Пређи на садржај

Агенда 21

С Википедије, слободне енциклопедије
Агенда 21
Корица првог издања (меки повез)
Настанак и садржај
АуторУједињене Нације (1992)
ЗемљаСједињене државе
ЈезикЕнглески, кинески, јапански, руски, француски, шпански, португалски
Жанр / врста делаНе-фикција
Издавање
ИздавачУједињене Нације
Датум23. април 1992.
(пре 32 године) (1992-04-23)
Број страница300 pp
Тип медијаШтампа (Меки повез), HTML, PDF
Класификација
ISBN ?978-92-1-100509-7

Агенда 21 (21 означава 21. век) је план акција у вези са одрживим развојем који је донет на конференцији у Рио де Жанеиру 1992. године и сматра се највећим дометом ове конференције.[1] Теме ове агенде, која садржи око 500 страна и 40 поглавља су сиромаштво, заштита атмосфере, шума, водених ресурса, као и заштита дивљих и домаћих животиња. Теме су и важне области људског деловања као што су здравство и пољопривреда, а агенда се бави и другим битним проблемима, као што је одлагање отпада. У документу је посебна пажња посвећена деци и омладини, женама, пољопривредницима и предузетницима. Уједињене нације су преузеле на себе да помажу овим групама, што је представљало значајну разлику у односу на дотадашњу праксу.[2]

Развој и еволуција

[уреди | уреди извор]

Агенда 21 за културу (2002)

[уреди | уреди извор]

Први светски јавни скуп о култури, одржан у Порто Алегру, Бразил, 2002. године, дошао је на идеју да се успоставе смернице за локалне културне политике, што је упоредиво са оним што је Агенда 21 била за животну средину.[3]

Самит о одрживом развоју (2015.)

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Циљеви одрживог развоја

Агенда 2030, такође позната као Циљеви одрживог развоја, била је скуп циљева о којима је одлучено на Самиту УН о одрживом развоју 2015. године.[4] Она узима све циљеве постављене Агендом 21 и поново их потврђује као основу за одрживи развој, рекавши: „Поново потврђујемо све принципе Декларације из Рија о животној средини и развоју…“[5] Додајући на те циљеве из оригинала документа из Рија договорено је укупно 17 циљева који се тичу истих концепата Агенде 21; људи, планета, просперитет, мир и партнерство.[6]

Имплементација

[уреди | уреди извор]

Локални ниво

[уреди | уреди извор]

Спровођење Агенде 21 требало је да укључи акције на међународном, националном, регионалном и локалном нивоу. Неке националне и државне владе су донеле закон или саветовале локалне власти да предузму кораке за спровођење плана на локалном нивоу, као што је препоручено у Поглављу 28 документа. Ови програми су често познати као „Локална агенда 21“ или „ЛА21“.[7] На пример, на Филипинима је план „Филипински агенда 21“ (ПА21). Група, ICLEI-Локалне управе за одрживост, формирана 1990. године; данас њени чланови долазе из преко 1.000 градова, насеља и округа у 88 земаља и нашироко се сматра узором имплементације Агенде 21.[8]

Испоставило се да је Европа континент на којем је ЛА21 најбоље прихваћен и највише имплементиран.[9] У Шведској, на пример, четири мале до средње општине на југоистоку Шведске изабране су за петогодишњу студију њихове Локалне Агенде 21 (ЛА21) која обрађује иницијативу Локалне Агенде 21.[10]

Регионални нивои

[уреди | уреди извор]

Одељење за одрживи развој при Одељењу за економска и социјална питања УН-а прати и оцењује напредак, од земље до земље, ка усвајању Агенде 21, и чини ове извештаје доступним јавности на својој веб страници.[11]

Аустралија

[уреди | уреди извор]

Аустралија је потписница Агенде 21, и 88 њених општина је претплаћено на ICLEI, организацију која промовише Агенду 21 на глобалном нивоу. Обим чланства Аустралије је на другом месту, после Сједињених Држава.[12]

Африка

[уреди | уреди извор]

У Африци је национална подршка Агенди 21 снажна и већина земаља је потписница. Али подршка је често уско повезана са еколошким изазовима специфичним за сваку земљу; на пример, 2002. године Сем Нуџома, који је тада био председник Намибије, говорио је о важности придржавања Агенде 21 на Самиту о Земљи 2002. године, напомињући да као полусушна земља, Намибија придаје много пажње Конвенцији Уједињених нација за борбу против дезертификације (UNCCD).[13]

Северна Америка

[уреди | уреди извор]

Сједињене Државе

[уреди | уреди извор]

Национална централна тачка у Сједињеним Државама је шеф Одсека за одрживи развој и мултилатералне послове, Канцеларија за политику животне средине, Биро за океане и међународне послове животне средине и науке, Стејт департмент САД.[14] Анкета Америчког удружења за планирање у јуну 2012. на 1.300 гласача Сједињених Држава показала је да 9% подржава Агенду 21, око 6% јој се противи, а 85% мисли да немају довољно информација да формирају мишљење..[15]

