Пређи на садржај

Ирска (острво) — разлика између измена

Уреди везе
Координате: 53° С; 8° И / 53° С; 8° И / 53; 8
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија измена
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox4}}; козметичке измене
 
(Није приказано 37 међуизмена 16 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Друго значење2|Ирска}}
{{Инфокутија Острво
{{Инфокутија Острво
| име= Ирска
| име= Ирска
| име 2= {{јез-ирс|Éire}} <br /> {{јез-шкот|Airlann}} <br /> {{јез-енгл|Ireland}}
| име 2= {{јез-ирс|Éire}}
{{јез-шкот|Airlann}}
{{јез-енгл|Ireland}}
| код језика=
| код језика=
| слика = Ireland (MODIS).jpg
| слика = Ireland (MODIS).jpg
| опис слике = Сателитски снимак Ирске
| опис слике = Сателитски снимак Ирске
| држава 1= ИРЛ <br /> [[Даблин]]
| држава 1= ИРЛ
[[Даблин]]
| држава 2= ВБ <br /> [[Белфаст]]
| држава 2= ВБ
[[Белфаст]]
| архипелаг=
| архипелаг=
| локација=[[Атлантски океан]]
| локација=[[Атлантски океан]]
Ред 17: Ред 20:
| највиши врх=Карантул
| највиши врх=Карантул
| висина= 1041
| висина= 1041
| геологија=Континентално острво<ref name="irlgeog">{{cite web|url=http://www.gov.ie/en/essays/geography.html |title=Geography of Ireland |publisher=[[Government of Ireland]] |accessdate=11. 11. 2009 |last=Nolan |first=William |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20091124012641/http://www.gov.ie/en/essays/geography.html |archivedate=24. 11. 2009 |df=dmy-all }}</ref><ref name="royle">{{cite journal|last=Royle |first=Stephen A. |title=Beyond the boundaries in the island of Ireland |url= http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2212682112000297 |accessdate=28. 6. 2017 |journal=Journal of Marine and Island Cultures |volume=1 |issue=2 |date=1. 12. 2012 |doi=10.1016/j.imic.2012.11.005| pages = 91-98 }}</ref>
| геологија=Континентално острво
| статус=
| статус=
| држава 1 ниво поделе 1=Окрузи Републике Ирске
| држава 1 ниво поделе 1=Окрузи Републике Ирске
Ред 25: Ред 28:
| држава 2 регија 1=Грофовија
| држава 2 регија 1=Грофовија
| држава 2 име регије 1=
| држава 2 име регије 1=
| популација=6378000
| популација=7026636
| датум пописа=2021<ref name="2021population"> The 2022 population of the Republic of Ireland was 5,123,536 and that of Northern Ireland in 2021 was 1,903,100. These are Census data from the official governmental statistics agencies in the respective jurisdictions:
| датум пописа=2011 <ref name=popis2011>{{cite web|url=http://www.nisra.gov.uk/Census/Historic_Population_Trends_(1841-2011)_NI_and_RoI.pdf |title=Historial Population Trends – 1841 – 2011, NISRA |format=PDF |accessdate = 20. 10. 2013.}}</ref>
* {{cite web|url=https://www.cso.ie/en/releasesandpublications/ep/p-cpr/censusofpopulation2022-preliminaryresults/introduction/|title=Census of Population 2022|author=Central Statistics Office, Ireland|publisher=Central Statistics Office, Ireland|location=Dublin|date=април 2017|accessdate=25. 7. 2022. }}
* {{cite web|url=https://www.nisra.gov.uk/statistics/census/2021-census |title=2021 Census |author=Northern Ireland Statistics and Research Agency |publisher=Department of Finance |location=Belfast |year=2022|accessdate=25. 7. 2022 }}</ref>
| град=
| град=
| откриће=
| откриће=
Ред 35: Ред 40:
}}
}}


