Краљевина Француска

Краљевина Француска; Royaume de France; Француска
	Застава Грб
	;
Географија
Континент	Европа
Главни град	Париз (900—1682; 1789—1792) ; Версај (1682—1789)
Друштво
Религија	католицизам
Политика
Облик државе	феудална монархија ; апсолутистичка монархија
Законодавна власт	Скупштина сталежа
Историја
— Оснивање	987.
— Укидање	1792.
Земље претходнице и наследнице;
Претходнице:	Наследнице:

Краљевина Француска (фр. Royaume de France) је била монархија у западној Европи током средњег и новог века, претходник данашње Француске Републике. Била је једна од најмоћнијих држава у Европи, велика сила од позног средњег века и Стогодишњег рата. Такође је била рана колонијална сила, са значајним поседима у Северној Америци.^[1]

Француска је настала од Западне Франачке, западног дела Каролиншког царства насталог поделом по Верденском споразуму (843). Огранак каролиншке династије је наставио да влада све до 987. године, када је Иго Капе изабран за краља и успоставио династију Капета. Територија је остала позната под именом Франачка (Francia), а њен владар као краљ Франака (rex Francorum) све до развијеног средњег века. Први краљ који је себе називао краљем Француске (roi de France) био је Филип II Август 1190. Француском су наставили да владају Капети и њихове бочне линије Валое и Бурбони све до збацивања монархије 1792. током Француске револуције.

Француска је у средњем веку била децентрализована, феудална држава. У Бретањи и Каталонији (данас део Шпаније) ауторитет француског краља се једва осећао. Лорена и Прованса биле су део Светог римског царства и не још део Француске. На почетку су краљеве Западне Франачке бирали световни и црквени великодостојници, али су редовна крунисања најстаријег сина владајућег краља за живота његовог оца успоставили принцип мушке примогенитуре, који је кодификован Салијским закоником. Током позног средњег века, краљеви Енглеске су истицали захтеве за француским престолом, што је довело до низа сукоба познатих као Стогодишњи рат (1337—1453 ). Након тога Француска је настојала да прошири свој утицај у Италији, али је поражена од Шпаније у потоњим Италијанским ратовима (1494—1559).

Француска је почетком новог века била све више централизована, француски језик је почео да потискује из службене употребе друге језике, а монарх је проширио своју апсолутну власт, иако у административном систему (стари поредак) усложеним историјским и регионалним неједнакостима у опорезивању, законодавној, судској и црквеној подели и локалним прерогативима. Француска је постала верски подељена између католичке већине и Хугенота, протестантске мањине. Након низа грађанских ратова (1562—1598), Нантским едиктом је хугенотима загарантована толеранција. Француска је истакла захтеве за великим областима Северне Америке, заједнички познате као Нова Француска. Ратови са Великом Британијом су довели до губитка већине ових територија 1763. Француски интервенција у Америчком рату за независност је осигурала независност нових САД.

Краљевина Француска је усвојила писани устав 1791, али је годину дана касније укинута и замењена Првом француском републиком. Краљевину су 1814. обновиле друге велике силе и трајала је — осим сто дана 1815 — до Француске револуције 1848. године.

Историја

Позадина

Године 481, Хлодовек I уједињује део франачких племена и оснива Франачку државу на територији данашње Француске. Највећи владар те државе је био Карло Велики, који је умро 814. године, а његови наследници нису успели делотворно да владају државом. Целом хаосу су се придружили и напади Викинга. Године 843. је склопљен Верденски споразум те је Франачка подељена на три дела, а један од тих делова је била и Западна Франачка.^[2] Становници Западне Франачке су се и даље називали Францима, иако се већина њих ускоро помешала с домаћим становништвом. Настао је нови народ: Французи.

Године 987. је престала власт краљева Западне Франачке, те је убрзо настала Краљевина Француска. За првог краља је 987. изабран Иго Капет. Монархија је трајала преко 900 година.

Развијени средњи век (1000−1250)

Ига су убрзо наследили његови потомци из династије Капет, али нису успели да делотворно владају земљом. Високи племићи су заузимали многе територије, а краљ у то доба није имао апсолутну власт.

Незгодна ситуација се створила у 11. веку кад је тадашњи војвода од Нормандије Вилијам I освојио Енглеску (он је био и задњи кому је то успело), те је постао енглески краљ. Он је још увек имао и титулу војводе од Нормандије, те је имао посед у Француској. Француском краљу се није одговарала Вилијамова моћ, а такођер и што Енглеска (држава против које су често ратовали касније) има посед у њиховој земљи.

