Ирска (острво) — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 46: | Ред 46: | ||
{{...}} |
{{...}} |
||
[[Датотека:Ireland (MODIS).jpg|мини|десно|220п|Сателитски снимак]] |
[[Датотека:Ireland (MODIS).jpg|мини|десно|220п|Сателитски снимак]] |
||
== Види још == |
|||
* [[Република Ирска]] |
|||
* [[Северна Ирска]] |
|||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 31. октобар 2016. у 16:36
ир. Éire шкот. Airlann енгл. Ireland | |
---|---|
Географија | |
Локација | Атлантски океан |
Координате | 53° С; 8° И / 53° С; 8° И 53° С; 8° И / 53° С; 8° И |
Површина | 84.421 km2 |
Обала | 2,797 km |
Висина | 1.041 m |
Највиши врх | Карантул |
Администрација | |
Највећи град | Белфаст |
ИРЛ | |
ВБ | |
Демографија | |
Становништво | 6378000 (2011 [1]) |
Густина ст. | 75,55 стан./km2 |
Додатне информације | |
Временска зона |
Ирска (ир. Éire; шкот. Airlann; енгл. Ireland) острво је у северном Атлантику западно од Велике Британије, од које је одвојено Северним пролазом, Ирским морем и Пролазом Светог Ђорђа. Друго је по величини међу Британским острвима. У Европи је треће а у свету је двадесето острво по величини.[2]
Чине је покрајине: Алстер, Манстер, Конот и Ленстер. Укупно на острву има 32 округа. Политички, Ирска је подељена између Републике Ирске, која обухвата пет шестина острва, и Северне Ирске, дела Уједињеног Краљевства, која обухвата преостали део на североистоку острва. Број становника износи око 6,4 милиона. Нешто мање од 4,6 милиона живи у Републици Ирској док нешто више од 1,8 милиона живи у Северној Ирској.[1]
Рељеф острва карактеришу ниске планине које окружују средишњу равницу, са неколико пловних река које се протежу ка унутрашњости. Острво има бујну вегетацију, као последицу благе али променљиве океанске климе, коју не карактеришу температурни екстреми. Густе шуме прекривале су острво све до средњег доба. Шуме су 2013. заузимале једанаест посто површине острва, док је европски просек тридесет пет посто.[3][4] У Ирској постоји 36 аутохтоних врста сисара.
Људи су настанили Ирску око 8000 година пре нове ере. Келти су владали овим острвом од првог века нове ере до 17. столећа. Христијанизација острва спровођена је од петог века. Након инвазије Нормана у 12. веку Енглеска је покушала да овлада острвом, међутим, то је успела тек током Тјудорових похода у 16. и 17. веку. Ови догађаји довели су до доласка колониста из Британије. У последњој деценији 17. века, почела је да се спроводи политика тзв. протестантског успона (енгл. Protestant Ascendancy) с циљем сиромашења већинских католика и протестантских дисидената. Она је настављена и у 18. веку. Ирска је 1801. постала део Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске. Ирски рат за независност почетком 20. века довео је до поделе острва, стврањем Ирске Слободне Државе, и Северне Ирске, која је остала део Уједињеног Краљевства. Северну Ирску су у раздобљу од краја шездесетих до деведесетих година 20. века потресали немири. Након политичког споразума из 1998. дошло је до смиривања тензија. Године 1973. оба дела Ирске постала су део Европске економске заједнице. Ирска култура је имала велики утицај на друге културе, посебно књижевност, и у нешто мањој мери наука и образовање.
Географија
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Референце
- ^ а б „Historial Population Trends – 1841 – 2011, NISRA” (PDF). Приступљено 20. 10. 2013.
- ^ „Islands by Area”. UN System-Wide Earthwatch. United Nations Environment Programme. 18. 2. 1998. Приступљено 30. 8. 2008.
- ^ Brown, Felicity (2. 9. 2009). „Total forest coverage by country”. Environment Data. The Guardian. Приступљено 24. 10. 2011.
- ^ „EPA, Land Use Cover” (PDF). Epa.ie. Приступљено 7. 5. 2013.
Спољашње везе