'''Ирска''' ({{јез-ирс|Éire}}; {{јез-шкот|Airlann}}; {{јез-енгл|Ireland}}) острво је у северном [[Атлантски океан|Атлантику]] западно од [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], од које је одвојено [[Северни пролаз|Северним пролазом]], [[Ирско море|Ирским морем]] и [[Пролаз Светог Ђорђа|Пролазом Светог Ђорђа]]. Друго је по величини међу [[Британска острва|Британским острвима]]. У Европи је треће а у свету је двадесето острво по величини.<ref name='unep'>{{cite web|url=http://islands.unep.ch/Tiarea.htm|title=Islands by Area|date = 18. 2. 1998.|work=UN System-Wide Earthwatch |publisher=United Nations Environment Programme |accessdate = 30. 8. 2008.}}</ref>
'''Ирска''' ({{јез-ирс|Éire}}; {{јез-шкот|Airlann}}; {{јез-енгл|Ireland}}) острво је у северном [[Атлантски океан|Атлантику]] западно од [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], од које је одвојено [[Северни пролаз|Северним пролазом]], [[Ирско море|Ирским морем]] и [[Пролаз Светог Ђорђа|Пролазом Светог Ђорђа]]. Друго је по величини међу [[Британска острва|Британским острвима]]. У Европи је треће а у свету је двадесето острво по величини.<ref name='unep'>{{cite web|url=http://islands.unep.ch/Tiarea.htm|title=Islands by Area|date=18. 2. 1998|work=UN System-Wide Earthwatch|publisher=United Nations Environment Programme|accessdate=30. 8. 2008|archive-date=01. 12. 2015|archive-url=https://archive.today/20151201081219/http://islands.unep.ch/Tiarea.htm|url-status=}}</ref>


Чине је покрајине: [[Алстер]], [[Манстер]], [[Конот]] и [[Ленстер]]. Укупно на острву има 32 округа. Политички, Ирска је подељена између [[Република Ирска|Републике Ирске]], која обухвата пет шестина острва, и [[Северна Ирска|Северне Ирске]], дела [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], која обухвата преостали део на североистоку острва. Број становника износи око 6,4 милиона. Нешто мање од 4,6 милиона живи у Републици Ирској док нешто више од 1,8 милиона живи у Северној Ирској.<ref name=popis2011 />
Чине је покрајине: [[Алстер]], [[Манстер]], [[Конот]] и [[Ленстер]]. Укупно на острву има 32 округа. Политички, Ирска је подељена између [[Република Ирска|Републике Ирске]], која обухвата пет шестина острва, и [[Северна Ирска|Северне Ирске]], дела [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], која обухвата преостали део на североистоку острва. Број становника износи око 6,4 милиона.<ref>{{cite web|url=http://www.cso.ie/en/census/census2011reports/census2011thisisirelandpart1/ |title=This is Ireland: Highlights from Census 2011 Part 1 |publisher=[[Central Statistics Office (Ireland)|Central Statistics Office]] |date=март 2012 |accessdate=28. 5. 2014|pages=94}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.nisra.gov.uk/Census/key_report_2011.pdf |date=децембар 2012 |title=Census 2011, Key Statistics for Northern Ireland |publisher=Department of Finance and Personnel's Northern Ireland Statistics and Research Agency |accessdate=2. 2. 2014 |url-status=dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20121224033625/http://www.nisra.gov.uk/Census/key_report_2011.pdf |archive-date=24. 12. 2012 |df= |pages=13}}</ref> Нешто мање од 4,6 милиона живи у Републици Ирској док нешто више од 1,8 милиона живи у Северној Ирској.<ref name=popis2011 />


