Никозија — разлика између измена
м razne ispravke |
м Бот: уколоњени ␣ код референци |
||
(Није приказано 27 међуизмена 15 корисника) | |||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
|||
{{otheruses}} |
{{otheruses}} |
||
{{Град на Кипру |
{{Град на Кипру |
||
| назив |
| назив = Никозија |
||
| изворни_назив |
| изворни_назив = {{јез-гр|Λευκωσία}}<br />{{јез-тур|Lefkoşa}} |
||
| слика |
| слика = Nicosia Collage.png |
||
| опис_слике |
| опис_слике = Никозија |
||
| градска_застава |
| градска_застава = Flag of Nicosia.svg |
||
| грб |
| грб = Coat of arms of Nicosia.jpg |
||
| држава |
| држава = |
||
| округ |
| округ = [[Никозија (округ)|Никозија]] |
||
| оснивање |
| оснивање = |
||
| становништво |
| становништво = 55014 (грчки део, 2016) <br /> 61.378 (турски део 2016) |
||
| извор_становништво =<ref>{{cite web|title=Population – Place of Residence, 2011|url=http://www.cystat.gov.cy/mof/cystat/statistics.nsf/All/7F6BB26ED9D00A00C2257AD90055542A/$file/POP_CEN_11-POP_PLACE_RESID-EN-170414.xls?OpenElement|website=Statistical Service of Cyprus (CYSTAT)|date=17. 4. 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20141016191920/http://www.cystat.gov.cy/mof/cystat/statistics.nsf/All/7F6BB26ED9D00A00C2257AD90055542A/$file/POP_CEN_11-POP_PLACE_RESID-EN-170414.xls?OpenElement|archivedate=16. 10. 2014.|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.devplan.org/Nufus-2011/nufus%20ikinci_.pdf|title=KKTC 2011 Nüfus ve Konut Sayımı|trans-title=TRNC 2011 Population and Housing Census|publisher=TRNC State Planning Organization|date=6. 8. 2013|language=tr|access-date=04. 04. 2019|archive-date=06. 11. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131106001538/http://www.devplan.org/Nufus-2011/nufus%20ikinci_.pdf|url-status=dead}}</ref> |
|||
| извор_становништво = |
|||
| година_становништво = |
| година_становништво = 2016 |
||
| густина = |
|||
| густина = 901 (укупно, 2007.) <br /> 938 (грчки део, 2001.) <br /> 821 (турски део 2006.) |
|||
| агломерација |
| агломерација = 244.200 (грчки део, процена) <br /> 82.539 (турски део, процена) |
||
| агломерација_година = |
|||
| извор_агломерација = |
|||
| извор_агломерација = |
|||
| година_агломерација = |
| година_агломерација = |
||
| површина = 111 km² (укупно)<br /> 51 km² (грчки део)<br /> 60 km²(турски део) |
|||
| агломерација_година = |
|||
| гшир = 35.166667 |
|||
| површина = 111 км<sup>2</sup> (укупно)<br /> 51 км<sup>2</sup> (грчки део)<br /> 60 км<sup>2</sup>(турски део) |
|||
| гдуж = 33.366667 |
|||
| гшир = 35.166667 |
|||
| надморска_висина = 220 |
|||
| гдуж = 33.366667 |
|||
| дан_града = |
|||
| надморска_висина = 145-150 |
|||
| поштански_код = 1010–1107 |
|||
| дан_града = |
|||
| позивни_број = +357 22 |
|||
| поштански_код = 96401 |
|||
| регистарска_ознака = CY-01 |
|||
| позивни_број = 22 |
|||
| регистарска_ознака = |
|||
| веб-страна = [http://www.nicosia.org.cy/ www.nicosia.org.cy/] |
| веб-страна = [http://www.nicosia.org.cy/ www.nicosia.org.cy/] |
||
| градоначелник |
| градоначелник = |
||
| позивни_број = |
|||
}} |
}} |
||
'''Никозија''' ({{јез-грч|Λευκωσία}} — Лефкозија, {{јез-тур|Lefkoşa}} — Лефкоша) је [[главни град]] [[Кипар|Републике Кипра]] и непризнате [[Турска Република Северни Кипар|Турске Републике Северног Кипра]]. Истовремено град је седиште званичног [[Никозија (округ)|округа Никозија]]. То је и највеће градско подручје на острву [[Кипар]] — Никозија са предграђима има око 300 хиљада становника. |
|||
'''Никозија''' ({{јез-грч|Λευκωσία}} — Лефкозија, {{јез-тур|Lefkoşa}} — Лефкоша) је [[главни град]] [[Кипар|Републике Кипра]] и непризнате [[Турска Република Северни Кипар|Турске Републике Северни Кипар]]. Истовремено град је седиште званичног [[Никозија (округ)|округа Никозија]]. То је и највеће градско подручје на острву [[Кипар]] — Никозија са предграђима има око 300 хиљада становника. |
|||
Никозија се налази се на реци [[Педијеос]] и тренутно је једини подељени главни град на свету. Град је подељен тзв. ''[[Зелена линија (Кипар)|зеленом линијом]]'', која је демилитаризована зона [[Организација уједињених нација|УН]]-а, на северни, [[Северна Никозија|турски]] и јужни, [[Јужна Никозија|грчки]] део. |
