Логор Сајмиште — разлика између измена

Логор Сајмиште
Логор Сајмиште
Концентрациони логор
	Централна осматрачка кула у којој је била смештена управа логора (2024)
Координате	44° 48′ 46″ С; 20° 26′ 42″ И / 44.812778° С; 20.445° И
Место	Земун, данас Нови Београд
Под контролом	Нацистичка Немачка; (8. децембар 1941 — мај 1944); Независна Држава Хрватска; (мај 1944 — јул 1944);
Командант	Херберт Андорфер
Постојао	Јеврејски логор Земун:; 8. децембар 1941 — мај 1942.; Прихватни логор Земун:; мај 1942 — јул 1944.; Логор Сајмиште:; 8. децембар 1941 — јул 1944.
Затвореници	првенствено Срби, Јевреји и Роми
Број затвореника	Јеврејски логор Земун:; око 7.000 људи; Прихватни логор Земун:; око 32.000 људи; Укупно:; најмање око 39.000 људи
Број жртава	Јеврејски логор Земун:; најмање 6.380 људи; Прихватни логор Земун:; најмање 10.636 људи; Укупно:; најмање 17.016 људи
Познати затвореници	Хилда Дајч
Веб-сајт	www.starosajmiste.info

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 12. јул 2024. у 12:05

Логор Сајмиште, или преведено са немачког Јеврејски логор Земун (нем. Semlin Judenlager) био је немачки логор смрти који се налазио на левој обали реке Саве, наспрам Савског моста, на месту Старог сајмишта.

Напуштен након немачког бомбардовања Београда 6. априла, сајамски простор се налазио неколико километара од Земуна, на територији која је ушла у састав Независне Државе Хрватске, где је Сајмиште означавало њену најисточнију тачку.^[4] Она је на захтев Немаца ту територију уступила и на њој дозволила успостављање логора,^[5] под условом хрватске владе ”...да у логору не буде српских стражара или полицајаца и да се логор снабдева и финансира из Београда.”^[6] Управу над логором је имао немачки СС до маја 1944. После тога команду над логором преузимају усташе.^[7]

У почетку је логор био само за српске Јевреје и то првенствено жене, децу и старце. Свакодневно, од 8. децембра 1941. до почетка маја 1942. године, јеврејска деца, жене и старци убијани су на путу од логора до припремљених масовних рака у селу Јајинци и за само пет месеци у логору је страдало преко шест хиљада Јевреја. Када је маја 1942. довршено уништавање Јевреја, a Србија проглашена за нем. Judenrein – очишћену од Јевреја, логор је почео да прима и друге таоце: комунисте, партизане, четнике, као и цивиле ухваћене на подручју ратних дејстава од маја 1942. до јула 1944. године.^[8]

Кроз „Прихватни логор Земун“, како му је гласио нови назив, прошло је око тридесет две хиљаде људи, а убијено око једанаест хиљада. Логор на Старом београдском сајмишту био је највећи немачки логор не само у окупираној Србији, већ и на европском југоистоку. У савезничком бомбардовању 1944. године оштећени су и порушени многи логорски/сајамски павиљони, након чега је логор расформиран.

Већина Немаца одговорних за рад логора је ухапшено и изведено пред Нинбершки суд. Неколико њих је изручено Југославији и погубљено. Командант логора Херберт Андорфер и његов заменик Едгар Енге су ухапшени током 1960-их након много година скривања. Обојици су у Западној Немачкој и Аустрији изречене кратке казне, мада Енгеова казна никада није испоштована због његових година и лошег здравља.

Оснивање логора

Први београдски сајам, грађен као значајан привредни и трговачки комплекс, по избијању Другог светског рата постао је стратиште, место стравичног страдања. Гестапо је формирао концентрациони логор Сајмиште, или преведено са немачког Јеврејски логор Земун (нем. Semlin Judenlager), ради ликвидације јеврејског и ромског становништва у Београду и Србији.^[6]

Након што је Вермахт стрељао у знак одмазде 4.000 до 5.000 мушкараца Јевреја,^[9] немачка администрација је у јесен 1941. почела да тражи локацију на коју би били премештени преостали Јевреји, жене, деца и стари, који су због пола, година или физичког стања били поштеђени стрељања. Првобитно, план је био да се до предвиђене депортације на „прихватилиште на истоку“, Јевреји сместе у логор близу Сремске Митровице, али се схватило да је локација неподесна, јер је земљиште подложно поплавама, те се од тог плана одустало.

Немачка војна управа је одлучила 23. октобра 1941. да за ту намену преуреди Београдско сајмиште и његове павиљоне, напуштене након бомбардовања 6. априла.^[10] Како се локација налазила недалеко од Земуна, логор је назван Judenlager Semlin, односно Јеврејски логор Земун.

Логор се налазио на територији тадашње Независне Државе Хрватске. Преко Министарства иностраних послова у Берлину, Немачка је затражила и добила одобрење да на тој локацији оснује логор. Услов који је НДХ поставила је да у логору не буде српских стражара, и да се логор снабдева из Београда.^[11] Адаптацију простора је извела немачка грађевинска организација Тот, а радове је изводила група од 200-300 Јевреја из логора Топовске шупе, који су касније интернирани у логор Сајмиште, док је логор на Аутокоманди ликвидиран.^[8]

Јеврејски логор (Judenlager), 1941—1942.

Свим регистрованим Јеврејима у Београду је наређено да се пријаве у канцеларију Јеврејске полиције (Judenreferat). Између 8. и 13. децембра Јевреји су спроведени преко понтонског моста у логор, у коме је број затвореника већ до 12. децембра био 5.281.^[8] Са довођењем Јевреја са Бањице, из Шапца, Ниша, Косовске Митровице, Новог Пазара, Рашке, избеглица из Београда и средње Европе, број заточеника у логору је између 8. децембра 1941. и краја априла 1942. порастао на 7.000, од тога 6.400 Јевреја и 600 Рома.^[8]

За команданта логора и његовог заменика су одређени СС потпоручник Херберт Андорфер и СС подофицир Едгар Енге, познат под надимком „Џелат“. Управа логора је била састављена од самих Јевреја, а имала је као задужење да брине о снабдевању логора и да се стара о организацији живота у логору.

