фолклору. Овај материјал је био од посебне вредности у индоевропским студијама јер га, као и балтички језици, научници сматрају изразито конзервативним, одражавајући елементе протоиндоевропске религије. Индоевропски божански близанци су посебно добро представљени као Dieva dēli (летонски „синови божји“) и Dievo sūneliai (литвански „синови божји“). Према народном предању, они су деца Диеваса (литвански и летонски - види протоиндоевропски * Диеус). Са браћом и њиховим оцем су повезане две богиње; персонификовано Сунце, Сауле (летонски „сунце“) и Саулес меита (летонски „Сунчева ћерка“).[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Puhvel 1989, стр. 222–229
- ^ Mallory & Adams (1997:163).
Литература
[уреди | уреди извор]- Leeming, David Adams (2005). „Germanic mythology”. The Oxford Companion to World Mythology. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19991-648-1.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Balode-Anelauskaitė, Laimutė. "Baltic names of deities in the hydronyms of Latvia and Lithuania". In: Perspectives of Baltic philology. 1 / ed. by Jowita Niewulis-Grablunas, Justyna Prusinowska, Ewa Stryczyńska-Hodyl. Poznań: Wydawnictwo Rys, 2008. pp. 21-40. Niewulis-Grablunas, Jowita (2008). Perspectives of Baltic Philology. Wydawnictwo Rys. ISBN 9788360517321.
- Běťáková, Marta Eva; Blažek, Václav. Encyklopedie baltské mytologie. Běťáková, Marta Eva; Blažek, Václav (2012). Encyklopedie baltské mytologie. Praha: Libri. ISBN 978-80-7277-505-7.
- Bojtár, Endre (1999). Foreword to The Past: A Cultural History of the Baltic People. Central European University Press. ISBN 978-963-9116-42-9. JSTOR 10.7829/j.ctt1cgf840.
- Brückner, A. (1922). „Osteuropäische Götternamen. Ein Beitrag zur vergleichenden Mythologie” [Eastern European names of gods. A contribution to comparative mythology]. Zeitschrift für vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der Indogermanischen Sprachen (на језику: немачки). 50 (3/4): 161—197. JSTOR 40847373.
- Calin, Didier. Indo-European Poetics and the Latvian Folk Songs. Riga: 1996. Thesis (expanded version).
- Dini P. U., Mikhailov N. "Materiali preliminari per una bibliografia della Mitologia baltica. In: Res Balticae, Nr. 03, 1997. pp. 165-213.
- Dini P. U., Mikhailov N. "Materiali preliminari per una bibliografia della Mitologia Baltica. II. In: Res Balticae, Nr. 7, 2001. pp. 101–116.
- Eckert, Rainer (јануар 1998). „On the Cult of the Snake in Ancient Baltic and Slavic Tradition (based on language material from the Latvian folksongs)”. Zeitschrift für Slawistik. 43 (1). S2CID 171032008. doi:10.1524/slaw.1998.43.1.94.
- Vėlius, Norbertas. Senovės baltų pasaulėžiūra: struktūros bruožai [The World Outlook of the Ancient Balts]. Vilnius: Mintis, 1983.
- Young, Francis, ур. (2022). Pagans in the Early Modern Baltic. ISBN 9781802700213. doi:10.1515/9781802700213..
- Zaroff, Roman. "Some aspects of pre-Christian Baltic religion". In: New researches on the religion and mythology of the Pagan Slavs. Edited by Patrice Lajoye. Paris: Lingva, 2019. pp. 183–219.
- Lietuvių mitologija. T. 3. Sudarė N. Vėlius ir G. Beresnevičius. Vilnius: Mintis, 2004.