Časlav Popović
Časlav Popović | |
|---|---|
| Датум рођења | 1945. |
| Место рођења | Сента |
Časlav Popović (Senta, 15. januar 1945) advokat је koji živi u Novom Sadu. Bio je deo uprave više poslovnih preduzeća i od 1997. godine gradonačelnik Novog Sada sa Demokratskom strankom, do 1999. kada je podneo ostavku.
Život
[уреди | уреди извор]Časlav je rođen u Senti 15. januara 1945. godine od oca Branka Popovića, kapetana prve klase Jugoslovenske Kraljevske vojske, i od majke Gordane Branovački, senćanke čija porodica spada u vojvođansko vojno plemstvo.
U Senti je završio gimnaziju 1964. godine. Zatim upisao Pravni fakultet u Novom Sadu, da bi, polaganjem sudsko-advokatskog ispita, počeo da radi kao advokat.[1]
Godine 1969. oženio se Kraljevčankom Mirijanom Milošević, nastavnicom novosadske elektrotehničke škole Mihajlo Pupin.
Rodio mu se prvi sin Branko 1971. godine, koji se bavi pozorištem i umetnošću.
Godine 1975. postao je zamenik generalnog direktora građevinskog preduzeća NEIMAR-NOVI SAD. Radi se o složenom poslovnom sistemu koji je u svom sastavu imao 12 manjih preduzeća i internu banku.
Drugi sin Rastko rodio se 1977. godine, koji je sledio oca i postao advokat.
Posle skoro deceniju rada u NEIMAR-u, 1984. godine Časlav je dobio u Novosadskoj Banci mesto potpredsednika, na kom je bio 4 godine. Decembra 1989. godine potpisao je menadžerski ugovor sa privatnim spoljnotrgovinskim preduzećem Fingra i bio direktor tog preduzeća do 1994. godine. U tom periodu, zbog sankcija, bio je i direktor tog preduzeća u Mađarskoj, jer je tamo premešteno poslovanje preduzeća. Godinu dana je živeo sa porodicom u centru Budimpešte.
Od 1995. je ponovo otvorio advokatsku kancelariju u Novom Sadu.
Godine 1997, 1. januara, postavljen je za predsednika gradske vlade Novog Sada. Podneo je ostavku i vratio se advokaturi 1999. godine, otvarajući u centru grada veliku advokatsku kancelariju u udruženju sa drugim novosadskim advokatima.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]http://www.nsreporter.rs/aktuelno/intervju/dok-su-padale-bombe-politicari-su-se-krili-na-fruskoj-gori/ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)