Услови у логору

Сајамски простор се састојао из више павиљона различите величине. Највећа зграда, Југословенски павиљон бр. 3, површине 5000 m², примио је први контингент заточеника, 5000 жена и деце. Павиљон је претрпео штету приликом бомбардовања 6. априла и на њему су били оштећени кров и полупани прозори, који су пропуштали кишу, снег и ветар. Зима 1941/1942. је била једна од најхладнијих које се памте. Између децембра и марта 500 затвореника је умрло од хладноће, болести и глади. Затвореници у павиљону бр. 2, пристигли у јануару 1942, смештени су под једнако нехуманим условима.^[8]

У павиљону бр. 4 се налазила кухиња у којој је спремана храна. Дневно следовање се састојало од воде, слабог чаја, бајате чорбе од купуса или кромпира и малог комада кукурузног хлеба. Београдске власти су снабдевање логора ставиле на дно приоритета. Испорука хране логору се вршила једино када је била задовољена потреба осталих становника града.^[12]

Умрли затвореници су, након одлагања у Турски павиљон, који је служио као купатило и мртвачница, преношени преко Саве и сахрањивани на Јеврејском гробљу. У болници логора, која се налазила у Спасићевом павиљону, радили су доктор Моша Алкалај и болничарка Хилда Дајч.^[8]^[13]

Заточеници су били третирани свирепо и изложени пребијању и понижавању од стране немачких стражара. Десетак заточеника је погубљено, јер су покушавали да прокријумчаре писма.^[11] Погубљења су вршена на отвореном, између павиљона бр. 3 и 4. Ево примера једног од драстичних погубљења:

„

Помоћ Јеврејима који су дотерани из Ниша једно краће време пружао је немачки шофер, који им је дотурао хлеб, а понекад и сланину. Помагала му је и млада београдска Јеврејка, али су обоје били откривени. Затвореници су позвани да се окупе у двориште логора, затим су постројени, а испред њих су довели Јеврејку са немачким шофером. Девојци је дат будак да ископа себи гроб. Ископала је толико да је рупа дошла до њене главе, а онда су је немачки војници практично затрпали. Вирила јој је само глава, када је пришао један Немац и одсекао је на очиглед логораша који су посматрали овај страшан призор. Поједини су тада преклињали Немце да их стрељају и не муче више.^[14]

”

Роми у логору

У децембру 1941, око 500 Ромкиња са децом је доведено у логор. Заточени Роми су били смештени у павиљону бр. 2. Њих око 60 је умрло током зиме, од болести и хладноће. Остали су ослобођени јануара и марта 1942, након што су преко пријатеља и рођака успели да набаве доказ о сталном боравку, односно да не припадају групи Рома чергара. Последња група Рома је ослобођена априла 1942. године.^[11]

Судбина јеврејских заточеника

Окупаторске власти у Београду су у пролеће 1942. схватиле да планирана депортација српских Јевреја на исток није изгледна. Решење за „Јеврејски проблем“ је пронађено у њиховом истребљивању. У ту сврху је марта 1942. из Берлина стигао камион „душегупка“, возило марке Заурер (Saurer), специјално адаптирано за усмеравање издувних гасова мотора у херметички затворени товарни део камиона. Након што се ауспух прикључи на товарни део, вожња од 10 до 15 минута је била довољна да усмрти 100 људи закључаних у возилу. У нацистичким документима, возило је називано „возило за уништавање вашки“ (Entlausungswagen).^[11]

Прве жртве су били пацијенти и особље београдске јеврејске болнице (у улици Високог Стевана на Дорћолу). Они су погубљени 18. и 19. марта 1942, њих преко 800.^[11] Након што су усмрћени угљенмоноксидом, током пута кроз Београд, њихова тела су закопана у масовну гробницу у Јајинцима, селу у подножју Авале, јужно од града. Тамо су српски затвореници вадили лешеве из камиона и закопавали их у претходно ископане раке.^[15]

Остали Јеврејски заточеници логора су доживели исту судбину. Између 19. марта и 10. маја 1942, Гец и Мејер, СС официри који су возили камион, усмртили су на исти начин још око 6.300 Јевреја, возећи од Сајмишта до Јајинаца и назад између 65 и 70 пута. Од око 7.000 Јевреја заточених на Сајмишту, преживело је мање од 50 жена, које су ослобођене јер су биле удате за Србе.^[11]

Датуми (1942)	Број Јевреја у логору
6-15.III	5.150
16-23.III	5.293
26.III-4.IV	4.005
15-24.IV	2.974
25.IV-5.V	1.184

Од укупно 17.800 Јевреја колико је живело у Србији и Банату, убијено је њих 14.800 (83,1%).^[8] Ако се не рачунају 1.200 јеврејских избеглица које је рат затекао у Србији, од 16.600 Јевреја, пореклом са територије под окупацијом Немаца од априла 1941, убијено је око 13.600, односно 82%.^[8] Око 6.320, или 42,5%, је изгубило живот у Јеврејском логору Земун или убрзо након одвођења из њега.^[8]

По историчару Кристоферу Браунингу, убијање српских Јевреја на Сајмишту је „зачеће“ ширег плана да се униште европски Јевреји.^[16] Конструисање камиона и његова употреба у убијању, „наговестило је ефикасност и рутинску хладнокрвност које ће касније бити усавршена у логорима смрти“.^[15]

У Јеврејском логору Земун, за мање од два месеца, нестала је скоро половина од укупног броја Јевреја са територије окупиране Србије. Тако је Србија постала прва територија под нацистичком окупацијом која је проглашена „очишћеном од Јевреја“ (Judenfrei).

Прихватни логор (Anhaltelager), 1942—1944.

Након што су и последњи Јевреји из логора убијени, логор мења своју намену и постаје прихватни логор за политичке затворенике, или Anhaltelager. Већина заробљеника ће касније бити депортована на принудни рад у Норвешку, Немачку и мање радне логоре у централној Србији. Сајмиште је тако претворено у главни „дистрибутивни центар“ радне снаге из целе Југославије. Мањи број политичких затвореника и партизана су послати у Матхаузен и Аушвиц. Око 2.900 затвореника из Јасеновца након што су проглашени радно неспособнима, врађени су у Јасеновац, где су и убијени.

Први командант логора је био СС капетан Форстер, који је директно учествовао у злостављању заточеника, а понекад их је и лично убијао.^[8] Почетком новембра 1942, заменио га је СС капетан Мајнеке, који ће остати на дужности до фебруара 1943. године. Њега ће заменити СС потпоручник Шерцингер. Остаће упамћен као суров и безобзиран, иако је на положају остао само два месеца. Почетком маја 1943, за команданта логора је постављен СС поручник Бекер. Он ће остати командант логора све до друге половине маја 1944, односно док се логор налазио у немачким рукама.^[8]

Према историчару Милану Кољанину, 31.972 заточеника су прошла кроз логор између маја 1942. и јула 1944.^[8] Велика већина су били Срби, из Хрватске и Босне, али је било и дугих, Хрвата, Бошњака, Грка, Албанаца и Јевреја. Најмање 10.636 је умрло у самом логору и сахрањено је у гробницама на Јеврејском гробљу у Земуну, на Бежанији, у Јајинцима и на неким другим локацијама у близини логора. То представља трећину укупног броја логораша за тај период, или просечно 13 жртава дневно.^[8]