Подршка
[уреди | уреди извор]

Сједињене Државе су земља потписница Агенде 21, али пошто је Агенда 21 правно необавезујућа изјава о намерама, а не уговор, Сенат Сједињених Држава није одржао званичну дебату нити гласао о њој. Стога се не сматра законом према Члану шест Устава Сједињених Држава. Председник Џорџ Х. В. Буш био је један од 178 шефова влада који су потписали коначни текст споразума на Самиту о Земљи 1992,[16][17] а исте године су представници Ненси Пелоси, Елиот Енгел и Вилијам Брумфилд говорили у знак подршке Истотобне резолуције 353 Представничког дома Сједињених Држава, која подржава имплементацију Агенде 21 у Сједињеним Државама.[15][18] Основан Извршном уредбом 12852 из 1993. године, Председников савет за одрживи развој (PCSD) је изричито задужен да председнику препоручи национални акциони план за одрживи развој.[19] ПЦСД се састоји од лидера из владе и индустрије, као и из организација за заштиту животне средине, рада и грађанских права. PCSD је поднео свој извештај „Одржива Америка: нови консензус” председнику почетком 1996. У недостатку мултисекторског консензуса о томе како постићи одрживи развој у Сједињеним Државама, PCSD је замишљен да формулише препоруке за имплементацију Агенде 21.[20] Извршна наредба 12852 је опозвана Извршном наредбом 13138 из 1999. године.[21] PCSD је поставио 10 заједничких циљева за подршку покрету Агенда 21:[22]

  1. Здравље и животна средина
  2. Економски просперитет
  3. Капитал
  4. Очување природе
  5. Посредништво
  6. Одрживе заједнице
  7. Грађански ангажман
  8. Популација
  9. Међународна одговорност
  10. Образовање.

У Сједињеним Државама, преко 528 градова су чланови ICLEI, међународне организације за одрживост која помаже у имплементацији концепата Агенде 21 и Локалне Агенде 21 широм света. Сједињене Државе имају скоро половину глобалног чланства ICLEI-а од 1.200 градова који промовишу одрживи развој на локалном нивоу.[12] Сједињене Државе такође имају један од најсвеобухватније документованих извештаја о статусу Агенде 21.[23] Као одговор на опозицију, Дон Кнап, амерички портпарол ICLEI, рекао је „Одрживи развој није завера одозго према доле од стране УН, већ притисак локалних влада одоздо према горе“.[15]

Опозиција
[уреди | уреди извор]

Страхови у погледу Агенде 21 су играли улогу у супротстављању напорима локалних власти да промовишу очување ресурса и земљишта, изграде бициклистичких стаза и изграде чворишта за јавни превоз.[24] Непрофитна група ICLEI – Локалне самоуправе за одрживост САД – била је на мети активиста против Агенде 21.[24] Исте године, страхови од Агенде 21 су „прешли у главни ток“ када је Републикански национални комитет усвојио резолуцију платформе у којој је наведено да „снажно одбацујемо Агенду 21 УН као ерозивну америчком суверенитету.“[25][26]

Теорија завере
[уреди | уреди извор]

Десничарско друштво Џона Бирча описало је Агенду 21 као заверу, прерушену у еколошки покрет, за окончање индивидуалне слободе и успостављање једносветске владе.[27][28] Активисти су веровали да је необавезујућа резолуција УН „главна осовина у завери да се човечанство потчини еко-тоталитарном режиму.“[26] Завера је имала корене у антиеколошкој идеологији и противљењу регулацији коришћења земљишта.[28]

Теорије против Агенде 21 кружиле су у САД. Неки активисти покрета Чајника и други промовисали су идеју да је Агенда 21 део завере УН да се ускрате имовинска права, поткопа суверенитет САД или приморају грађани да се преселе у градове.[24][26][8][15]