Никозија се налази се на реци [[Педијеос]] и тренутно је једини подељени главни град на свету. Град је подељен тзв. ''[[Зелена линија (Кипар)|зеленом линијом]]'', која је демилитаризована зона [[Организација уједињених нација|УН]]-а, на северни, [[Северна Никозија|турски]] и јужни, [[Јужна Никозија|грчки]] део. |
||
Поред својих законодавних и административних функција, Никозија се успоставила као финансијска престоница острва и главни међународни пословни центар.<ref>{{cite book|last=Kempen|first=Ronald van|last2=Vermeulen|first2=Marcel|last3=Baan|first3=Ad|title=Urban Issues and Urban Policies in the New EU Countries|url=https://books.google.com/books?id=FHou6czhjqwC&pg=PA207|year=2005|publisher=Ashgate|isbn=978-0-7546-4511-5|pages=207}}</ref> Године 2018, Никозија је била 32. најбогатији град на свету у погледу куповне моћи.<ref>{{cite web|url=https://www.ubs.com/microsites/prices-earnings/en/cities/nicosia/?year=2018|title=World's richest cities by purchasing power|last=|first=|year=2018|website=|publisher=UBS|archive-url=https://web.archive.org/web/20180803125832/https://www.ubs.com/microsites/prices-earnings/en/cities/nicosia/?year%3D2018|archive-date=3. 08. 2018|url-status=dead|accessdate=30. 05. 2018.}}</ref> |
|||
== Порекло назива == |
== Порекло назива == |
||
Ред 39: | Ред 40: | ||
== Географија == |
== Географија == |
||
Никозија је једини значајнији град на [[Кипар|Кипру]], који се не налази на мору. Са друге |
Никозија је једини значајнији град на [[Кипар|Кипру]], који се не налази на мору. Са друге стране град је смештен готово у средишту острва. Од другог по величини града на острву, [[Лимасол]]а, Никозија је удаљена 75 km. |
||
Никозија се налази у пространој равници средишњег [[Кипар|Кипра]], [[Месаорија|Месаорији]], на |
Никозија се налази у пространој равници средишњег [[Кипар|Кипра]], [[Месаорија|Месаорији]], на 145–150 m надморске висине. Град се образовао на месту где је равница најужа, тј. на месту где се две значајне планине на Кипру, [[Тродос]] (јужно) и [[Керинејске планине]] (северно), највише приближавају. Стога, градска предграђа ка југу и северу већ заузимају брежуљкасто и бреговито тло. |
||
Кроз Никозију протиче речица [[Педијеос]], као и низ мањих водотока, њених притока, које током сушних лета пресуше. |
Кроз Никозију протиче речица [[Педијеос]], као и низ мањих водотока, њених притока, које током сушних лета пресуше. |
||
=== Клима === |
=== Клима === |
||
Клима у Никозији је [[Средоземна клима|средоземна]] са елементима сушне, степске климе, јер због удаљености града од мора даје још веће разлике у летњним и зимским, односно ноћним и дневним температурама. Просечна годишња температура је чак 26 подеока, а падавина има мало — око 340 |
Клима у Никозији је [[Средоземна клима|средоземна]] са елементима сушне, степске климе, јер због удаљености града од мора даје још веће разлике у летњним и зимским, односно ноћним и дневним температурама. Просечна годишња температура је чак 26 подеока, а падавина има мало — око 340 mm/m². |
||
{{Weather box |
|||
{{Клима града |
|||
|location = Никозије, елевација: 162 m (1991–2005 нормале, екстреми 1915–садашњост)<ref>[https://tools.wmflabs.org/geohack/geohack.php?pagename=Paralimni¶ms=35_09_0_N_33_24_0_E_region:CY_type:city Satellite view]</ref> |
|||
|Град_генитив = |
|||
|metric first = yes |
|||
|Извор = |
|||
|single line = yes |
|||
| Јан_ср = | Јан_ср_пад =51 |
|||
|Jan record high C = 22.2 |
|||
| Феб_ср = | Феб_ср_пад =51 |
|||
|Feb record high C = 26.2 |
|||
| Мар_ср = | Мар_ср_пад =38 |
|||
|Mar record high C = 33.4 |
|||
| Апр_ср = | Апр_ср_пад =24 |
|||
|Apr record high C = 39.0 |
|||
| Мај_ср = | Мај_ср_пад =24 |
|||
|May record high C = 41.1 |
|||
| Јун_ср = | Јун_ср_пад =6 |
|||
|Jun record high C = 43.3 |
|||
| Јул_ср = | Јул_ср_пад =2 |
|||
|Jul record high C = 44.2 |
|||
| Авг_ср = | Авг_ср_пад =6 |
|||
|Aug record high C = 43.6 |
|||
| Сеп_ср = | Сеп_ср_пад =9 |
|||
|Sep record high C = 41.9 |
|||
| Окт_ср = | Окт_ср_пад =21 |
|||
|Oct record high C = 38.3 |
|||
| Нов_ср = | Нов_ср_пад =33 |
|||
|Nov record high C = 32.6 |
|||
| Дец_ср = | Дец_ср_пад =59 |
|||
|Dec record high C = 25.2 |
|||
| Год_ср = | Год_ср_пад =324 |
|||
|year record high C = 44.2 |
|||
| Јан_ср_мин =5.4 | Јан_ср_макс =15.5 |
|||
|Jan high C = 15.5 |
|||
| Феб_ср_мин =5.7 | Феб_ср_макс =15.9 |
|||
|Feb high C = 15.9 |
|||
| Мар_ср_мин =7.2 | Мар_ср_макс =19.2 |
|||
|Mar high C = 19.2 |