Више од 16.500 затвореника је доведено у логор у току првих осам месеци. Око 14.000 је било са територије НДХ, а око 2.800 затвореника је било доведено из окупиране Србије.^[11] Највише затвореника је доведено са Козаре, заробљених приликом велике немачке војне операције у лето 1942. Од укупно 2.879 заточеника доведених са територије окупиране Србије, партизана и њихових симпатизера је било 1.609, а припадника ЈБуО 1.023. За криминал је било оптужено 30 заточеника, а за 247 није могуће утврдити разлог хапшења.^[8]

Ускоро су пристигли и заробљени партизани из Црне Горе и Херцеговине, а затим и са подручја Лике, Кордуна и Баније. Укупно је према једном немачком извештају у јуну, јулу и августу било затворено 7.000 Срба.^[17] Партизански устаници и симпатизери су у логору били као допуна квоте за одмазду у случају да је из логора на Бањици није било у предвиђеном броју. Велики број њих је стрељан у Јајинцима.

Први већи долазак четничких устаника забележен је у новембру и децембру 1942. године. Из околине Чачка, Ужице, Пожеге и Ивањице пристигла је група од 500 ухваћених четника, од којих је велики број био из редова четника Косте Миловановића Пећанца.^[18]

Током тих првих осам месеци, у логору је умрло око 4.250 затвореника. Највећа смртност је забележена у лето 1942, када је због велике концентрације затвореника на малом простору и због лоших санитарних услова, избила епидемија дизентерије. Током месеца августа, умрло је 2.266 заточеника (само 22. августа их је умрло 340^[8]), а након тога још 1.340 у септембру.^[11]

Између јануара 1943. и јула 1944, доведено је у логор још 15.300 заробљеника, највећи део из НДХ и из окупиране Србије. Након капитулације Италије у јесен 1943, довођени су и заробљеници из Црне Горе, Санџака и са Косова, из Далмације, Италије, Грчке и Албаније. Такође је доведено и 120 Јевреја ухапшено у Сплиту. Они су у логор стигли 27. октобра 1943, а стрељани у Јајинцима три месеца касније.

У јануару 1943. године стигла је још једна већа група четника и њихових присталица из Косова и Метохије и Рашке. Највећи долазак четника забележен је после операције „Шварц“ у Црној Гори која је била у почетку уперена против четничког покрета Драже Михаиловића. Према депеши коју је генерал Михаиловић упутио влади у Лондону, у логор Сајмиште је дошло 4.000 људи после прве фазе операције „Шварц“, а у логору је било заточено укупно 6.000-7.000 људи. У депеши коју је послао у јуну 1943. поменуо је да се број заточеника попео на 12.000, од којих је било и 1.500 жена. Наравно, у овај број су улазили и заробљени партизани и њихови симпатизери из друге фазе операције „Шварц“ (битке на Сутјесци). Као и партизански заточеници, и четнички су допуњавали квоту за одмазду.^[18]

Од укупног броја заточеника доведених у том периоду, умрло је њих 6.000, од болести, исцрпљености, а поготову због епидемије тифуса у јесен 1943. Премлаћивања и вешања у Мађарском павиљону су се наставила, а око 400 затвореника је убијено као одмазда за чинове саботаже против Немаца у Београду.^[11]

Услови у логору

Логораши су били крвнички премлаћивани до смрти од стране стражара, и од стране логорског обезбеђења, регрутованог из редова затвореника. Други узроци смрти су били исцрпљеност услед бесмисленог физичког рада и болести. Такође, затвореници који су показивали симптоме заразних болести су били стрељани или премлаћивани да не би дошло до проширења заразе. Премлаћивања су вршена у злогласном Мађарском павиљону, названом „павиљон смрти“.^[11]

Иако су већину затвореника чинили мушкарци, кроз логор је прошло и 1.500 жена. Већина њих, смештених у Чешком павиљону, или је било ослобођено, или је послато у Немачку на принудни рад. У марту 1944, последња група логорашица је предата српским властима.

Затварање логора

Приликом бомбардовања Београда априла 1944, Сајмиште је директно погођено. Летеће тврђаве B-17, кориштене у нападу, циљале cy оближње мостове и област директно наспрам логора (савске докове и железнички чвор). Погинуло је између 80 и 120 логораша.^[5] Наредних недеља, затвореници су пребацивани у друге логоре, а 17. маја 1944, Немци предају управу логора полицијским снагама НДХ.^[5] Током наредних месеци, логораши су транспортовани у логор у Винковцима. 26. јула 1944, a Сајмиште је званично напуштено.

Међутим, два месеца касније, 17. септембра, група Јевреја из Мађарске и Баната, који су радили принудно у Борском руднику, провела је три дана на локацији напуштеног логора, док су чекали транспорт у логоре смрти у Немачкој и Пољској. Тако су Јевреји били прве и последње жртве Сајмишта.^[11]

Напомене

^ Заточено је најмање 6.400 Јевреја и 600 Рома.^[1]^[2]
^ Углавном су затварани Срби и радно способно српско становништво из НДХ и други.^[1]^[3]^[2]
^ Страдало је најмање 6.320 Јевреја и 60 Рома.^[1]^[2]
^ Углавном су страдали Срби, мањим делом Јевреји, Хрвати, муслимани, Грци, Албанци, Италијани и други.^[1]^[2]

Види још

Сабирни логор Организације Тот

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Станишић, Мишко; Кољанин, Др Милан; Шмид, Др Санела. „Логор Старо сајмиште”. Естер. Архивирано из оригинала 07. 06. 2023. г. Приступљено 9. 7. 2021.
^ ^а ^б ^в ^г „Istorija logora”. Poseta Starom sajmištu. Приступљено 9. 7. 2021.
^ „Нацистички логор на Београдском сајмишту”. Учионица историје. Приступљено 9. 7. 2021.
^ Старо Сајмиште, Јован Бајфорд, 2011. 34. страна
^ ^а ^б ^в Глишић 1970, стр. 151.
^ ^а ^б J. Bajford, Staro sajmište. Mesto sećanja, zaborava i sporenja, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2011.
^ Старо Сајмиште, Јован Бајфорд, 2011. страна 144.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м Кољанин 1991.
^ Hilberg 2003.
^ Глишић 1970, стр. 143.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј „Истраживачки пројекат Сајмиште”. Истраживачки пројекат Сајмиште. Приступљено 9. 7. 2021.
^ Зденко Левнтал, Злочини фашистичких окупатора и њихових помагача против Јевреја у Југославији, Савез јеврејских општина Југославије, Београд, 1957.
^ Изложба о девојци која је последње дане провела на Старом сајмишту (Б92, 17. фебруар 2018)
^ Народни музеј Ниш, ЛЦК, кут. 7, МГ, Изјава Бланке Милановић.
^ ^а ^б Browning 1985
^ Browning 2004.
^ Глишић 1970, стр. 147.
^ ^а ^б Равногорска историја (приређивач Радован Калабић), Београд, 1991.