Хенри II, тадашњи краљ Енглеске, је наследио војводство Нормандију и грофовију Анжу, те се оженио за Елеонору Аквитанску која је имала бројне поседе на југу Француске. Постао је најмоћнији феудалац у Француској, што га је довело у сукоб с француским краљем. Након што су три Елеонорина сина повела побуну против њега, она га је чак и подржала, због чега ју је Хенри бацио у затвор.^[3] Затим је учинио војводу од Бретање својим вазалом и завладао западном Француском већом моћи него што је владао краљ Луј VII целом државом. Ипак, касније је краљ Јован без Земље у ратовима с Француском изгубио већину поседа, а након Битке код Бувина Енглези су владали само југозападним војводством Гиењ, делом данашње Аквитаније.^[4]

Касни средњи век (1250−1492)

Краљевина Француска 1365. године, после Уговора из Бретињијa

Смрт Шарла IV, француског краља, довела је невоље у краљевину. Наиме, његовом смрћу изумрла је главна линија династије Капет, а према закону његова кћер није могла да наследи престоље. Два човека су хтела да дођу на трон: енглески краљ Едвард III, његов унук по мајци, и његов нећак Филип. Због тога је покренут рат познат као Стогодишњи рат, који је трајао од 1337. године па све до 1453. године. У почетку је Енглеска побеђивала Француску, као што је то био случај у Бици за Поатје, те је 1360. склопљен Мир у Бретињију на штету Француске. Енглеска је тада владала добрим делом Француске. Међутим, ускоро је Француска ипак почела побеђивати Енглеску. Рат је трајао дуго и био је исцрпљујући за обе земље.^[5]

Референце

^ Price, Roger (2005). A Concise History of France. Cambridge University Press. стр. 30. ISBN 9780521844802.
^ Hrvatska enciklopedija: Verdun
^ BBC: Eleonora Akvitanska
^ Lewis, Peter Sherwey: "Later Medieval France: the Polity". 1968.
^ Hrvatska enciklopedija: Stogodišnji rat

Литература

Price, Roger (2005). A Concise History of France. Cambridge University Press. стр. 30. ISBN 9780521844802.
Beik, William (2009). A Social and Cultural History of Early Modern France. ISBN 0521709563. excerpt and text search
Caron, François. An Economic History of Modern France (1979) online edition Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2004)
Doyle, William (2001). Old Regime France: 1648–1788. ISBN 0198731299. excerpt and text search
Duby, Georges (1993). France in the Middle Ages 987–1460: From Hugh Capet to Joan of Arc. ISBN 0631189459. , survey by a leader of the Annales School excerpt and text search
Fierro, Alfred (1998). Historical Dictionary of Paris. 392pp, an abridged translation of his Histoire et dictionnaire de Paris (1996), 1580pp
Goubert, Pierre (1991). The Course of French History. , standard French textbook excerpt and text search; also
Goubert, Pierre (1972). Louis XIV and Twenty Million Frenchmen. , social history from Annales School
Haine, W. Scott. The History of France (2000), 280 pp. textbook. and text search; also online edition Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2008)
Holt, Mack P (2002). Renaissance and Reformation France: 1500–1648. ISBN 0198731655. excerpt and text search
Jones, Colin, and Emmanuel Le Roy Ladurie (1999). The Cambridge Illustrated History of France. ISBN 0521669928. excerpt and text search
Jones, Colin (2002). The Great Nation: France from Louis XV to Napoleon. ISBN 0140130934. excerpt and text search
Jones, Colin (2004). Paris: Biography of a City. , 592pp; comprehensive history by a leading British scholar excerpt and text search
Le Roy Ladurie, Emmanuel (1999). The Ancien Régime: A History of France 1610–1774. ISBN 0631211969. , survey by leader of the Annales School excerpt and text search
Potter, David (2003). France in the Later Middle Ages 1200–1500,. ISBN 0199250472. excerpt and text search
Potter, David (1995). A History of France, 1460–1560: The Emergence of a Nation-State.
Price, Roger (1993). A Concise History of France. ISBN 052136809X. excerpt and text search
Raymond, Gino. Historical Dictionary of France (2nd ed. 2008) 528pp
Roche, Daniel (1998). France in the Enlightenment. ISBN 0674001990. , wide-ranging history 1700–1789 excerpt and text search
Wolf, John B (1968). Louis XIV. , the standard scholarly biography
Gildea, Robert (1996). The Past in French History.
Nora, Pierre, ed. Realms of Memory: Rethinking the French Past. ISBN 0231109261. (3 vol, 1996), essays by scholars; excerpt and text search; vol 2 excerpts; vol 3 excerpts
Pinkney, David H. "Two Thousand Years of Paris," Journal of Modern History (1951) 23#3 pp. 262–264 . JSTOR 1872710. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Revel, Jacques, and Lynn Hunt, eds (1995). Histories: French Constructions of the Past. . 654pp, 64 essays; emphasis on Annales School
Symes, Carol. "The Middle Ages between Nationalism and Colonialism," French Historical Studies (Winter 2011) 34#1 pp. 37–46
Thébaud, Françoise. "Writing Women's and Gender History in France: A National Narrative?" Journal of Women's History (2007) 19#1 pp. 167–172 in Project Muse

[1] Price, Roger (2005). A Concise History of France. Cambridge University Press. стр. 30. ISBN 9780521844802.

[2] Hrvatska enciklopedija: Verdun

[3] BBC: Eleonora Akvitanska

[4] Lewis, Peter Sherwey: "Later Medieval France: the Polity". 1968.

[5] Hrvatska enciklopedija: Stogodišnji rat

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]