Глен Бек је упозорио да је Агенда 21 „бутовничка“ завера да се светска популација смањи за 85%.[27] Тврдио је да то представља помак ка „владиној контроли на глобалном нивоу“ и стварању „полицијске државе“ која би водила ка „тоталитаризму“.[27] Бек је описао дистопију коју би изазвала ако би свет следио план УН у роману из 2012. године под називом Агенда 21 чији је коаутор.[29][30][31]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „What is Agenda 21?”. ICLEIUSA. Архивирано из оригинала 12. 12. 2012. г. Приступљено 8. 12. 2012. 
  2. ^ Стојановић, В. (2007). Животна средина и одрживи развој. Горњи Милановац: НИП „Дечја кућа“ д. о. о. ISBN 978-86-86553-03-4. 
  3. ^ „Culture 21 – Agenda 21 for culture”. www.agenda21culture.net. Архивирано из оригинала 25. 12. 2009. г. Приступљено 27. 4. 2018. 
  4. ^ „United Nations Sustainable Development Summit 2015 .:. Sustainable Development Knowledge Platform”. sustainabledevelopment.un.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 12. 2017. г. Приступљено 6. 12. 2017. 
  5. ^ „Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development .:. Sustainable Development Knowledge Platform”. sustainabledevelopment.un.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 12. 2017. г. Приступљено 6. 12. 2017. 
  6. ^ „Resolution adopted by the General Assembly on 25 September 2015”. www.un.org. Архивирано из оригинала 10. 11. 2015. г. Приступљено 6. 12. 2017. 
  7. ^ Manchester Metropolitan University Архивирано 22 јул 2009 на сајту Wayback Machine
  8. ^ а б Kaufman, Leslie; Zernike, Kate (3. 2. 2012). „Activists Fight Green Projects, Seeing U.N. Plot”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 8. 2012. г. 
  9. ^ Smardon, Richard (2008). „A comparison of Local Agenda 21 implementation in North American, European and Indian cities”. Management of Environmental Quality. 19 (1): 118—137. doi:10.1108/14777830810840408. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено 9. 10. 2013. 
  10. ^ Jörby, Sofie (2002). „Local Agenda 21 in four Swedish Municipalities: a tool towards sustainability”. Journal of Environmental Planning and Management. 45 (2): 219—244. S2CID 155038036. doi:10.1080/09640560220116314. 
  11. ^ UN Department of Economic and Social Affairs. „Areas of Work – National Information by Country or Organization”. United Nations. Архивирано из оригинала 4. 8. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  12. ^ а б ICLEI. „ICLEI Local Governments for Sustainability: Global Members”. Архивирано из оригинала 25. 7. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  13. ^ „Namibian president calls for implementation of Agenda 21”. Xinhua News Agency. 2. 9. 2002. Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  14. ^ „United States of America”. Sustainable Development Knowledge Platform. United Nations. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. 
  15. ^ а б в г „Tea Party Activists Fight Agenda 21, Seeing Threatening U.N. Plot”. Huffington Post. 15. 10. 2012. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  16. ^ „Senators attack sustainable development, Agenda 21”. The Courier-Journal. 20. 2. 2013. Архивирано из оригинала 12. 10. 2013. г. 
  17. ^ „Secret agenda at city hall?”. Wyoming Tribune Eagle. 4. 11. 2012. [мртва веза]
  18. ^ Arnie Rosner (3. 3. 2012). „Agenda 21 Nancy Pelosi .mp4”. Архивирано из оригинала 23. 3. 2018. г. Приступљено 27. 4. 2018 — преко YouTube. 
  19. ^ States, President of the United. Executive Order 12852. 
  20. ^ „Agenda 21, Op. Cit., Chapter 20.21(c), p. 201.” (PDF). United Nations. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 11. 2012. г. 
  21. ^ States, President of the United. Executive Order 13138. 
  22. ^ „Chapter 1”. clintonwhitehouse4.archives.gov. Приступљено 2021-11-23. 
  23. ^ „Agenda 21 – United States”. www.un.org. Архивирано из оригинала 8. 10. 2017. г. Приступљено 27. 4. 2018. 
  24. ^ а б в Kaufman, Leslie; Zernike, Kate (4. 2. 2012). „Activists Fight Green Projects, Seeing U.N. Plot”. The New York Times. Архивирано из оригинала 30. 5. 2013. г. 
  25. ^ Jamison, Peter (30. 8. 2012). „Fears of Agenda 21 go mainstream in the Republican Party platform”. Tampa Bay Times. Архивирано из оригинала 3. 11. 2012. г. Приступљено 23. 10. 2012. 
  26. ^ а б в Harman, Greg (24. 6. 2015). „Agenda 21: a conspiracy theory puts sustainability in the crosshairs”. The Guardian. Архивирано из оригинала 26. 6. 2017. г. 
  27. ^ а б в „Agenda 21: The UN, Sustainability and Right-Wing Conspiracy Theory”. Southern Poverty Law Center. 1. 4. 2014. Приступљено 9. 3. 2022. 
  28. ^ а б Hinkes-Jones, Llewellyn (29. 8. 2012). „The Anti-Environmentalist Roots of the Agenda 21 Conspiracy Theory”. Архивирано из оригинала 1. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  29. ^ „Agenda 21 By Glenn Beck, Harriet Parke”. USA Today. 2012. Архивирано из оригинала 9. 9. 2012. г. 
  30. ^ Cypher, Sarah (19. 11. 2012). „I got duped by Glenn Beck!”. Salon.com. Архивирано из оригинала 16. 1. 2015. г. 
  31. ^ „Best Sellers”. The New York Times. 9. 12. 2012. Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Агенда 21 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Агенда_21&oldid=27932389”