Лефкаритика — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 25: | Ред 25: | ||
[[Датотека:Dantela_venis.jpg|мини| "Dantela Venis" ("венецијанска чипка") - "punto cyprioto"]] |
[[Датотека:Dantela_venis.jpg|мини| "Dantela Venis" ("венецијанска чипка") - "punto cyprioto"]] |
||
Лефкаритика је карактеристична врста уметности [[Вез|везења]] на Кипру, која датира најраније из [[14. век|14. века]]. <ref name="auto" |
Лефкаритика је карактеристична врста уметности [[Вез|везења]] на Кипру, која датира најраније из [[14. век|14. века]]. <ref name="auto"/> Спада у категорију [[Вез|уметности белог веза]] на Кипру. То је наслеђе старијег типа, названог „аспроплоумија“. Главни шавови „аспроплоумије“ преживели су у најновијем типу Лефкаритике. Додају се нови шавови и мотиви у зависности од вештине и креативности везиље. Лефкаритика је убрзо достигла виши ниво квалитета, због конкуренције међу женама, с обзиром да су се сматрале средишњим делом мираза. Свака девојка је морала имати проширену колекцију спремну за излагање на дан венчања. На тај начин су многи традиционални елементи прошли од мајке до ћерке. Многе жене бавиле су се везом и то им је била професија. Жене везиље у Пано Лефкари, зване „ploumarisses“, организовале су производњу од куће. Мушкарци из Лефкаре, звани „kentitarides“, били су трговци и путовали су широм [[Европа|Европе]] и [[Скандинавија|Скандинавије]]. Према традицији, у [[15. век|15. веку]] [[Леонардо да Винчи]] посетио је Кипар и са собом однео чипку Лефкара у [[Италија|Италију]], која данас украшава [[Миланска катедрала|Миланску катедралу]]. <ref>{{Cite web|url=http://www.mcit.gov.cy/mcit/chs/chs.nsf/All/C97801B3E2223A9DC2257379001F5EB9?OpenDocument|title=Cyprus Government Cyprus Handicraft Service|last=|first=|date=|website=|publisher=|access-date=13 January 2015}}</ref> |
||
== Центри за производњу == |
== Центри за производњу == |
||
Верзија на датум 7. јун 2021. у 16:58
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
| Лефкаритика | |
|---|---|
 Лефкаритико или чипка Лефкара | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Кипар Европа и Северна Америка |
| Светска баштина Унеска | |
| Листа уписа | УНЕСКО |
| Унеско ознака | 00255 Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства |
| Датум уписа | 2009. |
| Локација уписа | https://ich.unesco.org/en/RL/lefkara-laces-or-lefkaritika-00255 |
Лефкаритика или Лефкара чипка је ручно рађена чипка из села Пано Лефкаре на Кипру. [1] Значајне карактеристике су бод на порубу, сатенски бод испуне, шупљи вез, изрез, беле, смеђе, екру боје и геометријски сложени обрасци. [2]
Године 2009. овај традиционални занат чипкарства уписан је на Репрезентативну УНЕСКО-ову листу нематеријалне културне баштине.[1]
Историја
Лефкаритика је карактеристична врста уметности везења на Кипру, која датира најраније из 14. века. [1] Спада у категорију уметности белог веза на Кипру. То је наслеђе старијег типа, названог „аспроплоумија“. Главни шавови „аспроплоумије“ преживели су у најновијем типу Лефкаритике. Додају се нови шавови и мотиви у зависности од вештине и креативности везиље. Лефкаритика је убрзо достигла виши ниво квалитета, због конкуренције међу женама, с обзиром да су се сматрале средишњим делом мираза. Свака девојка је морала имати проширену колекцију спремну за излагање на дан венчања. На тај начин су многи традиционални елементи прошли од мајке до ћерке. Многе жене бавиле су се везом и то им је била професија. Жене везиље у Пано Лефкари, зване „ploumarisses“, организовале су производњу од куће. Мушкарци из Лефкаре, звани „kentitarides“, били су трговци и путовали су широм Европе и Скандинавије. Према традицији, у 15. веку Леонардо да Винчи посетио је Кипар и са собом однео чипку Лефкара у Италију, која данас украшава Миланску катедралу. [3]
Центри за производњу
Некада су највећи центри производње била села Пано Лефкара и Като Лефкара. Данас се ови везови производе широм Кипра, посебно у селима Kato Drys, Vavla, Vavatsinia, Ora, Choirokoitia, Skarinou, Dali и Athienou.
Материјали и техника
Прва чипка Лефкара направљена је од локалне беле памучне тканине произведене на Кипру. Користи се комбинација шавова и резова. Велики везови звани "tagiades" додају се узорцима "dantela venis" ("венецијанска чипка"), "pittota", "gyroulota", "liminota". Њихово име потиче од италијанског "Punto Tagliato", својеврсног дизајна кроја популарног у Италији током 16. века. Према подацима Кипарске занатске службе, различити мотиви чипке Лефкара чине више од 650.
Најкарактеристичнији образац чипке Лефкара је "potamoi" („реке“). Израђивали су их од троугластих цик-цакова, названих „kamares“ („лукови“).
Референце
- ^ а б в „Lefkara laces or Lefkaritika - intangible heritage - Culture Sector - UNESCO”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2018-07-26.
- ^ „Lefkara Laces or Lefkaritika”. Приступљено 2. 3. 2020 — преко www.unesco.org.
- ^ „Cyprus Government Cyprus Handicraft Service”. Приступљено 13. 1. 2015.