Литература

Browning, Christopher R. (1985). Fateful months: essays on the emergence of the final solution. Holmes & Meier. ISBN 978-0-8419-0967-0.
Историјски архив града Београда (сведочанства преживелих логораша)
Архив Војноисторијског института у Београду (немачка документа, документа Избегличке Владе и документа НДХ)
Милан Кољанин, Немачки логор на Сајмишту 1941—1944, Институту за савремену историју, Београд, 1991.
Др Јаша Романо, Јевреји Југославије 1941—1945, Жртве геноцида и учесници народноослободилачког рата, Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2021) Београд, 1980.
Глишић, Венцеслав (1970). Терор и злочин нацистичке Немачке у Србији 1941—1944. Београд. Архивирано из оригинала 22. 01. 2019. г. Приступљено 18. 03. 2011.
Валтер Маношек: ХОЛОКАУСТ У СРБИЈИ Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2015), Службени лист СРЈ, Београд 2007.
Зденко Левнтал, Злочини фашистичких окупатора и њихових помагача против Јевреја у Југославији, Савез јеврејских општина Југославије, Београд, 1957.
Hilberg, Raul (2003). The Destruction of the European Jews. Yale University Press. ISBN 978-0-300-09592-0.
Browning, Christopher R. (2007) [2004]. The Origins of the Final Solution: The Evolution of Nazi Jewish Policy, September 1939-March 1942. U of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-0392-1.

Спољашње везе

[3] Заточено је најмање 6.400 Јевреја и 600 Рома.^[1]^[2]

[5] Углавном су затварани Срби и радно способно српско становништво из НДХ и други.^[1]^[3]^[2]

[6] Страдало је најмање 6.320 Јевреја и 60 Рома.^[1]^[2]

[7] Углавном су страдали Срби, мањим делом Јевреји, Хрвати, муслимани, Грци, Албанци, Италијани и други.^[1]^[2]

[ester-1] а ^б ^в ^г Станишић, Мишко; Кољанин, Др Милан; Шмид, Др Санела. „Логор Старо сајмиште”. Естер. Архивирано из оригинала 07. 06. 2023. г. Приступљено 9. 7. 2021.

[poseta-2] а ^б ^в ^г „Istorija logora”. Poseta Starom sajmištu. Приступљено 9. 7. 2021.

[4] „Нацистички логор на Београдском сајмишту”. Учионица историје. Приступљено 9. 7. 2021.

[источнатачка-8] Старо Сајмиште, Јован Бајфорд, 2011. 34. страна

[FOOTNOTEГлишић1970151-9] а ^б ^в Глишић 1970, стр. 151.

[bajford-10] а ^б J. Bajford, Staro sajmište. Mesto sećanja, zaborava i sporenja, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2011.

[од-маја-1944-11] Старо Сајмиште, Јован Бајфорд, 2011. страна 144.

[FOOTNOTEКољанин1991-12] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м Кољанин 1991.

[FOOTNOTEHilberg2003-13] Hilberg 2003.

[FOOTNOTEГлишић1970143-14] Глишић 1970, стр. 143.

[semlin-15] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј „Истраживачки пројекат Сајмиште”. Истраживачки пројекат Сајмиште. Приступљено 9. 7. 2021.

[Zdenko-16] Зденко Левнтал, Злочини фашистичких окупатора и њихових помагача против Јевреја у Југославији, Савез јеврејских општина Југославије, Београд, 1957.

[17] Изложба о девојци која је последње дане провела на Старом сајмишту (Б92, 17. фебруар 2018)

[18] Народни музеј Ниш, ЛЦК, кут. 7, МГ, Изјава Бланке Милановић.

[autogenerated1-19] а ^б Browning 1985

[FOOTNOTEBrowning2004-20] Browning 2004.

[FOOTNOTEГлишић1970147-21] Глишић 1970, стр. 147.

[autogenerated2-22] а ^б Равногорска историја (приређивач Радован Калабић), Београд, 1991.

[а]

[б]

[в]

