SAT (испит)
SAT (енгл. Scholastic aptitude test — „тест школских способности”) је стандардизовани тест који се широко користи за упис на факултете у Сједињеним Државама. Од свог дебија 1926. године, његово име и бодовање су се мењали неколико пута. Током већег дела своје историје, звао се Тест школских способности и имао је две компоненте, вербалну и математичку, од којих је свака била оцењена у распону од 200 до 800. Касније је назван Тест школског оцењивања, затим САТ I: Тест расуђивања, затим САТ Тест расуђивања, те једноставно САТ.
САТ је у потпуном власништву, развијен и објављен од стране Одбора колеџа, приватне, непрофитне организације у Сједињеним Државама. У име Одбора колеџа њиме управља Служба за образовно тестирање,[1] која је све до редизајна САТ-а 2016. године развијала тест и такође одржавала репозиторијум ставки (питања за тест).[2] Тест је намењен процени спремности ученика за факултет. Првобитно дизајниран да не буде усклађен са средњошколским наставним плановима и програмима,[3] направљено је неколико прилагођавања за верзију САТ-а уведену 2016. Председник Одбора колеџа Дејвид Колман напоменуо је да жели да тест боље одражава оно што ученици уче у средњој школи са новим стандардима заједничког језгра,[4] које су усвојили Дистрикт Колумбија и многе савезне државе.
Почевши од школске 2015–16. године, Одбор колеџа је почео да ради са Кан академијом како би обезбедио бесплатну припрему за САТ.[5] Одбор колеџа је 19. јануара 2021. најавио укидање опционог дела есеја, као и његових САТ предмета, након јуна 2021. године.[6][7] У јануару 2022, Одбор колеџа је најавио да ће тест прећи са папира и оловке на дигитални формат. Ова промена се догодила у марту 2023. за међународне испитанике и 9. марта 2024. у САД.[8][9]
Иако је урађена знатна количина истраживања о САТ-у, остају многа питања и заблуде.[10][11] Осим уписа на факултете, САТ се такође користи од стране истраживача који проучавају људску интелигенцију уопште и посебно интелектуалну презрелост,[12][13][14] и неки послодавци у процесу запошљавања.[15][16][17]
Референце
- ^ „Фреqуентлy Аскед Qуестионс Абоут ЕТС”. ЕТС. Архивирано из оригинала 15. 7. 2014. г. Приступљено 6. 6. 2014.
- ^ „'Массиве' бреацх еxпосес хундредс оф qуестионс фор упцоминг САТ еxамс”. Реутерс. Архивирано из оригинала 19. 7. 2017. г. Приступљено 20. 7. 2017.
- ^ Баирд, Катхерине (2012). Траппед ин Медиоцритy: Wхy Оур Сцхоолс Арен'т Wорлд-Цласс анд Wхат Wе Цан До Абоут Ит
. Ланхам: Роwман анд Литтлефиелд Публисхерс. "Анд а сепарате процесс тхат беган ин 1926 wас цомплете бy 1942: тхе муцх еасиер САТ—а тест нот алигнед то анy партицулар цуррицулум анд тхус беттер суитед то а натион wхере хигх сцхоол студентс дид нот таке а цоммон цуррицулум—реплацед тхе олд цоллеге боардс ас тхе натионс'с цоллеге ентранце еxам. Тхис броке тхе онце тигхт линк бетwеен ацадемиц цоурсеwорк анд цоллеге адмиссион, а бреак тхат ремаинс то тхис даy."
- ^ Леwин, Тамар (5. 3. 2014). „А Неw САТ Аимс то Реалигн Wитх Сцхоолwорк”. Тхе Неw Yорк Тимес. Архивирано из оригинала 13. 5. 2014. г. Приступљено 14. 5. 2014. „Хе саид хе алсо wантед то маке тхе тест рефлецт море цлоселy wхат студентс дид ин хигх сцхоол анд, перхапс мост импортант, реин ин тхе интенсе цоацхинг анд туторинг он хоw то таке тхе тест тхат офтен гаве аффлуент студентс ан адвантаге.”
- ^ Балф, Тодд (5. 3. 2014). „Тхе Сторy Бехинд тхе САТ Оверхаул”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Архивирано из оригинала 16. 6. 2017. г. Приступљено 21. 6. 2017.
- ^ „Цоллеге Боард Wилл Но Лонгер Оффер САТ Субјецт Тестс ор САТ wитх Ессаy – Цоллеге Боард Блог”. Цоллеге Боард (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 8. 2023. г. Приступљено 14. 2. 2021.
- ^ Хартоцоллис, Анемона; Таyлор, Кате; Саул, Степхание (20. 1. 2021). „Ретоолинг Дуринг Пандемиц, тхе САТ Wилл Дроп Ессаy анд Субјецт Тестс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Архивирано из оригинала 2021-12-28. г. Приступљено 14. 2. 2021.
- ^ Тхомпсон, Царолyн (25. 1. 2022). „Ин мајор оверхаул, САТ еxам wилл соон бе такен дигиталлy”. ПБС Неwсхоур. Архивирано из оригинала 25. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022.
- ^ Голдстеин, Дана (8. 3. 2024). „Но Море Но. 2 Пенцилс: Тхе САТ Гоес Фуллy Дигитал”. Тхе Неw Yорк Тимес. Архивирано из оригинала 8. 3. 2024. г. Приступљено 10. 3. 2024.
