Архив Срба у Хрватској
 зграда архива | |
| Оснивање | 2006. |
|---|---|
| Локација | Загреб |
| Координате | 45° 48′ 35″ С; 15° 58′ 28″ И / 45.809722° С; 15.974444° И |
| Адреса | Прерадовићева 21 |
Архив Срба у Хрватској у Загребу је централна мањинска установа одговорна за очување архивске грађе везане уз Србе у Хрватској.[1] Архив прикупља материјале повезане с историјом Срба у Хрватској како би пружио већу доступност и очување постојеће грађе на једном месту.[2]
Установа је основана 2006. године од стране Српског народног вијећа, изабраног политичког, саветодавног и координационог тела и културне организације Српско културно друштво Просвјета.[3] Архив делује уз стручни надзор Хрватског државног архива, део је Хрватског архивског информацијског система и у раду се води стандардима Међународног стандарда за опис установа с архивском грађом (ISDIAH).[2][1] Архив је главни издавач рецензиране научне публикације Трагови: часопис за српске и хрватске теме.[4]
Историја
[уреди | уреди извор]Архив се у почетку фокусирао на прикупљање документације везане уз рад Српског народног вијећа, али је током година проширио обим рада како би обухватио широк спектар материјала о историји Срба у Хрватској, укључујући материјале које архиву дарују породице, појединци као и преслике најважнијих докумената из других установа.[5] Архив је у почетку водио Филип Шкиљан.[6] 2008. године Хрватски државни архив је установи доделио лиценцу, препознавши га као ствараоца архивске грађе.[1]
Од 2018. године Архив Срба у Хрватској суиздаје часопис Трагови. Овај академски часопис, чији је уредник Дејан Јовић, фокусира се на односе Хрватске и Србије, Хрвата и Срба, те покрива историјске, политичке, правне, економске, културне и друге теме.[1] Архив је 2020. године организовао конференцију поводом обележавања 25. годишњице потписивања Ердутског споразума.[7]
Збирке и приступ
[уреди | уреди извор]
Архив Срба у Хрватској чува оригиналне материјале настале радом Српског народног вијећа (од 1997. године), разних организација и истакнутих појединаца. 2023. године архив је чувао између 110 и 120 метара архивске грађе.[8] Архив чува документацију о раду организација попут Српског демократског форума, Самосталне демократске српске странке, Српске православне цркве у Хрватској, Заједничког већа општина и других. Установа поседује личне збирке истакнутих појединаца као што су Дивна Зечевић, Милорад Пуповац, Светозар Ливада, Славко Голдштајн, Војин Бакић и други. Архив чува аудиовизуелне материјале, укључујући усмене историје догађаја значајних за политичку и културну историју Срба у Хрватској. Осим тога, архив садржи значајне материјале везане уз Народноослободилачку борбу током Другог светског рата, материјале везане уз ратове 1990-их година, те библиотеку с неколико хиљада књига и опсежну збирку новинских материјала из српске заједнице, укључујући публикације попут Новости, Просвјета, Љетопис СКД Просвјета, Бијела пчела, Артефакти и Идентитет.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Brebanović, Predrag (2022). „ARHIV SRBA U HRVATSKOJ I ZAOSTAVŠTINA ERVINA PERATONERA” (PDF). Zbornik radova, Archival Association of Serbia (5): 50—65.
- ^ а б „Arhiv Srba u Hrvatskoj”. Arhinet - National Archival Information System. Приступљено 28. 7. 2024.
- ^ „The Archive of Serbs”. Srpsko narodno vijeće. Приступљено 28. 7. 2024.
- ^ J.D. (10. 3. 2023). „Informiranje na srpskom jeziku u Hrvatskoj”. Hrvatska riječ. Приступљено 28. 7. 2024.
- ^ Srđan Sekulić (24. 1. 2024). „„Već desetak godina sakupljamo građu o Srbima””. Srbi.hr, Zajedničko vijeće općina. Приступљено 28. 7. 2023.
- ^ Boris Pavelić (15. 3. 2015). „Markovina: Radikalni nacionalizam teška je bolest hrvatskog društva”. Novi list. Приступљено 28. 7. 2024.
- ^ „Godišnjica Erdutskog sporazuma: 'Na ovaj dan, prije 25 godina, u atmosferi teškog nepovjerenja između Srba i Hrvata zaključen je sporazum o miru'”. T-portal. 12. 11. 2020. Приступљено 28. 7. 2024.
- ^ Arhiv Srba u Hrvatskoj (на језику: хрватски). Otvorena televizija via YouTube. 19. 5. 2023. Приступљено 1. 10. 2024.