|||
| Апр_ср_мин =10.6 | Апр_ср_макс =24.0 |
|||
|Apr high C = 24.3 |
|||
| Мај_ср_мин =14.6 | Мај_ср_макс =29.7 |
|||
|May high C = 29.7 |
|||
| Јун_ср_мин =18.9 | Јун_ср_макс =34.3 |
|||
|Jun high C = 34.3 |
|||
| Јул_ср_мин =21.6 | Јул_ср_макс =37.2 |
|||
|Jul high C = 37.2 |
|||
| Авг_ср_мин =21.3 | Авг_ср_макс =36.9 |
|||
|Aug high C = 36.9 |
|||
| Сеп_ср_мин =18.6 | Сеп_ср_макс =33.5 |
|||
|Sep high C = 33.5 |
|||
| Окт_ср_мин =14.7 | Окт_ср_макс =29.0 |
|||
|Oct high C = 29.0 |
|||
| Нов_ср_мин =10.1 | Нов_ср_макс =22.1 |
|||
|Nov high C = 22.1 |
|||
| Дец_ср_мин =7.1 | Дец_ср_макс =17.0 |
|||
|Dec high C = 17.0 |
|||
| Год_ср_мин =13.0 | Год_ср_макс =26.0 |
|||
|year high C = 26.2 |
|||
| Јан_а_макс = | Јан_а_мин = |
|||
|Jan mean C = 10.6 |
|||
| Феб_а_макс = | Феб_а_мин = |
|||
|Feb mean C = 10.6 |
|||
| Мар_а_макс = | Мар_а_мин = |
|||
|Mar mean C = 13.1 |
|||
| Апр_а_макс = | Апр_а_мин = |
|||
|Apr mean C = 17.1 |
|||
| Мај_а_макс = | Мај_а_мин = |
|||
|May mean C = 22.3 |
|||
| Јун_а_макс = | Јун_а_мин = |
|||
|Jun mean C = 26.9 |
|||
| Јул_а_макс = | Јул_а_мин = |
|||
|Jul mean C = 29.7 |
|||
| Авг_а_макс = | Авг_а_мин = |
|||
|Aug mean C = 29.4 |
|||
| Сеп_а_макс = | Сеп_а_мин = |
|||
|Sep mean C = 26.2 |
|||
| Окт_а_макс = | Окт_а_мин = |
|||
|Oct mean C = 22.3 |
|||
| Нов_а_макс = | Нов_а_мин = |
|||
|Nov mean C = 16.3 |
|||
| Дец_а_макс = | Дец_а_мин = |
|||
|Dec mean C = 12.0 |
|||
| Год_а_макс = | Год_а_мин = |
|||
|year mean C = 19.7 |
|||
}} |
|||
|Jan low C = 5.7 |
|||
|Feb low C = 5.2 |
|||
|Mar low C = 7.0 |
|||
|Apr low C = 10.2 |
|||
|May low C = 14.8 |
|||
|Jun low C = 19.4 |
|||
|Jul low C = 22.2 |
|||
|Aug low C = 21.9 |
|||
|Sep low C = 18.8 |
|||
|Oct low C = 15.6 |
|||
|Nov low C = 10.4 |
|||
|Dec low C = 7.1 |
|||
|year low C = 13.2 |
|||
|Jan record low C = -2.0 |
|||
|Feb record low C = -2.1 |
|||
|Mar record low C = 0.4 |
|||
|Apr record low C = 2.9 |
|||
|May record low C = 7.5 |
|||
|Jun record low C = 12.3 |
|||
|Jul record low C = 16.0 |
|||
|Aug record low C = 15.6 |
|||
|Sep record low C = 13.1 |
|||
|Oct record low C = 5.4 |
|||
|Nov record low C = 0.9 |
|||
|Dec record low C = -0.1 |
|||
|year record low C= -2.1 |
|||
|Jan precipitation mm = 54.7 |
|||
|Feb precipitation mm = 41.6 |
|||
|Mar precipitation mm = 28.3 |
|||
|Apr precipitation mm = 19.9 |
|||
|May precipitation mm = 23.5 |
|||
|Jun precipitation mm = 17.6 |
|||
|Jul precipitation mm = 5.8 |
|||
|Aug precipitation mm = 1.3 |
|||
|Sep precipitation mm = 11.7 |
|||
|Oct precipitation mm = 17.4 |
|||
|Nov precipitation mm = 54.6 |
|||
|Dec precipitation mm = 65.8 |
|||
|year precipitation mm = 342.2 |
|||
|Jan precipitation days = 7.3 |
|||
|Feb precipitation days = 6.5 |
|||
|Mar precipitation days = 5.4 |
|||
|Apr precipitation days = 3.5 |
|||
|May precipitation days = 2.7 |
|||
|Jun precipitation days = 1.3 |
|||
|Jul precipitation days = 0.5 |
|||
|Aug precipitation days = 0.1 |
|||
|Sep precipitation days = 0.6 |
|||
|Oct precipitation days = 2.8 |
|||
|Nov precipitation days = 4.7 |
|||
|Dec precipitation days = 7.7 |
|||
|year precipitation days = 43.1 |
|||
|unit precipitation days = 1 mm |
|||
|Jan sun = 182.9 |
|||
|Feb sun = 200.1 |
|||
|Mar sun = 238.7 |
|||
|Apr sun = 267.0 |
|||
|May sun = 331.7 |
|||
|Jun sun = 369.0 |
|||
|Jul sun = 387.5 |
|||
|Aug sun = 365.8 |
|||
|Sep sun = 312.0 |
|||
|Oct sun = 275.9 |
|||
|Nov sun = 213.0 |
|||
|Dec sun = 170.5 |
|||
|year sun = 3314.1 |
|||
|source 1 = Метереолошка служба (Кипар)<ref>{{cite web |url=http://www.moa.gov.cy/moa/MS/MS.nsf/All/2A290F3CE3B22360C22576C80036B9D8/$file/Climatological%20Data_1991_2005_Athalassa_UK.pdf?Openelement |title=Meteorological Service – CLIMATOLOGICAL DATA, Athalassa 1991 – 2005 |accessdate= |date=2011 |archive-date=31. 03. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200331155036/http://www.moa.gov.cy/moa/MS/MS.nsf/All/2A290F3CE3B22360C22576C80036B9D8/$file/Climatological%20Data_1991_2005_Athalassa_UK.pdf?Openelement |url-status=dead }}</ref> |
|||
|source 2 = -{''Meteo Climat''}- (подаци о високим и ниским вредностима)<ref name = meteoclimat>{{cite web|url=http://meteo-climat-bzh.dyndns.org/station-531-Nicosie.php| title = Station Nicosie | publisher = Meteo Climat |language = French | accessdate=17. 12. 2018}}</ref> |