Рељеф острва карактеришу ниске планине које окружују средишњу равницу, са неколико пловних река које се протежу ка унутрашњости. Острво има бујну вегетацију, као последицу благе, али променљиве океанске климе, коју не карактеришу температурни екстреми. Густе шуме прекривале су острво све до [[средњи вијек|средњег доба]]. Шуме су 2013. заузимале једанаест посто површине острва, док је европски просек тридесет пет посто.<ref name=guardexa>{{cite web |url=http://www.guardian.co.uk/environment/datablog/2009/sep/02/total-forest-area-by-country |title=Total forest coverage by country |last=Brown|first=Felicity|publisher=The Guardian |date = 2. 9. 2009. |work=Environment Data |accessdate = 24. 10. 2011. }}</ref><ref name=epa2>{{cite web|url=http://www.epa.ie/media/00061_EPA_SoE12_Chp07.pdf |title=EPA, Land Use Cover |publisher=Epa.ie |accessdate = 7. 5. 2013.}}</ref> У Ирској постоји 36 аутохтоних врста [[сисари|сисара]].
Рељеф острва карактеришу ниске планине које окружују средишњу равницу, са неколико пловних река које се протежу ка унутрашњости. Острво има бујну вегетацију, као последицу благе, али променљиве океанске климе, коју не карактеришу температурни екстреми. Густе шуме прекривале су острво све до [[средњи вијек|средњег доба]]. Шуме су 2013. заузимале једанаест посто површине острва, док је европски просек тридесет пет посто,<ref name=guardexa>{{cite web|url=http://www.guardian.co.uk/environment/datablog/2009/sep/02/total-forest-area-by-country |title=Total forest coverage by country |last=Brown|first=Felicity|publisher=The Guardian |date=2. 9. 2009 |work=Environment Data |accessdate=24. 10. 2011 }}</ref><ref name=epa2>{{cite web |url=http://www.epa.ie/media/00061_EPA_SoE12_Chp07.pdf |title=EPA, Land Use Cover |publisher=Epa.ie |accessdate=7. 5. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131001231121/http://www.epa.ie/media/00061_EPA_SoE12_Chp07.pdf |archive-date=01. 10. 2013 |url-status=dead }}</ref><ref name=forest>{{cite web |url=https://www.agriculture.gov.ie/media/migration/forestry/forestservicegeneralinformation/ForestStatisticsIreland2017090318.pdf |title=Forest Statistics - Ireland 2017 |publisher=[[Department of Agriculture, Food and the Marine]] |accessdate=29. 1. 2019 |pages=3, 63 |archive-date=20. 10. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191020021739/https://www.agriculture.gov.ie/media/migration/forestry/forestservicegeneralinformation/ForestStatisticsIreland2017090318.pdf |url-status=dead }}</ref> и највећи део њих су неаутохтоне четинарске [[Плантажа|плантаже]].<ref name=forest2>[https://www.irishtimes.com/culture/heritage/native-trees-cover-just-2-of-ireland-how-can-this-be-increased-1.3553824 "Native trees cover just 2% of Ireland. How can this be increased?"]. ''[[The Irish Times]]'', 6 July 2018. Приступљено 29 January 2019.</ref><ref name=forest3>[https://www.irishtimes.com/culture/heritage/ireland-s-native-woodlands-are-quietly-disappearing-1.3529317 "Ireland’s native woodlands are quietly disappearing"]. ''[[The Irish Times]]'', 19 June 2018. Приступљено 29 January 2019.</ref> У Ирској постоји 36 аутохтоних врста [[сисари|сисара]].<ref name="Costello, M.J 93" >Costello, M.J. and Kelly, K.S., 1993 ''Biogeography of Ireland: past, present and future'' Irish Biogeographic Society Occasional Publications Number 2</ref> [[Climate of Ireland|Ирска клима]] је под [[oceanic climate|утицајем Атлантског океана]] и стога је веома умерена,<ref>"[https://www.met.ie/climate-ireland/climate-of-ireland.asp Climate of Ireland] {{Wayback|url=https://www.met.ie/climate-ireland/climate-of-ireland.asp |date=20180416152239 }}. [[Met Éireann]]. Приступљено 25 November 2017</ref> и зиме су блаже него што би се очекивало од тако северне области, мада су лета хладнија него у континенталној Европи. Кишне падавине и облачни покривач су изобилни.


