Пређи на садржај

Балкански језици

С Википедије, слободне енциклопедије
Јужнословенски узус и језици на Балкану.

Ово је списак свих језика који су пристуни на Балкану. Сем туркијске групе, сви језици припадају индоевропској језичкој породици.

Историја

[уреди | уреди извор]

Једини класични и преживјели језик антике је грчки. Наследник је старогрчког језика. Реконструкција палеобалканских језика је тежак, чак и немогућ задатак за развој науке до 20. века.

У средњем веку на Балкану је створен нови класични књижевни језик (Преславска књижевна школа) — старословенски или старобугарски. У 10. и 11. веку хрватски и српски књижевни језик су се формирали на западном Балкану, као и у Корушкој — Словеначка редакција старословенског језика.

Језички спорови

[уреди | уреди извор]

Језички спорови на Балкану почели су у другој половини 18. века питањем грчког језика. Након проблема уследио је познати грчки пројекат.

Позната Вукова реформа, с почетка 19. века, довела је до српско-бугарског спора око македонског питања. У међувремену, Јернеј Копитар уочио је постојање тзв. Балканске језичке заједнице. Суштина овог спора своди се на одговор на питање (језик или дијалект и чији), шта је Косовско-ресавски дијалекат, као узуски наследник тзв. Рашки језик? [1][а] Бечки књижевни договор ствара нова језичка питања. Новосадски договор га продубљује:

  1. Постоји ли један српскохрватски узус и који је тачан назив на овом језику?
  2. Српски и хрватски су засебни језици или два имена на истом узусу?
  3. У дијалекатном континууму штокавице постоје ли још неке узусе, колико и шта су?

С друге стране, неславенски балкански језици, а посебно румунски и албански, историјски и у смислу њихове класификације постављају више питања него да разјасне историјски контекст балканске језичке историје (албанско-румунска језичка веза). Први писани споменици на овим језицима датирају из 16. века.[2]

Индоевропски језици

[уреди | уреди извор]

Албански

[уреди | уреди извор]

Хеленски

[уреди | уреди извор]

Индоаријски

[уреди | уреди извор]

Словенски језици

[уреди | уреди извор]

Југоисточни словенски језици

[уреди | уреди извор]

Прелазни дијалекти

[уреди | уреди извор]

Југозападни словенски језици

[уреди | уреди извор]

са варијацијама дијалеката: чакавски, кајкавски и штокавско

Романски

[уреди | уреди извор]

Турскијски језици

[уреди | уреди извор]

Изумрли језици

[уреди | уреди извор]
  • старомакедонски
  • далматски
  • етеокритски језик
  • етеокипарски језик
  • илирски језик
  • османски

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Веома занимљив и сигуран порез за различите језике садржан је у путопису Евлије Челебија. Године 1660. написао је да су у Скопљу латини примећени у српској цркви, а у Новом Пазару је постојала бугарска црква. Скопље је потпуно изгорело 25. октобра 1689, а потом Нови Пазар. 1706. године Нови Пазар је имао 300 кућа према 12.000 пре 17 година. 1737. обновљени град је опљачкан. У Рилској ревизији историје славенско-бугарске од 1825. године наведена су бугарска насеља. Занимљиво је да су Нови Пазар и Ужице наведени као такви.

Референце

[уреди | уреди извор]