|||
|date=December 2010}} |
|||
== Историја == |
== Историја == |
||
[[Датотека:Nicosia by Giacomo Franco.jpg|мини| |
[[Датотека:Nicosia by Giacomo Franco.jpg|мини|Приказ старе Никозије у зидинама из 1597. године]] |
||
[[Датотека:Nicosia panorama by day.jpg|мини |
[[Датотека:Nicosia panorama by day.jpg|мини|Панорама јужног дела града]] |
||
[[Датотека:Nicosia 01-2017 img23 View from Shacolas Tower.jpg|мини |
[[Датотека:Nicosia 01-2017 img23 View from Shacolas Tower.jpg|мини|Део Никозије под турском управом]] |
||
Најстарији остаци насељавања на месту данашње Никозије сежу до [[Бронзано доба|бронзаног доба]]. |
Најстарији остаци насељавања на месту данашње Никозије сежу до [[Бронзано доба|бронзаног доба]]. |
||
Никозија је у [[антика|античко доба]] била [[Античка Грчка|грчки]] град-држава познат као ''Ледра'' или ''Лидра''. Краљ Ледре [[Онаксагора]] је плаћао данак Есархадону од [[Асирско краљевство|Асирије]] [[672. п. н. е.]] |
Никозија је у [[антика|античко доба]] била [[Античка Грчка|грчки]] град-држава познат као ''Ледра'' или ''Лидра''. Краљ Ледре [[Онаксагора]] је плаћао данак Есархадону од [[Асирско краљевство|Асирије]] [[672. п. н. е.]] Син [[Птолемеј I Сотер|Птолемеја]] [[Лефкос]] је поново изградио Ледру око [[300. п. н. е.]] Ипак је Ледра у [[Античка Грчка|хеленско]] и [[антички Рим|римско време]] била мален, безначајан град, такође познат и као ''Лефкотеа''. До времена када је добила првога хришћанскога епископа [[Трифилиос]]а [[348]]. године град се називао ''Лефкусија'' или ''Ледри''. |
||
Град постаје познат као ''Лефкосија'' у [[10. век]]у и тада постаје главно средиште [[Кипар|Кипра]]. Његов значај је растао, јер су обални градови били изложени нападима са мора. Значај [[Пафос]]а и [[Саламина (Кипар)|Саламиса]] на обали је опао, а много становништва је побегло у унутрашњост Кипра, где се налазила тадашња Лефкосија. Лефкосија је била седиште [[Лизињани|Лизињанских]] краљева Кипра од [[1192]]. г. [[Млетачка република]] је заузела [[Кипар]] [[1489]]. године, а [[Османско царство]] [[1571]]. године. У [[15. век|15 |
Град постаје познат као ''Лефкосија'' у [[10. век]]у и тада постаје главно средиште [[Кипар|Кипра]]. Његов значај је растао, јер су обални градови били изложени нападима са мора. Значај [[Пафос]]а и [[Саламина (Кипар)|Саламиса]] на обали је опао, а много становништва је побегло у унутрашњост Кипра, где се налазила тадашња Лефкосија. Лефкосија је била седиште [[Лизињани|Лизињанских]] краљева Кипра од [[1192]]. г. [[Млетачка република]] је заузела [[Кипар]] [[1489]]. године, а [[Османско царство]] [[1571]]. године. У [[15. век|15]]. и [[16. век]]у у граду су изграђене бројне палате, цркве и манастири. |
||
За време [[Турци|турске]] опсаде [[1570]]. године погинуло је око 20 хиљада становника. И поред тога град је остао средиште острва, што му је омогућило даљи развој. [[Турци]] су у крви угушили противтурски устанак [[1821]]. г. [[Колера]] је погодила град [[1835]]. године, а ватра је уништила велики део Никозије [[1857]]. г. |
За време [[Турци|турске]] опсаде [[1570]]. године погинуло је око 20 хиљада становника. И поред тога град је остао средиште острва, што му је омогућило даљи развој. [[Турци]] су у крви угушили противтурски устанак [[1821]]. г. [[Колера]] је погодила град [[1835]]. године, а ватра је уништила велики део Никозије [[1857]]. г. |
||
Кипар је [[1878]]. постао [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|британска]] колонија са Никозијом као главним градом. Током [[1950 |
Кипар је [[1878]]. постао [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|британска]] колонија са Никозијом као главним градом. Током [[1950-е|1950-их]] Никозија је била место илегалне и герилске активности. Становништво и герилски покрет [[ЕОКА]] је нападало [[Уједињено Краљевство|британску]] војску са циљем да Кипар постане независан. Кипар је [[1960]]. године постао независан, али после независности наставили су се сукоби [[Грци|Грка]], који су представљали већину, и [[Турци|Турака]], који су били мањина. [[Турци|Турску]] мањину је помагала [[Турска]] и [[Уједињено Краљевство|Британија]] на прикривени начин, по старој [[латински језик|латинској]] пароли „завади, па владај“. Након државног удара [[1974]]. године уследио је напад [[Турска|Турске]] на Кипар. Турска је заузела 30% Кипра, тј. северну трећину, и велики део Никозије ([[Северна Никозија|северну Никозију]]). Никозија је постала подељени град што траје и данас. |