Људи су настанили Ирску око 8000 година пре нове ере. [[Келти]] су владали овим острвом од првог века нове ере до 17. столећа. Христијанизација острва спровођена је од петог века. Након [[норманска инвазија Нормана|инвазије Нормана]] у 12. веку [[Краљевство Енглеска|Енглеска]] је покушала да овлада острвом, међутим, то је успела тек током Тјудорових похода у 16. и 17. веку. Ови догађаји довели су до доласка колониста из Британије. У последњој деценији 17. века, почела је да се спроводи политика тзв. ''[[протестантски успон|протестантског успона]]'' ({{јез-енгл|Protestant Ascendancy}}) с циљем сиромашења већинских католика и протестантских дисидената. Она је настављена и у 18. веку. Ирска је 1801. постала део [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске]]. Ирски рат за независност почетком 20. века довео је до поделе острва, стврањем [[Ирска Слободна Држава|Ирске Слободне Државе]], и Северне Ирске, која је остала део Уједињеног Краљевства. Северну Ирску су у раздобљу од краја шездесетих до деведесетих година 20. века потресали немири. Након политичког споразума из 1998. дошло је до смиривања тензија. Године 1973. оба дела Ирске постала су део [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]]. Ирска култура је имала велики утицај на друге културе, посебно књижевност, и у нешто мањој мери наука и образовање.
Људи су настанили Ирску око 8000 година пре нове ере.<ref name=BBC2016-03-21>{{cite news|title=Earliest evidence of humans in Ireland |work=[[BBC News Online]] |publisher=[[British Broadcasting Corporation]] |date=21. 3. 2016 |url= https://www.bbc.co.uk/news/science-environment-35863186 |accessdate=21. 3. 2016}}</ref> [[Келти]] су владали овим острвом од првог века нове ере до 17. столећа. Христијанизација острва спровођена је од петог века. Након [[норманска инвазија Нормана|инвазије Нормана]] у 12. веку [[Краљевство Енглеска|Енглеска]] је покушала да овлада острвом, међутим, то је успела тек током Тјудорових похода у 16. и 17. веку. Ови догађаји довели су до доласка колониста из Британије. У последњој деценији 17. века, почела је да се спроводи политика тзв. ''[[протестантски успон|протестантског успона]]'' ({{јез-енгл|Protestant Ascendancy}}) с циљем сиромашења већинских католика и протестантских дисидената. Она је настављена и у 18. веку. Ирска је 1801. постала део [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске]]. Ирски рат за независност почетком 20. века довео је до поделе острва, стварањем [[Ирска Слободна Држава|Ирске Слободне Државе]], и Северне Ирске, која је остала део Уједињеног Краљевства. Северну Ирску су у раздобљу од краја шездесетих до деведесетих година 20. века потресали немири. Након политичког споразума из 1998. дошло је до смиривања тензија. Године 1973. оба дела Ирске постала су део [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]]. Ирска култура је имала велики утицај на друге културе, посебно књижевност, и у нешто мањој мери наука и образовање.


