Ангел Беседњак
ангел беседњак | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. октобар 1914. |
Место рођења | Браник, код Горице, Аустроугарска |
Датум смрти | 1. новембар 1941.27 год.) ( |
Место смрти | Брежице, Нацистичка Немачка |
Професија | радник |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1936. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Служба | НОВ и ПО Југославије |
Херој | |
Народни херој од | 27. новембра 1953. |
Ангел Беседњак — Дон (Браник, 15. октобар 1914 — Брежице, 1. новембар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1914. године у Бранику код Горице. Још од ране младости прикључио се радничком покрету. Године 1928. пребегао је из Италије у Југославију и запослио се у железничкој радионици у Марибору. Тамо је постао секретар организације КПЈ и члан партијског комитета Марибора (Десни Брег). Активно је учествовао у многим штрајковима радника. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1936. године.[1]
Одмах после капитулације Југославије, априла 1941. године, био је међу првим штајерским партизанима, који су се нашли на Похорју. Ступио је у Похорску чету и учествовао у многим борбама против Немаца, у саботажама и другим акцијама. Као митраљезац Штајерског батаљона истакао се нарочито у нападу на Шоштањ, 8. октобра 1941. године.[1]
Најпознатија акција у Штајерској 1941. године била је такозвани Брежишки поход. Тада су јединице под командом Франца Розмана - Станета и јединице Долењске под руководством Михе Маринка продирале по дубоком снегу кроз Савињску долину. У најтежој ситуацији на Лесичју, код Брежица, Беседњак је био рањен. Опкољен, голим рукама се борио са непријатељским војницима док га нису савладали и убили.[2]
Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Народни хероји 1982, стр. 72.
- ^ а б Народни хероји 1982, стр. 73.
Литература
[уреди | уреди извор]- Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.