||
== Становништво == |
== Становништво == |
||
Веома је тешко говорити о становништву Никозије, будући да је град подељен више деценија и да данас живи у виду два суседна, потпуно незавнисна града. Грчки и турски део су приближно једнаки по становништву, са по 50-ак хиљада становника, што даје укупно око 100 хиљада становника (1/2 [[Грци]], 1/2 [[Турци]]). Међутим, град је током протеклих деценија прешао своје управне границе, па данас тзв. „Велика Никозија“ има око 300 хиљада страновника, од чега је 3/4 у јужном, [[Грци|грчком]] делу градске области, а 1/4 у [[Турци|Турском]]. Приближно је сличан однос и између [[Грци|Грка]] и [[Турци|Турака]]. Последњих година у грчком делу Никозије насељава се и све више странаца, махом економских усељеника са Истока. |
|||
Веома је тешко говорити о становништву Никозије, будући да је град подељен више деценија и да данас живи у виду два суседна, потпуно независна града. Грчки и турски део су приближно једнаки по становништву, са по 50-ак хиљада становника, што даје укупно око 100 хиљада становника (1/2 [[Грци]], 1/2 [[Турци]]). Међутим, град је током протеклих деценија прешао своје управне границе, па данас тзв. „Велика Никозија“ има око 300 хиљада становника, од чега је 3/4 у јужном, [[Грци|грчком]] делу градске области, а 1/4 у [[Турци|Турском]]. Приближно је сличан однос и између [[Грци|Грка]] и [[Турци|Турака]]. Последњих година у грчком делу Никозије насељава се и све више странаца, махом економских усељеника са Истока. |
|||
== Знаменитости == |
== Знаменитости == |
||
Никозија је у 11. веку, у доба [[Лузињани|Лузињана]], постала средиште острва и од тада почиње процват града. Они су од Никозије направили величанствен град са краљевском палатом и преко 50 цркава. |
Никозија је у 11. веку, у доба [[Лузињани|Лузињана]], постала средиште острва и од тада почиње процват града. Они су од Никозије направили величанствен град са краљевском палатом и преко 50 цркава. |
||
'''[[Старо градско језгро]]''': Срце града је опкољено [[млетачка република|млетачким]] бедемима из [[16. век]]а, који су и данас |
'''[[Старо градско језгро]]''': Срце града је опкољено [[млетачка република|млетачким]] бедемима из [[16. век]]а, који су и данас у изванредном стању. У старом средишту града налазе се бројни музеји, старе цркве и средњовековне грађевине. Нова Никозија се развила ван старих бедема. Посебно је јужни, грчки део познат по пословним и управним четвртима са небодерима и савременим здањима. |
||
У Никозији се налази гробница Лизињанских краљева у бившој [[Катедрала Свете Софије (Никозија)|катедрали Свете Софије]], која је сада [[Селимија џамија]] у северном делу града, сада под турском управом. Срце града и његов симбол је добро очувано утврђење око средњовековног дела града. |
У Никозији се налази гробница Лизињанских краљева у бившој [[Катедрала Свете Софије (Никозија)|катедрали Свете Софије]], која је сада [[Селимија џамија]] у северном делу града, сада под турском управом. Срце града и његов симбол је добро очувано утврђење око средњовековног дела града. |
||
Ред 127: | Ред 198: | ||
Саобраћај је такође подељен — оба дела града имају независне унутрашње и међуградске саобраћајне системе и везе. Никозија нема прави аеродром, будући да је као подељени град била веома непогодна за градњу аеродрома. Стога и грчка и турска страна имају аеродроме даље од Никозије, дубље на својим управним подручјима. |
Саобраћај је такође подељен — оба дела града имају независне унутрашње и међуградске саобраћајне системе и везе. Никозија нема прави аеродром, будући да је као подељени град била веома непогодна за градњу аеродрома. Стога и грчка и турска страна имају аеродроме даље од Никозије, дубље на својим управним подручјима. |
||
== Галерија == |
|||
== Слике градских грађевина == |
|||
<gallery widths="250px" heights="180px" mode="packed-hover"> |
|||
<gallery> |
|||
Датотека:Nikozja faneromeni.jpg|Црква Аја Фаномени |
|||
Датотека:Nikozja hala.jpg|Базар у Никозији |
|||
Датотека:Nikozja ioannis1.jpg|Црква светог Јована |
|||
Датотека:Nicosia Selimiye Mosque 01.jpg|Селимија џамија, најважнија у граду |
|||
Слика:Nikozja ioannis1.jpg|Црква светог Јована |
|||