== Географија ==
== Географија ==
{{...}}
{{...}}

=== Клима ===
{{Weather box
|location = Ирске
|metric first = Yes
|single line = Yes
|Jan record high C = 18.5
|Feb record high C = 18.1
|Mar record high C = 23.6
|Apr record high C = 25.8
|May record high C = 28.4
|Jun record high C = 33.3
|Jul record high C = 32.3
|Aug record high C = 31.5
|Sep record high C = 29.1
|Oct record high C = 25.2
|Nov record high C = 20.1
|Dec record high C = 18.1
|year record high C =33.3
|Jan record low C = −19.1
|Feb record low C = −17.8
|Mar record low C = −17.2
|Apr record low C = −7.7
|May record low C = −5.6
|Jun record low C = -3.3
|Jul record low C = -0.3
|Aug record low C = -2.7
|Sep record low C = −3.0
|Oct record low C = −8.3
|Nov record low C = −11.5
|Dec record low C = −17.5
|year record low C = −19.1
|source 1 = Met Éireann<ref name=Metrecords>{{cite web|archiveurl=https://web.archive.org/web/20161216004316/http://www.met.ie/climate-ireland/weather-extremes.asp |archivedate=16. 12. 2016 |url=http://www.met.ie/climate-ireland/weather-extremes.asp |title=Irish Weather Extremes |publisher=Met Éireann |accessdate=15. 12. 2016}}</ref>
|source 2 = The Irish Times (November record high)<ref>{{cite web|url=http://www.irishtimes.com/news/environment/balmy-start-to-november-sees-record-temperatures-1.2414099|title=Balmy start to November sees record temperatures|last=Griffin|first=Dan|publisher=[[Irish Times]]|date=2. 11. 2015|accessdate=2. 11. 2015}}</ref>
|date=јануар 2011
⚫
}}


