Пређи на садржај

Demeklociklin

С Википедије, слободне енциклопедије
Demeklociklin
IUPAC ime
(2E,4S,4aS,5aS,6S,12aS)-2-[amino(hydroxy)methylidene]-7-chloro-4-(dimethylamino)-6,10,11,12a-tetrahydroxy-1,2,3,4,4a,5,5a,6,12,12a-decahydrotetracene-1,3,12-trione
Klinički podaci
Kategorija trudnoće
  • US: D (Evidencija rizika)
Način primeneOralno
Pravni status
Pravni status
  • ℞ (Prescription only)
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost60–80%
Vezivanje proteina41–50%
MetabolizamHepatički
Poluvreme eliminacije10–17 časa
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj127-33-3 ДаY
64-73-3 (HCl)
ATC kodD06AA01 (WHO) J01AA01
PubChemCID 5311063
DrugBankAPRD00272
ChemSpider10482117 ДаY
UNII5R5W9ICI6O ДаY
KEGGD03680
ChEMBLCHEMBL1591 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC21H21ClN2O8
Molarna masa464.853 g/mol
  • CN(C)[C@@H]1C(\O)=C(\C(N)=O)C(=O)[C@@]2(O)C(/O)=C3/C(=O)c4c(O)ccc(Cl)c4[C@@H](O)[C@H]3C[C@@H]12
  • InChI=1S/C21H21ClN2O8/c1-24(2)14-7-5-6-10(16(27)12-9(25)4-3-8(22)11(12)15(6)26)18(29)21(7,32)19(30)13(17(14)28)20(23)31/h3-4,6-7,14-15,25-26,28-29,32H,5H2,1-2H3,(H2,23,31)/t6-,7-,14-,15-,21-/m0/s1 ДаY
  • Key:FMTDIUIBLCQGJB-SEYHBJAFSA-N ДаY

Demeklociklin (Deklomicin, Deklostatin i Ledermicin) je tetraciklinski antibiotik. On je izolovan iz aktinobakterijske vrste Streptomyces aureofaciens.[1]

Demeklociklin je odobren za lečenje raznih tipova bakterijskih infekcija.[2]

On se koristi u lečenju Lajmske bolesti[3], akni i bronhitisa.[4] Otpornot na ovaj antibiotik postepeno postaje sve zastupljenija.

Sindrom neodgovarajućeg izlučivanja antidiuretskog hormona

[уреди | уреди извор]

On je u upotrebi (mada nije odobren za tu namenu u mnogim zemljama) u lečenju hiponatremije (niske koncentracije krvnog natrijuma) uzrokovane sindromom neodgovarajućeg izlučivanja antidiuretskog hormona (SIADH) kad sama restrikcija fluida nije efektivna.[5]

Mehanizam dejstva

[уреди | уреди извор]

Poput drugih tetraciklinskih antibiotika demeklociklin deluje putem vezivanja za 30S- i 50S-RNK, čime se ometa sinteza proteina bakterija. On je bakteriostatik (on ometa bakterijski rast, ali direktno ne ubija bakterije).

Nije potpuno razjašnjeno zašto demeklociklin ometa dejstvo antidiuretskog hormona. Smatra se da blokira vezivanje hormona za njegov receptor.[6]

  1. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  2. ^ „DailyMed: About DailyMed”. Приступљено 20. 12. 2008. 
  3. ^ Bryan Rosner, Julie Byers and Michael Huckleberry (2007). The Top 10 Lyme Disease Treatments: Defeat Lyme Disease with the Best of Conventional and Alternative Medicine (1st изд.). BioMed Publishing Group. ISBN 978-0-9763797-1-3. 
  4. ^ „Antibiotics versus placebo and versus other treatments”. [мртва веза]
  5. ^ Goh KP (2004). „Management of hyponatremia”. American Family Physician. 69 (10): 2387—94. PMID 15168958. Архивирано из оригинала 16. 10. 2008. г. Приступљено 14. 06. 2011. 
  6. ^ De Troyer A, Demanet JC (1975). „Correction of antidiuresis by demeclocycline”. N Engl J Med. 293 (18): 915—8. PMID 170519. doi:10.1056/NEJM197510302931809. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).