Аоста
| Аоста Aosta / Aoste | |
|---|---|
 Панорама града Аосте са околних Алпа | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Италија |
| Регија |  Долина Аосте |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 34.952 |
| — густина | 1.664,38 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 44′ 14″ С; 7° 19′ 14″ И / 45.737222° С; 7.320556° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 583 m |
| Површина | 21 km2 |
  Аоста Аоста на карти Италије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Фулвио Сенто (Fulvio Centoz) |
| Поштански број | 11100 |
| Позивни број | 0165 |
| Регистарска ознака | AO |
| Веб-сајт | |
| www.comune.aosta.it | |
Ао́ста / Ао́ст (итал. Aosta, фр. Aoste) град је у северној Италији.[1]Град је средиште најмање италијанске покрајине Долина Аосте. Град је истовремено и најмање покрајинско средиште у држави.
Географија
[уреди | уреди извор]
Аоста је смештена у крајње северозападном делу Италије, близу државне тромеђе са Француском и Швајцарском. Град је од престонице Рима удаљен 780 км, а од најближег већег града, Торина, 114 км.
Град лежи на левој обали реке Дора Балтеа, на путу према превојима Великом и Малом Светом Бернарду, који повезује Италију са Француском и Швајцарском. У близини града и границе према Швајцарској и Француском нала зе се највиши планински врхови Европе: Мон Блан, Матерхорн и Монте Роза.
Историја
[уреди | уреди извор]Град је основао римски цар Октавијан Август 24. п. н. е.[1], после победе Теренција Вара над лигурским Саласима и населио га преторијанцима Августа Праеторије.
План града сачувао је и данас мрежу античких улица и даје јасну слику изгледа римског каструма. Августов триумфални лук у Аости спада у најстарије примере те врсте.
Географија
[уреди | уреди извор]| Клима (Аоста) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Средњи максимум, °C (°F) | 4,5 (40,1) |
7,0 (44,6) |
11,5 (52,7) |
15,4 (59,7) |
20,9 (69,6) |
24,1 (75,4) |
26,7 (80,1) |
24,7 (76,5) |
20,8 (69,4) |
14,5 (58,1) |
8,4 (47,1) |
5,5 (41,9) |
26,7 (80,1) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −3,2 (26,2) |
−0,8 (30,6) |
2,8 (37) |
6,5 (43,7) |
10,5 (50,9) |
13,6 (56,5) |
15,8 (60,4) |
14,3 (57,7) |
12,0 (53,6) |
6,8 (44,2) |
1,8 (35,2) |
−1,4 (29,5) |
−3,2 (26,2) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
Становништво
[уреди | уреди извор]Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 34.102 становника.[2]
| 1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 13.962 | 16.130 | 24.215 | 30.633 | 36.906 | 37.194 | 36.214 | 34.062 | 34.102 |
Аоста данас има око 35.000 становника. Отприлике половина становништва користи француски као матерњи језик, а половина (махом досељеници са југа) користи италијански језик. Током протеклих деценија у град се доселило много досељеника из иностранства.
Привреда
[уреди | уреди извор]Последњих деценија Аоста, као град окружен Алпима, све више постаје туристичко одредиште, посебно зими. Томе доприноси и близина највиших алпских врхова и значајнијих туристичких места (нпр. Шамонија).
Градске знаменитости
[уреди | уреди извор]Аоста је туристичко, културно, трговачко и индустријско седиште. Има остатака из римског доба и других ранијих епоха, од којих су најпознатији:
- Августов триумфални лук,
- преторијанска врата
- антички амфитеатар који може да прими 4.000 гледалаца,
- Црква итал. Sant'Orso / фр. Saint-Ours која је започета у XI веку,
- катедрала Notre-Dame из XI — XIV века.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Катедрала Notre-Dame -
Градска кућа -
Староримски мост Pont de pierre
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 59. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
