Пређи на садржај

Абад III

С Википедије, слободне енциклопедије
Абад III
Лични подаци
Датум рођења1040.
Место рођењаAghmat,
Датум смрти1095.
Место смртиAghmat,
Породица
РодитељиАбад II
ПретходникАбад II

Абад III (арап. المعتمد بن عباد‎;‎; рођен 1040. године, умро 1095) је био маварски краљ у Севиљи из династије Абадида. Владао је од 1069.[1] до 1091. године. На власт је дошао после свога оца Абада II. Абад III је био велики шпанско-арапски песник. Управљао је провинцијом Алгваре и владао је Гвадалкивиром. За време своје владавине уредио је град Севиљу. Био је заштитник и покровитељ муслиманских песника. Претрпео је пораз у борби са мароканским султаном, после чега је прогнан у Мароко где је и умро. Абад III је последњи владар из династије Абадида. Деда Абада III је Абад I - оснивач династије Абадида.

Детињство

[уреди | уреди извор]

Када је имао 13 година, Ал-Му'тамидов отац му је дао титулу емира и именовао андалузијског арапског песника Ибн Амара за свог везира. Међутим, Ал-Му'тамид је пао под јак утицај Ибн Амара. Ал-Му'тамидов отац је био опрезан према Ибн Амару и утицају који је имао, па га је на крају послао у изгнанство.[2]

Владавина

[уреди | уреди извор]

Након смрти свог оца Абада II 1069. године, Ал-Му'тамид је наследио Севиљу као калифат. Један од његових првих чинова је био опозив Ибн Амара и одавање војних почасти и високих политичких функција, укључујући као гувернера Силвеса и премијера владе у Севиљи. Ово помирење би касније било прекорено из непознатих разлога.

Вероватније је да је узрок огорчености порастао из чињенице да је премијер дозволио да Ал-Му'тамидов син, принц ал-Расид, буде заробљен и држан као таоц током војне акције. Такође се прогласио емиром Мурсије, а да није правилно признао права свог суверена. Двојица мушкараца разменили су речи пуне горких критика и оптужби. Мурсија је касније изгубљен, а сам Ибн Аммар узет је као таоц. Последњи покушај завере са младим принцом против његовог оца показао се превеликим за ал-Му'тамида, који је "разбеснео и својим рукама га насмрт посекао". Након Ибн Амарове смрти, калиф је наводно горко туговао и да је свом бившем пријатељу приредио раскошну сахрану.[3][4][5]

Велики делови Ал Андалуза били су под влашћу ал-Му'тамида: на западу његова територија је обухватала земљу између доњег Гвадалкивира и Гвадијане, плус области око Нијебле, Хуелве и Салтеса. На југу се простирала до Морона, Аркоса, Ронде, а такође и Алхесираса и Тарифе. Главни град Кордоба је заузет 1070. године, изгубљен 1075. и враћен 1078. године.

Ипак, породица је и даље била подложна опорезивању краља Кастиље, коме су били вазали. Одлив ових пореза је практично ослабио моћ краљевства: ал-Му'тамидова одлука да престане да плаћа ове порезе довела је до тога да краљ Алфонсо VI од Леона (који је већ освојио Толедо 1085) опседа Севиљу. Ал-Му'тамид је затражио помоћ од берберских Алморавида из Марока против кастиљанског краља. Ал-Му'тамид је подржао Алморавидског владара Јусуфа ибн Ташфина против Алфонса у бици код Саграјаса 1086. Алморавиди су се успоставили у Алхесирасу и, након што су победили хришћане, заузели су све исламске таифе, укључујући и саму Севиљу 1091.[6] Након што су опустошили град, ал-Му'тамид је наредио својим синовима да предају краљевску тврђаву (рани Алказар у Севиљи ) како би спасили своје животе. Када му је његов син, Рашид, саветовао да не посећује Јусуфа ибн Ташфина, Ал-Му'тамид га је одбио:

Не желим да ме моји потомци жигоше као човека који је испоручио ал-Андалуса као плен неверницима. Мрзим да моје име буде проклето на свакој муслиманској проповедаоници. И са своје стране, радије бих био возач камила у Африци него свињар у Кастиљи.[7]

Године 1091. Ал-Му'тамида су заробили Алморавиди и протерали у Агмат, Мароко, где је умро (или је убијен) 1095. године. Његов гроб се налази на периферији Агмата.[8]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ У Малој Енциклопедији Просвета из 1959 се наводи да је владао до 1068. године
  2. ^ Heather Ecker, Caliphs and kings: the art and influence of Islamic Spain, London, 2008
  3. ^ Levi Provencal, L'Espagne musulmane au Xe siècle. Institutions et vie sociale, Paris, 1932
  4. ^ Crompton, Louis (2006), Homosexuality and civilization, Harvard University Press, стр. 167, ISBN 978-0-674-02233-1 
  5. ^ Roscoe, Will; Murray, Stephen O. (1997). Islamic Homosexualities: Culture, History, and Literature (на језику: енглески). NYU Press. стр. 151—152. ISBN 9780814769386. 
  6. ^ Bernard F. Reilly (1982). The Kingdom of León-Castilla Under Queen Urraca, 1109-1126. Princeton University Press. стр. 17—18. ISBN 978-0-691-05344-8. 
  7. ^ [1] Архивирано октобар 1, 2011 на сајту Wayback Machine
  8. ^ Lisan Al Din Ibn Al Khatib (c. 1400). Nafadhat al-jirab (the Ashtray of the Socks). стр. 9. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Абад III на Викимедијиној остави.


Абадиди
(1069—1091)
Икона за клице

Овај чланак везан за владаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абад_III&oldid=28878322”