Датотека:American Heart Institute in Cyprus.JPG|Једна од градских болница |
|||
Слика:Nicosia Selimiye Mosque 01.jpg|Селимија џамија, најважнија у граду |
|||
Слика:American Heart Institute in Cyprus.JPG|Једна од градских болница |
|||
</gallery> |
</gallery> |
||
== Партнерски градови == |
== Партнерски градови == |
||
{{div col|colwidth=20em}} |
|||
* {{зас|}} [[Букурешт]] |
|||
* {{зас|}} [[ |
* {{зас|НЕМ}} [[Шверин]] |
||
* {{зас|}} [[ |
* {{зас|УКР}} [[Одеса]] |
||
* {{зас|}} [[ |
* {{зас|ГРЧ}} [[Атина]] |
||
* {{зас|}} [[ |
* {{зас|ИРН}} [[Шираз]] |
||
* {{зас|}} [[ |
* {{зас|РУМ}} [[Букурешт]] |
||
* {{зас|}} [[ |
* {{зас|КИН}} [[Шангај]] |
||
* {{зас|}} [[ |
* {{зас|КАТ}} [[Доха]] |
||
{{div col end}} |
|||
* {{зас|}} [[Амстердам]] |
|||
* {{зас|}} [[Мексико Сити]] |
|||
== Референце == |
|||
* {{зас|}} [[Абу Даби]] |
|||
{{reflist|30em}} |
|||
* {{зас|}} [[Amsterdam]] |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Други пројекти |
|||
| commons = Nicosia |
|||
| wikispecies = |
|||
| wiktionary = |
|||
| wikiversity = |
|||
| wikibooks = |
|||
| wikisource = |
|||
| wikiquote = |
|||
| wikinews = Никозија |
|||
}} |
|||
{{википутовања|Nicosia}} |
|||
* [http://www.nicosia.org.cy/ www.nicosia.org.cy Званична страница града Никозија (грчки део)] {{el}} {{en}} |
* [http://www.nicosia.org.cy/ www.nicosia.org.cy Званична страница града Никозија (грчки део)] {{el}} {{en}} |
||
* [http://www.tzalavras.com/photography01.html Уметничке фотографије Никозије] |
* [http://www.tzalavras.com/photography01.html Уметничке фотографије Никозије] |
||
* [https://web.archive.org/web/20051201135741/www.cyprus.gov.cy/cyphome/govhome.nsf/LookupIDs/0E95AAACA395083DC2256A7100397727?OpenDocument&languageNo=1 Званична страница Владе Кипра — градови и становништво] |
* [https://web.archive.org/web/20051201135741/http://www.cyprus.gov.cy/cyphome/govhome.nsf/LookupIDs/0E95AAACA395083DC2256A7100397727?OpenDocument&languageNo=1 Званична страница Владе Кипра — градови и становништво] |
||
* [http://www.nicosia.org.cy/english/sigoinonies.shtm Званична страница Никозије — саобраћај] |
* [https://web.archive.org/web/20051210164225/http://www.nicosia.org.cy/english/sigoinonies.shtm Званична страница Никозије — саобраћај] |
||
* [http://www.cyprusisland.com/01_Information/nicosia.htm Водич кроз Кипар и Никозију] |
* [http://www.cyprusisland.com/01_Information/nicosia.htm Водич кроз Кипар и Никозију] {{Wayback|url=http://www.cyprusisland.com/01_Information/nicosia.htm |date=20070623082214 }} |
||
* [http://www.kypros.org/ The World of Cyprus] Обавештења о народној традицији и утицају Византије на Кипар |
* [http://www.kypros.org/ The World of Cyprus] Обавештења о народној традицији и утицају Византије на Кипар |
||
* {{званични веб-сајт|http://www.nicosia.org.cy/}} |
|||
{{Европски главни градови}} |
{{Европски главни градови}} |
||
{{Главни градови у Азији}} |
{{Главни градови у Азији}} |
||
{{Градови на Кипру - списак}} |
{{Градови на Кипру - списак}} |
||
{{Подножје|Географија}} |
|||
== Референце == |
|||
{{reflist}} |
|||
== Становништво == |
|||
{{...}} |
|||
{{Демографија |
|||
|2017= |
|||
}} |
|||
[[Категорија:Градови на Кипру]] |
[[Категорија:Градови на Кипру]] |
Тренутна верзија на датум 6. мај 2024. у 12:52
Никозија | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Кипар |
Округ | Никозија |
Становништво | |
Становништво | |
— 2016. | 55.014 (грчки део. 2.016) 61.378 (турски део 2.016) |
Агломерација | 244.200 (грчки део, процена) 82.539 (турски део, процена) |
Географске карактеристике | |
Координате | 35° 10′ 00″ С; 33° 22′ 00″ И / 35.166667° С; 33.366667° И |
Апс. висина | 220 m |
Површина | 111 km² (укупно) 51 km² (грчки део) 60 km²(турски део) km2 |
Поштански број | 1010–1107 |
Позивни број | +357 22 |
Регистарска ознака | CY-01 |
Веб-сајт | |
www.nicosia.org.cy/ |
Никозија (грч. Λευκωσία — Лефкозија, тур. Lefkoşa — Лефкоша) је главни град Републике Кипра и непризнате Турске Републике Северни Кипар. Истовремено град је седиште званичног округа Никозија. То је и највеће градско подручје на острву Кипар — Никозија са предграђима има око 300 хиљада становника.
Никозија се налази се на реци Педијеос и тренутно је једини подељени главни град на свету. Град је подељен тзв. зеленом линијом, која је демилитаризована зона УН-а, на северни, турски и јужни, грчки део.