[г]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 3: / Ред 3: @@
 | постојао_(од-до)= '''Јеврејски логор Земун:'''<br />8. децембар 1941 — мај 1942.<br />'''Прихватни логор Земун:'''<br />мај 1942 — јул 1944.<br />'''Логор Сајмиште:'''<br />8. децембар 1941 — јул 1944.
 | место           = [[Земун]], данас [[Нови Београд]]
-| слика           = Belgrade Old fairground central tower.jpg
+| слика           = Belgrade Old fairground central tower 2024.jpg
-| опис_слике      = Централна осматрачка кула у којој је била смештена управа логора
+| опис_слике      = Централна осматрачка кула у којој је била смештена управа логора (2024)
 | контрола        =
 * {{застава|Нацистичка Немачка}}<br /><small>(8. децембар 1941 — мај 1944)</small>
@@ Ред 13: / Ред 13: @@
 | познати_затвореници = [[Хилда Дајч]]
 | број_заточеника = '''Јеврејски логор Земун:'''<br />око 7.000 људи{{напомена|Заточено је најмање 6.400 Јевреја и 600 Рома.<ref name="ester" /><ref name="poseta" />}}<br />'''Прихватни логор Земун:'''<br />око 32.000 људи{{напомена|Углавном су затварани Срби и радно способно српско становништво из НДХ и други.<ref name="ester" /><ref>{{cite web |title=Нацистички логор на Београдском сајмишту |url=https://ucionicaistorije.wordpress.com/сећања/нацистички-логор-на-београдском-сајм/ |website=Учионица историје |access-date=9. 7. 2021}}</ref><ref name="poseta">{{cite web |title=Istorija logora |url=http://www.starosajmiste.info/sr/logor-na-sajmistu/istorija-logora/ |website=Poseta Starom sajmištu |access-date=9. 7. 2021}}</ref>}}<br />'''Укупно:'''<br />најмање око 39.000 људи
-| број_жртава     = '''Јеврејски логор Земун:'''<br />најмање 6.380 људи{{напомена|Страдало је најмање 6.320 Јевреја и 60 Рома.<ref name="ester" /><ref name="poseta" />}}<br />'''Прихватни логор Земун:'''<br />најмање 10.636 људи{{напомена|Углавном су страдали Срби, мањим делом Јевреји, Хрвати, муслимани, Грци, Албанци, Италијани и други.<ref name="ester">{{cite web |last1=Станишић |first1=Мишко |last2=Кољанин |first2=Др Милан |last3=Шмид |first3=Др Санела |title=Логор Старо сајмиште |url=https://ester.rs/logor-sajmiste/ |website=Естер |access-date=9. 7. 2021}}</ref><ref name="poseta" />}}<br />'''Укупно:'''<br />најмање 17.016 људи
+| број_жртава     = '''Јеврејски логор Земун:'''<br />најмање 6.380 људи{{напомена|Страдало је најмање 6.320 Јевреја и 60 Рома.<ref name="ester" /><ref name="poseta" />}}<br />'''Прихватни логор Земун:'''<br />најмање 10.636 људи{{напомена|Углавном су страдали Срби, мањим делом Јевреји, Хрвати, муслимани, Грци, Албанци, Италијани и други.<ref name="ester">{{cite web |last1=Станишић |first1=Мишко |last2=Кољанин |first2=Др Милан |last3=Шмид |first3=Др Санела |title=Логор Старо сајмиште |url=https://ester.rs/logor-sajmiste/ |website=Естер |access-date=9. 7. 2021 |archive-date=07. 06. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230607062924/https://ester.rs/logor-sajmiste/ |url-status= }}</ref><ref name="poseta" />}}<br />'''Укупно:'''<br />најмање 17.016 људи
 | map             = NDH
 | lat             = 44.812778
@@ Ред 20: / Ред 20: @@
 }}
-'''Логор Сајмиште''', или преведено са немачког '''Јеврејски логор Земун''' ({{jez-nem| Semlin Judenlager}}), налазио се на левој обали реке [[Сава|Саве]], наспрам [[Савски мост (Београд)|Савског моста]], на месту [[Старо сајмиште|Старог сајмишта]].
+'''Логор Сајмиште''', или преведено са немачког '''Јеврејски логор Земун''' ({{jez-nem| Semlin Judenlager}}) био је немачки [[логор смрти]] који се налазио на левој обали реке [[Сава|Саве]], наспрам [[Savski most (Beograd)|Савског моста]], на месту [[Старо сајмиште|Старог сајмишта]].
-Напуштен након [[Бомбардовање Београда (1941)|немачког бомбардовања Београда 6. априла]], сајамски простор се налазио неколико километара од Земуна, на територији која је ушла у састав [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], где је Сајмиште означавало њену најисточнију тачку.<ref name=источнатачка>Старо Сајмиште, Јован Бајфорд, 2011. 34. страна</ref> Она је на захтев [[Трећи рајх|Немаца]] ту територију уступила и на њој дозволила успостављање логора,{{sfn|Глишић|1970|p=151}} под условом хрватске владе ''”...да у логору не буде српских стражара или полицајаца и да се логор снабдева и финансира из Београда.”''<ref name="bajford"/> Управу над логором је имао немачки [[Шуцштафел|СС]] до маја 1944. После тога команду над логором преузимају [[усташе]].<ref name=од-маја-1944>Старо Сајмиште, Јован Бајфорд, 2011. страна 144.</ref>
+Напуштен након [[Бомбардовање Београда (1941)|немачког бомбардовања Београда 6. априла]], сајамски простор се налазио неколико километара од Земуна, на територији која је ушла у састав [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], где је Сајмиште означавало њену најисточнију тачку.<ref name="источнатачка">Старо Сајмиште, Јован Бајфорд, 2011. 34. страна</ref> Она је на захтев [[Трећи рајх|Немаца]] ту територију уступила и на њој дозволила успостављање логора,{{sfn|Глишић|1970|p=151}} под условом хрватске владе ''”...да у логору не буде српских стражара или полицајаца и да се логор снабдева и финансира из Београда.”''<ref name="bajford"/> Управу над логором је имао немачки [[Шуцштафел|СС]] до маја 1944. После тога команду над логором преузимају [[усташе]].<ref name="од-маја-1944">Старо Сајмиште, Јован Бајфорд, 2011. страна 144.</ref>
-У почетку је логор био само за [[Јевреји у Србији|српске Јевреје]] и то првенственo жене, децу и старце. Свакодневно, од 8. децембра [[1941]]. до почетка маја [[1942]]. године, јеврејска деца, жене и старци убијани су на путу од логора до припремљених масовних рака у селу [[Јајинци]] и за само пет месеци у логору је страдало преко шест хиљада Јевреја. Када је маја 1942. довршено уништавање Јевреја, a Србија проглашена за {{jez-nem| Judenrein}} – очишћену од Јевреја, логор је почео да прима и друге таоце: [[комунизам|комунисте]], [[Партизански одреди Југославије|партизане]], [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]], као и цивиле ухваћене на подручју ратних дејстава од маја 1942. до јула 1944. године.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}
+У почетку је логор био само за [[Јевреји у Србији|српске Јевреје]] и то првенствено жене, децу и старце. Свакодневно, од 8. децембра [[1941]]. до почетка маја [[1942]]. године, јеврејска деца, жене и старци убијани су на путу од логора до припремљених масовних рака у селу [[Јајинци]] и за само пет месеци у логору је страдало преко шест хиљада Јевреја. Када је маја 1942. довршено уништавање Јевреја, a Србија проглашена за {{jez-nem| Judenrein}} – очишћену од Јевреја, логор је почео да прима и друге таоце: [[комунизам|комунисте]], [[Партизански одреди Југославије|партизане]], [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]], као и цивиле ухваћене на подручју ратних дејстава од маја 1942. до јула 1944. године.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}