== Види још ==
== Види још ==
Ред 52: Ред 93:
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Arnold |first=Bruce |title=Irish Art: A Concise History |publisher=Thames & Hudson |year=1977|location=London |isbn=978-0-500-20148-0|pages=180}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Becker |first=Annette |last2=Wang |first2=Wilfried |title=20th-century Architecture: Ireland |publisher=Prestel |year=1997|location=Munich |isbn=978-3-7913-1719-9|pages=198}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Collins |first=Neil |last2=Cradden |first2=Terry |title=Irish Politics Today |publisher=[[Manchester University Press]] |year=2001|url= https://books.google.com/?id=081Qopn2zbUC |isbn=978-0-7190-6174-5|pages=163}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Cullinane |first=J.P. |year=1973|title=Phycology of the south coast of Ireland |publisher=University College Cork}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Dennison |first=Gabriel |last2=Ni Fhloinn |first2=Baibre |title=Traditional Architecture in Ireland | url=https://archive.org/details/traditionalarchi0000unse|publisher=Environmental Institute, University College Dublin |year=1994|location=Dublin |isbn=978-1-898473-09-1|pages=[https://archive.org/details/traditionalarchi0000unse/page/94 94]}}
* {{Cite book |ref=harv |last=Dooney |first=Sean |last2=O'Toole |first2=John |title=Irish Government Today |publisher=Gill and Macmillan |year=1992 |location=Dublin |url=http://www.gilleducation.ie/government--politics/government--politics/irish-government-today-3rd-edition |isbn=978-0-7171-1703-1 |pages=247 |access-date=12. 05. 2019 |archive-date=01. 12. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171201202332/https://www.gilleducation.ie/government--politics/government--politics/irish-government-today-3rd-edition |url-status= }}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ellis |first=Steven G. |title=The Story of the Irish Race: A Popular History of Ireland |year=1921|publisher=The Irish Publishing Co |location=Ireland |url= https://books.google.com/?id=YPgEAAAACAAJ |isbn=978-0-517-06408-5|pages=768}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Fairley |first=J.S. |year=1975|title=An Irish Beast Book. A Natural History of Ireland's Furred Wildlife | url=https://archive.org/details/irishbeastbookn00fair|publisher=Blackstaff Press, Belfast |isbn=978-0-85640-090-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Foster |first=Robert Fitzroy |author-link=R. F. Foster (historian) |title=Modern Ireland, 1600–1972 |publisher=Penguin Books |year=1988|url= https://books.google.com/?id=h95zAAAAIAAJ |isbn=978-0-7139-9010-2|pages=688}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Hackney, P. Ed. |title=Stewart and Corry's Flora of the North-east of Ireland | url=https://archive.org/details/stewartcorrysflo0000hack|publisher=Institute of Irish Studies, The Queen's University |year=1992|location=Belfast |isbn=978-0-85389-446-9|pages=}}
* {{Cite journal|last=Haigh |first=A. |last2=Lawton |first2=C. |title=Wild mammals of an Irish urban forest |journal=The Irish Naturalists' Journal |volume=28 |issue=10 |year=2007|issn=0021-1311| pages = 395-403 }}
* {{Cite book| ref=harv|last=Hardy |first=F. G. |last2=Guiry |first2=M. D. |year=2006|title=A Check-list and Atlas of the Seaweeds of Britain and Ireland|edition=revised |pages=x, 435 |location=London |publisher=British Phycological Society |isbn=978-3-906166-35-3|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Herm |first=Gerhard |year=2002|title=The Celts |location=Ireland |publisher=St. Martin's Press |isbn=978-0-312-31343-2|pages=}}
* {{Cite journal|last=Knowles |first=M.C. |year=1929|title=The Lichens of Ireland |journal=Proceedings of the Royal Irish Academy |volume=38 |pages=179-434}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Morton |first=O. |year=1994|title=Marine Algae of Northern Ireland |publisher=Ulster Museum |isbn=978-0-900761-28-7|pages=}}
* {{Cite journal|last=Morton |first=O. |year=2003|title=The marine algae macroalgae of County Donegal, Ireland |journal=Bulletin Irish Biogeog. Society |volume=27 |pages=3-164}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Nunn |first=J.D. |title=Marine Biodiversity in Ireland and Adjacent Waters |location=Belfast |publisher=Ulster Museum |year=2002|volume=Proceedings of a Conference 26–27 April 2001 |issue=Publication No. 8}}
* {{Cite book| ref=harv|last=O'Croinin |first=Daibhi |author-link=Dáibhí Ó Cróinín |title=Prehistoric and Early Ireland |publisher=Oxford University Press |year=2005|url= https://books.google.com/?id=SJSDj1dDvNUC |isbn=978-0-19-821737-4|pages=1219}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ó Gráda |first=Cormac |title=A Rocky Road: The Irish Economy Since the 1920s |publisher=Manchester University Press |year=1997|url= https://books.google.com/?id=zVHgO4-nkhkC |isbn=978-0-7190-4584-4|pages=246}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Oppenheimer |first=Stephen |title=Origins of the British: A Genetic Detective Story | url=https://archive.org/details/isbn_9780786718900|publisher=[[Carroll & Graf]] |year=2006|location=New York |isbn=978-0-7867-1890-0|pages=[https://archive.org/details/isbn_9780786718900/page/534 534]}}
* {{Cite book| ref=harv|last=O'Rahilly |first=T. F.|author-link =T. F. O'Rahilly |year=1947|title=Early Irish History and Mythology |publisher=Medieval Academy of America}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Scannell |first=Mary J. P. |last2=Synnott |first2=Donal M. |title=Census catalogue of the flora of Ireland |publisher=Department of Agriculture & Fisheries |year=1972|location=Dublin}}
* {{Cite journal|last=Seaward |first=M. R. D. |year=1984|title=Census Catalogue of Irish Lichens |journal=Glasra |volume=8 |pages=1-32}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Woodcock |first=N. H. |last2=Strachan |first2=Robin A. |title=Geological History of Britain and Ireland |publisher=Blackwell Publishing |year=2000|location=Hoboken |url= https://books.google.com/?id=dTkKn8Ufzd4C |isbn=978-0-632-03656-1|pages=423}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Wallis |first=Geoff |last2=Wilson |first2=Sue |title=The Rough Guide to Irish Music | url=https://archive.org/details/roughguidetoiris0000wall|publisher=[[Rough Guides]] |year=2001|isbn=978-1-85828-642-6|pages=[https://archive.org/details/roughguidetoiris0000wall/page/599 599]}}
{{Литература крај}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons = Ireland (island)
| wikispecies =
| wiktionary =
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote =
| wikinews = Ирска
⚫
}}


