Пређи на садржај

Афонсо V од Португалије

С Википедије, слободне енциклопедије
Афонсо V од Португалије
Афонсо V од Португалије
Лични подаци
Датум рођења(1432-01-15)15. јануар 1432.
Место рођењаСинтра, Португалија
Датум смрти28. август 1481.(1481-08-28) (49 год.)
Место смртиСинтра, Португалија
ГробМанастир у Баталхи
Породица
СупружникИзабела од Коимбре, Хуана Белтранка
ПотомствоЖоао, Жуана, Жоао II од Португалије, Алваро Суарез де Куња
РодитељиДуарте I
Елеонора Арагонска, краљица Португалије
ДинастијаАвиз
Краљ Португалије
Период1438—1477
ПретходникДуарте I од Португалије
НаследникЖоао II од Португалије
Краљ Португалије
Период1477—1481
ПретходникЖоао II од Португалије
НаследникЖоао II од Португалије

Афонсо V од Португалије (Синтра, 15. јануар 1432Синтра, 28. август 1481) био је дванаести краљ Португалије. Носио је надимак „Африканац” због својих освајања на северу Африке. Био је син Дуартеа I и Елеоноре Арагонске. Рођен је у Синтри 15. јануара 1432. године.[1] Од 1433. године, након смрти старијег брата, носи титулу Принца престолонаследника.

Период регентства

[уреди | уреди извор]

Након смрти краља Дуартеа I 1438. године Афонсо је са само шест година наследио престо.[2] За регента је изабрана његова мајка Елеонора. Избор Елеоноре је поделио португалско племство и избили су немири. Како би се избегао грађански рат констабл Жоао је,1439. године, сазвао Кортес који је за новог регента изабрао краљевог стрица Педра.[3]

Принц Афонсо

У периоду Педровог регенства краљевина Португалија је знатно напредовала. Педро је тежио да ограничи моћ племства и да ојача утицај круне. Тако је 1448. године донесен „Афонсов законик” као резултат реформи које је на захтев Кортеса започео краљ Дуарте. Иако је краљевство напредовало сам регент Педро је имао велики број противника које је предводио његов полубрат Афонсо гроф од Барселоса. У циљу смиривања сукоба Педро је Афонсу доделио титулу војводе од Брагансе 1443. године. Након овог потеза однос између њих је нормализован али опет бива нарушен 1445. године када је склопљен брак између краља Афонса V и Изабеле од Коимбре,[2] ћерке регента Педра.

Краљ Афонсо V суверено ступа на престо 9. јуна 1448. године и тиме је окончан период регентства.

Владавина

[уреди | уреди извор]

Ступивши на престо краљ Афонсо V, под утицајем војводе од Брагансе, 15. септембра 1448. године укида све акте које је Педро донео као регент и, под лажним оптужбама, проглашава га побуњеником. Дана 20. маја 1449. године дошло је до оружаног сукоба у бици код Алфаробеире у којој краљ односи победу над побуњеницима и побуна бива угушена.

Године 1451. краљ Афонсо удаје своју сестру Елеонору за цара Фридриха III.

Након смиривања унутрашњих проблема и побуне краљ Афонсо је своју освајачку политику усмерио ка северној Африци и Мароку. После пада Константинопоља и опсаде Београда, 1456. године, Папа Калист III позива на нови крсташки поход против муслимана. Краљ Афонсо се одазива овом позиву и припрема велику војску за поход. Међутим како до овог похода никада није дошло он окреће војску на југ ка северу Африке и напада Мароко. У свом походу заузима Аланафе (данашњу Казабланку) 1464. године, Арзилу и Тангер 1471. године.

Новац краља Афонса V

Краљ Афонсо V је подржавао и финансирао поморска истраживања и експедиције свог стрица Хенрика Морепловца. У том периоду Португалија је започела са трговином робљем као и ковањем златних крузада (средњовековна португалска монета) од злата из Гвинеје. Папа Никола V је својом Булом, од 8. јануара 1455. године, дао права Афонсу V, Хенрику Морепловцу и њиховим потомцима да се баве поморством и трговином робљем као и гаранције на трговински монопол.

Године 1456. експедиција коју предводи Хенрик Морепловац открива Зеленортска острва.

Након смрти Хенрика Морепловца, 1460. године, краљ Афонсо V престаје са финансирањем експедиција и све мање се бави развојем трговине као и администрацијом краљевства.

Сукоб са Кастиљом

[уреди | уреди извор]

Након успешне афричке кампање краљ Афонсо окреће своју пажњу ка Кастиљи у жељи да заузме њен престо. Након смрти краља Енрикеа IV, кастиљански престо бива упражњен. Борбу око престола воде краљева ћерка Хуана Белтранка и сестра Изабела а краљевину Кастиљу је захватио грађански рат између њихових присталица.