Поред својих законодавних и административних функција, Никозија се успоставила као финансијска престоница острва и главни међународни пословни центар.[1] Године 2018, Никозија је била 32. најбогатији град на свету у погледу куповне моћи.[2]
Порекло назива
[уреди | уреди извор]Старо име Никозије било је Ледра. Данашњи назив град је добио у време крсташке (Лузињанске) власти, иако се већ у доба антике јавља и назив Лефкотеа. Име Никозија појавило се доласком Лизињана. Француски крсташи нису могли или нису хтели да изговарају име Лефкозија, већ су говорили Никозија. Ледра је данас име најпопуларније трговачке улице у Никозији.
Географија
[уреди | уреди извор]Никозија је једини значајнији град на Кипру, који се не налази на мору. Са друге стране град је смештен готово у средишту острва. Од другог по величини града на острву, Лимасола, Никозија је удаљена 75 km.
Никозија се налази у пространој равници средишњег Кипра, Месаорији, на 145–150 m надморске висине. Град се образовао на месту где је равница најужа, тј. на месту где се две значајне планине на Кипру, Тродос (јужно) и Керинејске планине (северно), највише приближавају. Стога, градска предграђа ка југу и северу већ заузимају брежуљкасто и бреговито тло.
Кроз Никозију протиче речица Педијеос, као и низ мањих водотока, њених притока, које током сушних лета пресуше.
Клима
[уреди | уреди извор]Клима у Никозији је средоземна са елементима сушне, степске климе, јер због удаљености града од мора даје још веће разлике у летњним и зимским, односно ноћним и дневним температурама. Просечна годишња температура је чак 26 подеока, а падавина има мало — око 340 mm/m².
Клима Никозије, елевација: 162 m (1991–2005 нормале, екстреми 1915–садашњост)[3] | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 22,2 (72) |
26,2 (79,2) |
33,4 (92,1) |
39,0 (102,2) |
41,1 (106) |
43,3 (109,9) |
44,2 (111,6) |
43,6 (110,5) |
41,9 (107,4) |
38,3 (100,9) |
32,6 (90,7) |
25,2 (77,4) |
44,2 (111,6) |
Максимум, °C (°F) | 15,5 (59,9) |
15,9 (60,6) |
19,2 (66,6) |
24,3 (75,7) |
29,7 (85,5) |
34,3 (93,7) |
37,2 (99) |
36,9 (98,4) |
33,5 (92,3) |
29,0 (84,2) |
22,1 (71,8) |
17,0 (62,6) |
26,2 (79,2) |
Просек, °C (°F) | 10,6 (51,1) |
10,6 (51,1) |
13,1 (55,6) |
17,1 (62,8) |
22,3 (72,1) |
26,9 (80,4) |
29,7 (85,5) |
29,4 (84,9) |
26,2 (79,2) |
22,3 (72,1) |
16,3 (61,3) |
12,0 (53,6) |
19,7 (67,5) |
Минимум, °C (°F) | 5,7 (42,3) |
5,2 (41,4) |
7,0 (44,6) |
10,2 (50,4) |
14,8 (58,6) |
19,4 (66,9) |
22,2 (72) |
21,9 (71,4) |
18,8 (65,8) |
15,6 (60,1) |
10,4 (50,7) |
7,1 (44,8) |
13,2 (55,8) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −2,0 (28,4) |
−2,1 (28,2) |
0,4 (32,7) |
2,9 (37,2) |
7,5 (45,5) |
12,3 (54,1) |
16,0 (60,8) |
15,6 (60,1) |
13,1 (55,6) |
5,4 (41,7) |
0,9 (33,6) |
−0,1 (31,8) |
−2,1 (28,2) |
Количина падавина, mm (in) | 54,7 (2,154) |
41,6 (1,638) |
28,3 (1,114) |
19,9 (0,783) |
23,5 (0,925) |
17,6 (0,693) |
5,8 (0,228) |
1,3 (0,051) |
11,7 (0,461) |
17,4 (0,685) |
54,6 (2,15) |
65,8 (2,591) |
342,2 (13,472) |
Дани са падавинама (≥ 1 mm) | 7,3 | 6,5 | 5,4 | 3,5 | 2,7 | 1,3 | 0,5 | 0,1 | 0,6 | 2,8 | 4,7 | 7,7 | 43,1 |
Сунчани сати — месечни просек | 182,9 | 200,1 | 238,7 | 267,0 | 331,7 | 369,0 | 387,5 | 365,8 | 312,0 | 275,9 | 213,0 | 170,5 | 3.314,1 |
Извор #1: Метереолошка служба (Кипар)[4] | |||||||||||||
Извор #2: Meteo Climat (подаци о високим и ниским вредностима)[5] |
Историја
[уреди | уреди извор]Најстарији остаци насељавања на месту данашње Никозије сежу до бронзаног доба.
Никозија је у античко доба била грчки град-држава познат као Ледра или Лидра. Краљ Ледре Онаксагора је плаћао данак Есархадону од Асирије 672. п. н. е. Син Птолемеја Лефкос је поново изградио Ледру око 300. п. н. е. Ипак је Ледра у хеленско и римско време била мален, безначајан град, такође познат и као Лефкотеа. До времена када је добила првога хришћанскога епископа Трифилиоса 348. године град се називао Лефкусија или Ледри.