* {{Wikiatlas|Ireland}}
* -{[http://www.gov.ie/ Government of Ireland]}-
* -{[http://www.northernireland.gov.uk/ Northern Ireland Executive]}-


{{Подножје|Географија|Европа}}
{{Commonscat|Ireland (island)}}
{{клица-острво}}
== Партнерски градови ==
* {{#Property:P190}}


[[Категорија:Британска острва]]
[[Категорија:Британска острва]]
[[Категорија:Република Ирска]]
[[Категорија:Ирска]]
[[Категорија:Острва Уједињеног Краљевства]]
[[Категорија:Острва Уједињеног Краљевства]]
[[Категорија:Западна Европа]]
[[Категорија:Западна Европа]]

Тренутна верзија на датум 3. децембар 2024. у 22:48

Ирска
ир. Éire 
шкот. Airlann
енгл. Ireland
Сателитски снимак Ирске
Географија
ЛокацијаАтлантски океан
Координате53° С; 8° И / 53° С; 8° И / 53; 8 53° С; 8° И / 53° С; 8° И / 53; 8
Површина84.421 km2
Обала2,797 km
Висина1.041 m
Највиши врхКарантул
Администрација
Демографија
Становништво7026636  (2021[1])
Густина ст.83,23 стан./km2
Додатне информације
Временска зона

Ирска (ир. Éire; шкот. Airlann; енгл. Ireland) острво је у северном Атлантику западно од Велике Британије, од које је одвојено Северним пролазом, Ирским морем и Пролазом Светог Ђорђа. Друго је по величини међу Британским острвима. У Европи је треће а у свету је двадесето острво по величини.[2]

Чине је покрајине: Алстер, Манстер, Конот и Ленстер. Укупно на острву има 32 округа. Политички, Ирска је подељена између Републике Ирске, која обухвата пет шестина острва, и Северне Ирске, дела Уједињеног Краљевства, која обухвата преостали део на североистоку острва. Број становника износи око 6,4 милиона.[3][4] Нешто мање од 4,6 милиона живи у Републици Ирској док нешто више од 1,8 милиона живи у Северној Ирској.[5]

Рељеф острва карактеришу ниске планине које окружују средишњу равницу, са неколико пловних река које се протежу ка унутрашњости. Острво има бујну вегетацију, као последицу благе, али променљиве океанске климе, коју не карактеришу температурни екстреми. Густе шуме прекривале су острво све до средњег доба. Шуме су 2013. заузимале једанаест посто површине острва, док је европски просек тридесет пет посто,[6][7][8] и највећи део њих су неаутохтоне четинарске плантаже.[9][10] У Ирској постоји 36 аутохтоних врста сисара.[11] Ирска клима је под утицајем Атлантског океана и стога је веома умерена,[12] и зиме су блаже него што би се очекивало од тако северне области, мада су лета хладнија него у континенталној Европи. Кишне падавине и облачни покривач су изобилни.

Људи су настанили Ирску око 8000 година пре нове ере.[13] Келти су владали овим острвом од првог века нове ере до 17. столећа. Христијанизација острва спровођена је од петог века. Након инвазије Нормана у 12. веку Енглеска је покушала да овлада острвом, међутим, то је успела тек током Тјудорових похода у 16. и 17. веку. Ови догађаји довели су до доласка колониста из Британије. У последњој деценији 17. века, почела је да се спроводи политика тзв. протестантског успона (енгл. Protestant Ascendancy) с циљем сиромашења већинских католика и протестантских дисидената. Она је настављена и у 18. веку. Ирска је 1801. постала део Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске. Ирски рат за независност почетком 20. века довео је до поделе острва, стварањем Ирске Слободне Државе, и Северне Ирске, која је остала део Уједињеног Краљевства. Северну Ирску су у раздобљу од краја шездесетих до деведесетих година 20. века потресали немири. Након политичког споразума из 1998. дошло је до смиривања тензија. Године 1973. оба дела Ирске постала су део Европске економске заједнице. Ирска култура је имала велики утицај на друге културе, посебно књижевност, и у нешто мањој мери наука и образовање.