-Кроз '''„Прихватни логор Земун“''', како му је гласио нови назив, прошло је око тридесет две хиљаде људи, а убијено око једанаест хиљада. Логор на Старом београдском сајмишту био је највећи немачки логор не само у окупираној Србији, већ и на европском Југоистоку. У савезничком бомбардовању [[1944]]. године оштећени су и порушени многи логорски/сајамски павиљони, након чега је логор расформиран.
+Кроз '''„Прихватни логор Земун“''', како му је гласио нови назив, прошло је око тридесет две хиљаде људи, а убијено око једанаест хиљада. Логор на Старом београдском сајмишту био је највећи немачки логор не само у окупираној Србији, већ и на европском југоистоку. У [[Савезничко бомбардовање Југославије у Другом светском рату|савезничком бомбардовању]] [[1944]]. године оштећени су и порушени многи логорски/сајамски павиљони, након чега је логор расформиран.
-Већина Немаца одговорних за рад логора је ухапшено и изведено пред суд. Неколико њих је изручено Југославији и погубљено. Командант логора [[Херберт Андорфер]] и његов заменик [[Едгар Енге]] су ухапшени током [[1960]]-их након много година скривања. Обојици су у Западној Немачкој и Аустрији изречене кратке казне, мада Енгеова казна никада није испоштована због његових година и лошег здравља.
+Већина Немаца одговорних за рад логора је ухапшено и изведено пред [[Нирнбершки суд|Нинбершки суд]]. Неколико њих је изручено [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]] и погубљено. Командант логора [[Херберт Андорфер]] и његов заменик [[Едгар Енге]] су ухапшени током [[1960]]-их након много година скривања. Обојици су у [[Западна Немачка|Западној Немачкој]] и [[Аустрија|Аустрији]] изречене кратке казне, мада Енгеова казна никада није испоштована због његових година и лошег здравља.
 == Оснивање логора ==
 [[Датотека:WW2 Holocaust Europe map-fr.svg|мини|десно|250п|Логор Сајмиште на мапи Европе]]
-Први београдски сајам, грађен као значајан привредни и трговачки комплекс, по избијању Другог светског рата постао је стратиште, место стравичног страдања. Гестапо је формирао концентрациони логор Сајмиште, или преведено са немачког Јеврејски логор Земун ({{jez-nem| Semlin Judenlager}}), ради ликвидације јеврејског и ромског становништва у Београду и Србији.<ref name = "bajford">J. Bajford, Staro sajmište. Mesto sećanja, zaborava i sporenja, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2011.</ref>
+Први београдски сајам, грађен као значајан привредни и трговачки комплекс, по избијању Другог светског рата постао је стратиште, место стравичног страдања. [[Гестапо]] је формирао концентрациони логор Сајмиште, или преведено са немачког '''Јеврејски логор Земун''' ({{jez-nem| Semlin Judenlager}}), ради ликвидације јеврејског и ромског становништва у Београду и Србији.<ref name = "bajford">J. Bajford, Staro sajmište. Mesto sećanja, zaborava i sporenja, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2011.</ref>
 Након што је [[Вермахт]] стрељао у знак одмазде 4.000 до 5.000 мушкараца [[Јевреји|Јевреја]],{{sfn|Hilberg|2003|pp=}} немачка администрација је у јесен [[1941]]. почела да тражи локацију на коју би били премештени преостали [[Јевреји]], жене, деца и стари, који су због пола, година или физичког стања били поштеђени стрељања. Првобитно, план је био да се до предвиђене депортације на „прихватилиште на истоку“, Јевреји сместе у логор близу [[Сремска Митровица|Сремске Митровице]], али се схватило да је локација неподесна, јер је земљиште подложно поплавама, те се од тог плана одустало.
@@ Ред 39: / Ред 39: @@
 Немачка војна управа је одлучила [[23. октобар|23. октобра]] 1941. да за ту намену преуреди Београдско сајмиште и његове павиљоне, напуштене након [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања 6. априла]].{{sfn|Глишић|1970|p=143}} Како се локација налазила недалеко од [[Земун]]а, логор је назван ''-{Judenlager Semlin}-'', односно Јеврејски логор Земун.
-Логор се налазио на територији тадашње [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Преко Министарства иностраних послова у Берлину, [[Трећи рајх|Немачка]] је затражила и добила одобрење да на тој локацији оснује логор. Услов који је [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] поставила је да у логору не буде српских стражара, и да се логор снабдева из [[Београд]]а.<ref name="semlin">http://www.semlin.info/ Истраживачки пројекат Сајмиште, Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Адаптацију простора је извела немачка грађевинска [[организација Тот]], а радове је изводила група од 200-300 Јевреја из логора [[Топовске шупе]], који су касније интернирани у логор Сајмиште, док је логор на Аутокоманди ликвидиран.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}
+Логор се налазио на територији тадашње [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Преко Министарства иностраних послова у [[Берлин|Берлину]], [[Трећи рајх|Немачка]] је затражила и добила одобрење да на тој локацији оснује логор. Услов који је [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] поставила је да у логору не буде српских стражара, и да се логор снабдева из [[Београд]]а.<ref name="semlin">{{cite web |title=Истраживачки пројекат Сајмиште |url=http://www.semlin.info/ |website=Истраживачки пројекат Сајмиште |access-date=9. 7. 2021}}</ref> Адаптацију простора је извела немачка грађевинска [[организација Тот]], а радове је изводила група од 200-300 Јевреја из логора [[Топовске шупе]], који су касније интернирани у логор Сајмиште, док је логор на Аутокоманди ликвидиран.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}
 == Јеврејски логор (''-{Judenlager}-''), 1941—1942. ==
@@ Ред 49: / Ред 49: @@
 === Услови у логору ===
-Сајамски простор се састојао из више павиљона различите величине. Највећа зграда, Југословенски павиљон бр. 3, површине 5000 m<sup>2</sup>, примио је први контингент заточеника, 5000 жена и деце. Павиљон је претрпео штету приликом [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања 6. априла]] и на њему су били оштећени кров и полупани прозори, који су пропуштали кишу, снег и ветар. Зима [[1941]]/[[1942]]. је била једна од најхладнијих које се памте. Између децембра и марта 500 затвореника је умрло од хладноће, болести и глади. Затвореници у павиљону бр. 2, пристигли у јануару 1942, смештени су под једнако нехуманим условима.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}
+Сајамски простор се састојао из више павиљона различите величине. Највећа зграда, Југословенски павиљон бр. 3, површине 5000 m², примио је први контингент заточеника, 5000 жена и деце. Павиљон је претрпео штету приликом [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања 6. априла]] и на њему су били оштећени кров и полупани прозори, који су пропуштали кишу, снег и ветар. Зима [[1941]]/[[1942]]. је била једна од најхладнијих које се памте. Између децембра и марта 500 затвореника је умрло од хладноће, болести и глади. Затвореници у павиљону бр. 2, пристигли у јануару 1942, смештени су под једнако нехуманим условима.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}