Битка код Тороа

Године 1475. краљ Афонсо V жени се са Хуаном Белтранком и себе проглашава краљем Кастиље.[4] У мају исте године заједно са својим сином Жоаом предводи војску и ступа у борбу против Изабелиних присталица. До већег сукоба дошло је 1. марта 1476. године у бици код Тороа . Иако су обе стране прогласиле победу краљ Афонсо се после битке повукао у Португалију.[4] У жељи да овлада кастиљанским престолом Афонсо је покушао да склопи савез са француским краљем Лујем XI. Овај покушај је био безуспешан.

Сукоб је окончан уговором у Алкасавасу који је склопљен 4. септембра 1479. године. Овим споразумом су Изабела и Фернандо II признати владарима Кастиље а краљ Афонсо је одустао од права на престо. Поред тога, уговор је регулисао и поделу новооткривених територија и утицај интереса две краљевине на северу Африке.

Разочаран неуспехом у борби за кастиљански престо краљ Афонсо V пада у депресију. Дана 11. новембра 1477. године абдицира у корист сина Жоаоа. Међутим 15. новембра Жоао враћа круну свом оцу. Краљ Афонсо V се након овога повлачи у манастир у Синтри где умире 28. августа 1481. године након чега бива сахрањен у манастиру у Баталхи.

Брак и потомство

[уреди | уреди извор]

У првом браку са Изабелом од Коимбре, који је склопљен 1445. године, краљ Афонсо је имао три детета:

  • Жоаоа (1451—умро у младости);
  • Жуану (1452—1490), римокатоличку светицу и
  • Жоаоа II, краља Португалије од 1481. до 1495. године.

Године 1475. Афонсо се оженио са Хуаном Белтранком. Због блиских родбинских веза овај брак није признат од стране цркве. У овом браку нису имали деце.

Краљ Афонсо V имао је и ванбрачног сина са Маријом Соарез де Куњом:

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Афонсо IV од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
8. Педро I од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Беатрис од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
4. Жоао I од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Лоуренцо Мартинс
 
 
 
 
 
 
 
9. Тереза Лоуренцо
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Санча Мартинс
 
 
 
 
 
 
 
2. Дуарте I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Едвард III Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
10. Џон од Гента
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Филипа од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
5. Филипа од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Хенри од Гросмонта, 1. војвода од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
11. Бланш од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Изабела Бомон
 
 
 
 
 
 
 
1. Афонсо V од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Енрике II од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
12. Хуан I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Хуана Мануел
 
 
 
 
 
 
 
6. Фернандо I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Пере IV од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
13. Елеонора Арагонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Елеонора од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
3. Елеонора Арагонска, краљица Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Алфонсо XI од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
14. Санчо Алфонсо, 1. гроф од Албуркерка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Елеонора од Гузмана
 
 
 
 
 
 
 
7. Елеонора од Албукерка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Педро I од Португалије (= 8)
 
 
 
 
 
 
 
15. Беатрис од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Инес од Кастра
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Costa, Darc. (2009). Fundamentos para o estudo da estratégia nacional. São Paulo: Paz e Terra, 2009. стр. 388. ISBN 978-85-7753-088-5.  (језик: португалски)
  2. ^ а б Livermore, H. V. (2003). „Afonso V”. Ур.: Michael Gerli, E.; Armistead, Samuel G. Medieval Iberia. стр. 37. ISBN 9780415939188. 
  3. ^ Sousa, Antonio Caetano de (1736). História Genealogica da Casa Real Portugueza (en portugués). Vol. II. Lisboa: Lisboa Occidental. OCLC 66538592
  4. ^ а б Rubin 1991

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Rubin, Nancy (1991). Isabella of Castile: The First Renaissance Queen. St. Martin's Press. 
  • Sousa, Antonio Caetano de (1736). História Genealogica da Casa Real Portugueza (en portugués). Vol. II. Lisboa: Lisboa Occidental. OCLC 66538592. (језик: португалски)
  • Miller, Townsend – The battle of Toro, 1476, in History Today, volume 14, 1964. (језик: португалски)
  • Costa, Darc. Fundamentos para o estudo da estratégia nacional. . São Paulo: Paz e Terra. 2009. стр. 388. ISBN 978-85-7753-088-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) (језик: португалски)
  • Livermore, H.V., "Afonso V", Medieval Iberia, E. Michael Gerli, and Samuel G. Armistead ed. . Taylor & Francis. 2003. стр. 37. ISBN 978-0-415-93918-8.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) (језик: португалски)
  • Rubin, Nancy (1991). Isabella of Castile: The First Renaissance Queen. St. Martin's Press. (језик: португалски)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]