Географија

[уреди | уреди извор]

Клима

[уреди | уреди извор]
Клима Ирске
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 18,5
(65,3) 		18,1
(64,6) 		23,6
(74,5) 		25,8
(78,4) 		28,4
(83,1) 		33,3
(91,9) 		32,3
(90,1) 		31,5
(88,7) 		29,1
(84,4) 		25,2
(77,4) 		20,1
(68,2) 		18,1
(64,6) 		33,3
(91,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) −19,1
(−2,4) 		−17,8
(0) 		−17,2
(1) 		−7,7
(18,1) 		−5,6
(21,9) 		−3,3
(26,1) 		−0,3
(31,5) 		−2,7
(27,1) 		−3
(27) 		−8,3
(17,1) 		−11,5
(11,3) 		−17,5
(0,5) 		−19,1
(−2,4)
Извор #1: Met Éireann[14]
Извор #2: The Irish Times (November record high)[15]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The 2022 population of the Republic of Ireland was 5,123,536 and that of Northern Ireland in 2021 was 1,903,100. These are Census data from the official governmental statistics agencies in the respective jurisdictions:
    • Central Statistics Office, Ireland (април 2017). „Census of Population 2022”. Dublin: Central Statistics Office, Ireland. Приступљено 25. 7. 2022. 
    • Northern Ireland Statistics and Research Agency (2022). „2021 Census”. Belfast: Department of Finance. Приступљено 25. 7. 2022. 
  2. ^ „Islands by Area”. UN System-Wide Earthwatch. United Nations Environment Programme. 18. 2. 1998. Архивирано из оригинала 01. 12. 2015. г. Приступљено 30. 8. 2008. 
  3. ^ „This is Ireland: Highlights from Census 2011 Part 1”. Central Statistics Office. март 2012. стр. 94. Приступљено 28. 5. 2014. 
  4. ^ „Census 2011, Key Statistics for Northern Ireland” (PDF). Department of Finance and Personnel's Northern Ireland Statistics and Research Agency. децембар 2012. стр. 13. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2012. г. Приступљено 2. 2. 2014. 
  5. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом popis2011.
  6. ^ Brown, Felicity (2. 9. 2009). „Total forest coverage by country”. Environment Data. The Guardian. Приступљено 24. 10. 2011. 
  7. ^ „EPA, Land Use Cover” (PDF). Epa.ie. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 10. 2013. г. Приступљено 7. 5. 2013. 
  8. ^ „Forest Statistics - Ireland 2017” (PDF). Department of Agriculture, Food and the Marine. стр. 3, 63. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2019. г. Приступљено 29. 1. 2019. 
  9. ^ "Native trees cover just 2% of Ireland. How can this be increased?". The Irish Times, 6 July 2018. Приступљено 29 January 2019.
  10. ^ "Ireland’s native woodlands are quietly disappearing". The Irish Times, 19 June 2018. Приступљено 29 January 2019.
  11. ^ Costello, M.J. and Kelly, K.S., 1993 Biogeography of Ireland: past, present and future Irish Biogeographic Society Occasional Publications Number 2
  12. ^ "Climate of Ireland Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2018). Met Éireann. Приступљено 25 November 2017
  13. ^ „Earliest evidence of humans in Ireland”. BBC News Online. British Broadcasting Corporation. 21. 3. 2016. Приступљено 21. 3. 2016. 
  14. ^ „Irish Weather Extremes”. Met Éireann. Архивирано из оригинала 16. 12. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2016. 
  15. ^ Griffin, Dan (2. 11. 2015). „Balmy start to November sees record temperatures”. Irish Times. Приступљено 2. 11. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирска_(острво)&oldid=28893236”