 У павиљону бр. 4 се налазила кухиња у којој је спремана храна. Дневно следовање се састојало од воде, слабог чаја, бајате чорбе од купуса или кромпира и малог комада кукурузног хлеба. Београдске власти су снабдевање логора ставиле на дно приоритета. Испорука хране логору се вршила једино када је била задовољена потреба осталих становника града.<ref name="Zdenko">Зденко Левнтал, ''Злочини фашистичких окупатора и њихових помагача против Јевреја у Југославији,'' Савез јеврејских општина Југославије, Београд, 1957.</ref>
-Умрли затвореници су, након одлагања у Турски павиљон, који је служио као купатило и мртвачница, преношени преко [[Сава|Саве]] и сахрањивани на Јеврејском гробљу. У болници логора, која се налазила у Спасићевом павиљону, радили су доктор Моша Алкалај и болничарка Хилда Дајч.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}<ref>[https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2018&mm=02&dd=17&nav_category=1864&nav_id=1359828 Изложба о девојци која је последње дане провела на Старом сајмишту (Б92, 17 фебруар 2018)]</ref>
+Умрли затвореници су, након одлагања у Турски павиљон, који је служио као купатило и мртвачница, преношени преко [[Сава|Саве]] и сахрањивани на Јеврејском гробљу. У болници логора, која се налазила у Спасићевом павиљону, радили су доктор Моша Алкалај и болничарка Хилда Дајч.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}<ref>[https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2018&mm=02&dd=17&nav_category=1864&nav_id=1359828 Изложба о девојци која је последње дане провела на Старом сајмишту (Б92, 17. фебруар 2018)]</ref>
 Заточеници су били третирани свирепо и изложени пребијању и понижавању од стране немачких стражара. Десетак заточеника је погубљено, јер су покушавали да прокријумчаре писма.<ref name="semlin"/> Погубљења су вршена на отвореном, између павиљона бр. 3 и 4. Ево примера једног од драстичних погубљења:
@@ Ред 60: / Ред 60: @@
 === Роми у логору ===
-У децембру [[1941]], око 500 [[Роми|Ромкиња]] са децом је доведено у логор. Заточени [[Роми]] су били смештени у павиљону бр. 2. Њих око 60 је умрло током зиме, од болести и хладноће. Остали су ослобођени јануара и марта [[1942]], након што су преко пријатеља и рођака успели да набаве доказ о сталном боравку, одосно да не припадају групи [[Роми|Рома]] чергара. Последња група Рома је ослобођена априла 1942. године.<ref name="semlin"/>
+У децембру [[1941]], око 500 [[Роми|Ромкиња]] са децом је доведено у логор. Заточени [[Роми]] су били смештени у павиљону бр. 2. Њих око 60 је умрло током зиме, од болести и хладноће. Остали су ослобођени јануара и марта [[1942]], након што су преко пријатеља и рођака успели да набаве доказ о сталном боравку, односно да не припадају групи [[Роми|Рома]] чергара. Последња група Рома је ослобођена априла 1942. године.<ref name="semlin"/>
 === Судбина јеврејских заточеника ===
@@ Ред 66: / Ред 66: @@
 Окупаторске власти у [[Београд]]у су у пролеће [[1942]]. схватиле да планирана депортација [[Јевреји у Србији|српских Јевреја]] на исток није изгледна. Решење за „Јеврејски проблем“ је пронађено у њиховом истребљивању. У ту сврху је марта 1942. из [[Берлин]]а стигао камион „[[душегупка]]“, возило марке Заурер (''-{Saurer}-''), специјално адаптирано за усмеравање издувних гасова мотора у херметички затворени товарни део камиона. Након што се ауспух прикључи на товарни део, вожња од 10 до 15 минута је била довољна да усмрти 100 људи закључаних у возилу. У нацистичким документима, возило је називано „возило за уништавање вашки“ (''-{Entlausungswagen}-'').<ref name="semlin"/>
-Прве жртве су били пацијенти и особље београдске јеврејске болнице (у улици [[Стефан Лазаревић|Високог Стевана]] на [[Дорћол]]у). Они су погубљени [[18. март|18.]] и [[19. март]]а 1942, њих преко 800.<ref name="semlin"/> Након што су усмрћени [[угљен-моноксид|угљенмоноксидом]], током пута кроз Београд, њихова тела су закопана у масовну гробницу у [[Јајинци]]ма, селу у подножју [[Авала|Авале]], јужно од града. Тамо су српски затвореници вадили лешеве из камиона и закопавали их у претходно ископане раке.<ref name=autogenerated1>{{harvnb|Browning|1985|pp=}}</ref>
+Прве жртве су били пацијенти и особље београдске јеврејске болнице (у улици [[Стефан Лазаревић|Високог Стевана]] на [[Дорћол]]у). Они су погубљени [[18. март|18.]] и [[19. март]]а 1942, њих преко 800.<ref name="semlin"/> Након што су усмрћени [[угљен-моноксид|угљенмоноксидом]], током пута кроз Београд, њихова тела су закопана у масовну гробницу у [[Јајинци]]ма, селу у подножју [[Авала|Авале]], јужно од града. Тамо су српски затвореници вадили лешеве из камиона и закопавали их у претходно ископане раке.<ref name="autogenerated1">{{harvnb|Browning|1985|pp=}}</ref>
 Остали [[Јевреји|Јеврејски]] заточеници логора су доживели исту судбину. Између 19. марта и [[10. мај]]а 1942, Гец и Мејер, [[Шуцштафел|СС]] официри који су возили камион, усмртили су на исти начин још око 6.300 [[Јевреји|Јевреја]], возећи од Сајмишта до [[Јајинци|Јајинаца]] и назад између 65 и 70 пута. Од око 7.000 Јевреја заточених на Сајмишту, преживело је мање од 50 жена, које су ослобођене јер су биле удате за [[Срби|Србе]].<ref name="semlin"/>
@@ Ред 81: / Ред 81: @@
 Од укупно 17.800 Јевреја колико је живело у [[Србија|Србији]] и [[Банат]]у, убијено је њих 14.800 (83,1%).{{sfn|Кољанин|1991|pp=}} Ако се не рачунају 1.200 јеврејских избеглица које је рат затекао у Србији, од 16.600 Јевреја, пореклом са територије под окупацијом [[Трећи рајх|Немаца]] од априла [[1941]], убијено је око 13.600, односно 82%.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}} Око 6.320, или 42,5%, је изгубило живот у Јеврејском логору Земун или убрзо након одвођења из њега.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}
-По историчару Кристоферу Браунингу, убијање српских Јевреја на Сајмишту је „зачеће“ ширег плана да се униште европски [[Јевреји]].{{sfn|Browning|2004|pp=}} Конструисање камиона и његова употреба у убијању, „наговестило је ефикасност и рутинску хладнокрвност које ће касније бити усавршена у [[Логор смрти|логорима смрти]]“.<ref name=autogenerated1 />
+По историчару Кристоферу Браунингу, убијање српских Јевреја на Сајмишту је „зачеће“ ширег плана да се униште европски [[Јевреји]].{{sfn|Browning|2004|pp=}} Конструисање камиона и његова употреба у убијању, „наговестило је ефикасност и рутинску хладнокрвност које ће касније бити усавршена у [[Логор смрти|логорима смрти]]“.<ref name="autogenerated1" />
-У Јеврејском логору [[Земун]], за мање од два месеца, нестала је скоро половина од укупног броја Јевреја са територије окупиране [[Србија|Србије]]. Тако је [[Србија]] постала прва територија под нацистичком окупацијом која је проглашена „очишћенoм од Јевреја“ (''-{Judenfrei}-'').