Град постаје познат као Лефкосија у 10. веку и тада постаје главно средиште Кипра. Његов значај је растао, јер су обални градови били изложени нападима са мора. Значај Пафоса и Саламиса на обали је опао, а много становништва је побегло у унутрашњост Кипра, где се налазила тадашња Лефкосија. Лефкосија је била седиште Лизињанских краљева Кипра од 1192. г. Млетачка република је заузела Кипар 1489. године, а Османско царство 1571. године. У 15. и 16. веку у граду су изграђене бројне палате, цркве и манастири.
За време турске опсаде 1570. године погинуло је око 20 хиљада становника. И поред тога град је остао средиште острва, што му је омогућило даљи развој. Турци су у крви угушили противтурски устанак 1821. г. Колера је погодила град 1835. године, а ватра је уништила велики део Никозије 1857. г.
Кипар је 1878. постао британска колонија са Никозијом као главним градом. Током 1950-их Никозија је била место илегалне и герилске активности. Становништво и герилски покрет ЕОКА је нападало британску војску са циљем да Кипар постане независан. Кипар је 1960. године постао независан, али после независности наставили су се сукоби Грка, који су представљали већину, и Турака, који су били мањина. Турску мањину је помагала Турска и Британија на прикривени начин, по старој латинској пароли „завади, па владај“. Након државног удара 1974. године уследио је напад Турске на Кипар. Турска је заузела 30% Кипра, тј. северну трећину, и велики део Никозије (северну Никозију). Никозија је постала подељени град што траје и данас.
Становништво
[уреди | уреди извор]Веома је тешко говорити о становништву Никозије, будући да је град подељен више деценија и да данас живи у виду два суседна, потпуно независна града. Грчки и турски део су приближно једнаки по становништву, са по 50-ак хиљада становника, што даје укупно око 100 хиљада становника (1/2 Грци, 1/2 Турци). Међутим, град је током протеклих деценија прешао своје управне границе, па данас тзв. „Велика Никозија“ има око 300 хиљада становника, од чега је 3/4 у јужном, грчком делу градске области, а 1/4 у Турском. Приближно је сличан однос и између Грка и Турака. Последњих година у грчком делу Никозије насељава се и све више странаца, махом економских усељеника са Истока.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Никозија је у 11. веку, у доба Лузињана, постала средиште острва и од тада почиње процват града. Они су од Никозије направили величанствен град са краљевском палатом и преко 50 цркава.
Старо градско језгро: Срце града је опкољено млетачким бедемима из 16. века, који су и данас у изванредном стању. У старом средишту града налазе се бројни музеји, старе цркве и средњовековне грађевине. Нова Никозија се развила ван старих бедема. Посебно је јужни, грчки део познат по пословним и управним четвртима са небодерима и савременим здањима.
У Никозији се налази гробница Лизињанских краљева у бившој катедрали Свете Софије, која је сада Селимија џамија у северном делу града, сада под турском управом. Срце града и његов симбол је добро очувано утврђење око средњовековног дела града.
Венецијански бедеми су изграђени од 1567. до 1570. године. Зидови су дебели 4,5 m и имају троја врата. Фамагустанска врата сада представљају културни центар. Неки други делови зидина имају данас управну намену. Срце града је Елефтерија трг (Трг Слободе) са градском кућом, поштом и библиотеком. Оближња улица Ледра (Лидра) води у најживљи део града са трговинама, бутицима, кафићима и уским улицама. Црква Аја Фаномерени је изграђена 1872. године, на остацима старог дворца. Ту су сахрањени архиепископ и епископи Кипра, које су Турци убили приликом устанка 1821. године. Архиепископски двор се налази на Тргу архиепископа Кипријануа. Близу двора се налази касноготичка Катедрала светог Јована из 1665. г.
Никозија је позната и по својим музејима. Архиепископски двор садржи византијски музеј, где се налази огромна збирка икона. Градски музеј има одличну збирку и градских и кипарских археолошких ископина, тако да је 1991. године добио назив Европски музеј године.
Привреда
[уреди | уреди извор]Никозија (оба њена дела) је средиште управе на Кипру и, повезано са тим, градска привреда је блиско ослоњена на рад управних, културних и образовних установа. Ту је седиште важних државних предузећа, банака, страних представништава.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Саобраћај је такође подељен — оба дела града имају независне унутрашње и међуградске саобраћајне системе и везе. Никозија нема прави аеродром, будући да је као подељени град била веома непогодна за градњу аеродрома. Стога и грчка и турска страна имају аеродроме даље од Никозије, дубље на својим управним подручјима.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Црква Аја Фаномени
-
Базар у Никозији
-
Црква светог Јована
-
Селимија џамија, најважнија у граду
-
Једна од градских болница
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kempen, Ronald van; Vermeulen, Marcel; Baan, Ad (2005). Urban Issues and Urban Policies in the New EU Countries. Ashgate. стр. 207. ISBN 978-0-7546-4511-5.
- ^ „World's richest cities by purchasing power”. UBS. 2018. Архивирано из оригинала 3. 08. 2018. г. Приступљено 30. 05. 2018.
- ^ Satellite view
- ^ „Meteorological Service – CLIMATOLOGICAL DATA, Athalassa 1991 – 2005” (PDF). 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 03. 2020. г.
- ^ „Station Nicosie” (на језику: French). Meteo Climat. Приступљено 17. 12. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- www.nicosia.org.cy Званична страница града Никозија (грчки део) (језик: грчки) (језик: енглески)
- Уметничке фотографије Никозије
- Званична страница Владе Кипра — градови и становништво
- Званична страница Никозије — саобраћај
- Водич кроз Кипар и Никозију Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2007)
- The World of Cyprus Обавештења о народној традицији и утицају Византије на Кипар
- Званични веб-сајт