- ^ Фреy, Мередитх C. (децембар 2019). „Wхат Wе Кноw, Аре Стилл Геттинг Wронг, анд Хаве Yет то Леарн абоут тхе Релатионсхипс амонг тхе САТ, Интеллигенце анд Ацхиевемент”. Јоурнал оф Интеллигенце. 7 (4): 26. ПМЦ 6963451
. ПМИД 31810191. дои:10.3390/јинтеллигенце7040026 .
- ^ Хамбрицк, Давид C.; Цхабрис, Цхристопхер (14. 4. 2014). „Yес, ИQ Реаллy Маттерс”. Сциенце. Слате. Архивирано из оригинала 31. 8. 2021. г. Приступљено 31. 8. 2021.
- ^ О'Боyле, Мицхаел W. (2005). „Соме цуррент финдингс он браин цхарацтеристицс оф тхе матхематицаллy гифтед адолесцент” (ПДФ). Интернатионал Едуцатион Јоурнал. Сханнон Ресеарцх Пресс. 6 (2): 247—251. ИССН 1443-1475. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2021-08-26. г. Приступљено 2021-08-26.
- ^ Хаиер, Рицхард (2018). „Цхаптер 11: А Виеw фром тхе Браин”. Ур.: Стернберг, Роберт. Тхе Натуре оф Хуман Интеллигенце. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-107-17657-7. Архивирано из оригинала 2023-08-21. г. Приступљено 2021-01-30.
- ^ Лубинскy, Давид (2018). „Цхаптер 15: Индивидуал Дифференцес ат тхе Топ”. Ур.: Стернберг, Роберт. Тхе Натуре оф Хуман Интеллигенце. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-107-17657-7. Архивирано из оригинала 2023-08-21. г. Приступљено 2021-01-30.
- ^ Wебер, Ребецца L. (18. 5. 2004). „Wант а јоб? Ханд овер yоур САТ ресултс”. Цхристиан Сциенце Монитор. Архивирано из оригинала 26. 8. 2021. г. Приступљено 26. 8. 2021.
- ^ Треу, Зацхарy (26. 2. 2014). „Yоур САТ анд АЦТ сцорес цоулд маке а дифференце ин yоур јоб футуре”. Натион. ПБС Неwсхоур. Архивирано из оригинала 26. 8. 2021. г. Приступљено 26. 8. 2021.
- ^ Деwан, Схаила (29. 3. 2014). „Хоw Бусинессес Усе Yоур САТс”. Тхе Неw Yорк Тимес. Архивирано из оригинала 12. 2. 2021. г. Приступљено 14. 2. 2021.
Литература
- Цоyле, Т.; Снyдер, А.; Пиллоw, D.; Коцхунов, П. (2011). „САТ предицтс ГПА беттер фор хигх абилитy субјецтс: Имплицатионс фор Спеарман'с Лаw оф Диминисхинг Ретурнс”. Персоналитy анд Индивидуал Дифференцес. 50 (4): 470—74. ПМЦ 3090148 . ПМИД 21562615. дои:10.1016/ј.паид.2010.11.009.
- Гладwелл, Малцолм (17. 12. 2001). „Еxаминед Лифе: Wхат Станлеy Х. Каплан таугхт ус абоут тхе С.А.Т.”. Тхе Неw Yоркер.
- Гоулд, Степхен Јаy (1996). Тхе Мисмеасуре оф Ман (Рев/Еxпд изд.). W.W. Нортон & Цомпанy. ИСБН 978-0-393-31425-0.
- Хоффман, Банесх (1962). Тхе Тyраннy оф Тестинг. Ориг. пуб. Цоллиер. ИСБН 978-0-486-43091-1. (анд отхерс)
- Хубин, Давид Р. (1988). Тхе Сцхоластиц Аптитуде Тест: Итс Девелопмент анд Интродуцтион, 1900–1948. Пх.D. диссертатион ин Америцан Хисторy ат тхе Университy оф Орегон. Архивирано из оригинала 11. 10. 2016. г.
- Канг, Јаy Цаспиан (9. 9. 2021). „Wхy САТ Тест Преп Доесн'т Хелп Wхо Yоу Мигхт Тхинк Ит Хелпс”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 5. 1. 2022.
- Оwен, Давид (1999). Ноне оф тхе Абове: Тхе Трутх Бехинд тхе САТс (Ревисед изд.). Роwман & Литтлефиелд. ИСБН 978-0-8476-9507-2.
- Сацкс, Петер (2001). Стандардизед Миндс: Тхе Хигх Прице оф Америца'с Тестинг Цултуре анд Wхат Wе Цан До то Цханге Ит. Персеус. ИСБН 978-0-7382-0433-8.
- Зwицк, Ребецца (2002). Фаир Гаме? Тхе Усе оф Стандардизед Адмиссионс Тестс ин Хигхер Едуцатион. Фалмер. ИСБН 978-0-415-92560-0.
Спољашње везе
- Званични веб-сајт
- „Хоw тхе САТ ис Струцтуред”. Цоллеге Боард. Архивирано из оригинала 6. 3. 2024. г. Приступљено 10. 3. 2024.
- Голдберг, Емма (2020-09-27). „Пут Доwн Yоур Но. 2 Пенцилс. Бут Нот Yоур Фаце Маск.”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Архивирано из оригинала 2020-12-04. г. Приступљено 2020-12-04.
- „Феес Анд Цостс”. Тхе Цоллеге Боард. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 13. 10. 2014.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