+У Јеврејском логору [[Земун]], за мање од два месеца, нестала је скоро половина од укупног броја Јевреја са територије окупиране [[Србија|Србије]]. Тако је [[Србија]] постала прва територија под нацистичком окупацијом која је проглашена „очишћеном од Јевреја“ (''-{Judenfrei}-'').
 == Прихватни логор (''-{Anhaltelager}-''), 1942—1944. ==
@@ Ред 89: / Ред 89: @@
 Након што су и последњи [[Јевреји]] из логора убијени, логор мења своју намену и постаје прихватни логор за политичке затворенике, или ''-{Anhaltelager}-''. Већина заробљеника ће касније бити депортована на принудни рад у [[Норвешка|Норвешку]], [[Немачка|Немачку]] и мање радне логоре у централној [[Србија|Србији]]. Сајмиште је тако претворено у главни „дистрибутивни центар“ радне снаге из целе [[Југославија|Југославије]]. Мањи број политичких затвореника и партизана су послати у [[Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен|Матхаузен]] и [[Логор Аушвиц|Аушвиц]]. Око 2.900 затвореника из [[Логор Јасеновац|Јасеновца]] након што су проглашени радно неспособнима, врађени су у [[Логор Јасеновац|Јасеновац]], где су и убијени.
-Први командант логора је био [[Шуцштафел|СС]] капетан Форстер, који је директно учествовао у злостављању заточеника, а понекад их је и лично убијао.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}} Почетком новембра [[1942]], заменио га је СС капетан Мајнеке, који ће остати на дужности до фебруара [[1943]]. године. Њега ће заменити СС потпоручник Шерцингер. Остаће упамћен као суров и безобзиран, иако је на положају остао само два месеца. Почетком маја 1943, за команданта логора је постављен СС поручник Бекер. Он ће остати командант логора све до друге половине маја [[1944]], осносно док се логор налазио у немачким рукама.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}
+Први командант логора је био [[Шуцштафел|СС]] капетан Форстер, који је директно учествовао у злостављању заточеника, а понекад их је и лично убијао.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}} Почетком новембра [[1942]], заменио га је СС капетан Мајнеке, који ће остати на дужности до фебруара [[1943]]. године. Њега ће заменити СС потпоручник Шерцингер. Остаће упамћен као суров и безобзиран, иако је на положају остао само два месеца. Почетком маја 1943, за команданта логора је постављен СС поручник Бекер. Он ће остати командант логора све до друге половине маја [[1944]], односно док се логор налазио у немачким рукама.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}
 Према историчару Милану Кољанину, 31.972 заточеника су прошла кроз логор између маја 1942. и јула 1944.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}} Велика већина су били [[Срби]], из [[Хрватска|Хрватске]] и [[Босна|Босне]], али је било и дугих, [[Хрвати|Хрвата]], [[Бошњаци|Бошњака]], [[Грци|Грка]], [[Албанци|Албанаца]] и [[Јевреји|Јевреја]]. Најмање 10.636 је умрло у самом логору и сахрањено је у гробницама на Јеврејском гробљу у Земуну, на [[Бежанијска коса|Бежанији]], у [[Јајинци]]ма и на неким другим локацијама у близини логора. То представља трећину укупног броја логораша за тај период, или просечно 13 жртава дневно.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}
-Више од 16.500 затвореника је доведено у логор у току првих осам месеци. Око 14.000 је било са територије [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], а око 2.800 затвореника је било доведено из окупиране [[Србија|Србије]].<ref name="semlin"/> Највише затвореника је доведено са [[Козара|Козаре]], заробљених приликом велике немачке војне операције у лето 1942. Од укупно 2.879 заточеника доведених са територије окупиране Србије, [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] и њихових симпатизера је било 1.609, а припадника [[Југословенска војска у отаџбини|четничког покрета]] 1.023. За криминал је било оптужено 30 заточеника, а за 247 није могуће утврдити разлог хапшења.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}
+Више од 16.500 затвореника је доведено у логор у току првих осам месеци. Око 14.000 је било са територије [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], а око 2.800 затвореника је било доведено из окупиране [[Србија|Србије]].<ref name="semlin"/> Највише затвореника је доведено са [[Козара|Козаре]], заробљених приликом велике немачке војне операције у лето 1942. Од укупно 2.879 заточеника доведених са територије окупиране Србије, [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] и њихових симпатизера је било 1.609, а припадника [[Југословенска војска у отаџбини|ЈБуО]] 1.023. За криминал је било оптужено 30 заточеника, а за 247 није могуће утврдити разлог хапшења.{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}
-Ускоро су пристигли и заробљени партизани из [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Херцеговина|Херцеговине]], а затим и са подручја [[Лика|Лике]], [[Кордун]]а и [[Банија|Баније]]. Укупно је према једном немачком извештају у јуну, јулу и августу било затворено 7.000 партизана.{{sfn|Глишић|1970|p=147}} [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизански]] устаници и симпатизери су у логору били као допуна квоте за одмазду у случају да је из логора на [[Бањички логор|Бањици]] није било у предвиђеном броју. Велики број њих је стрељан у Јајинцима.
+Ускоро су пристигли и заробљени партизани из [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Херцеговина|Херцеговине]], а затим и са подручја [[Лика|Лике]], [[Кордун]]а и [[Банија|Баније]]. Укупно је према једном немачком извештају у јуну, јулу и августу било затворено 7.000 Срба.{{sfn|Глишић|1970|p=147}} [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизански]] устаници и симпатизери су у логору били као допуна квоте за одмазду у случају да је из логора на [[Бањички логор|Бањици]] није било у предвиђеном броју. Велики број њих је стрељан у Јајинцима.
-Први већи долазак [[Југословенска војска у отаџбини|четничких устаника]] забележен је у новембру и децембру 1942. године. Из околине [[Чачак|Чачка]], [[Ужице]], [[Пожега|Пожеге]] и [[Ивањица|Ивањице]] пристигла је група од 500 ухваћених [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], од којих је велики број био из редова четника [[Коста Пећанац|Косте Миловановића Пећанца]].<ref name=autogenerated2>''Равногорска историја'' (приређивач Радован Калабић), Београд, 1991.</ref>
+Први већи долазак [[Југословенска војска у отаџбини|четничких устаника]] забележен је у новембру и децембру 1942. године. Из околине [[Чачак|Чачка]], [[Ужице]], [[Пожега|Пожеге]] и [[Ивањица|Ивањице]] пристигла је група од 500 ухваћених [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], од којих је велики број био из редова четника [[Коста Пећанац|Косте Миловановића Пећанца]].<ref name="autogenerated2">''Равногорска историја'' (приређивач Радован Калабић), Београд, 1991.</ref>
-Током тих првих осам месеци, у логору је умрло око 4.250 затвореника. Највећа смртност је забележена у лето 1942, када је због велике концентрације затвореника на малом простору и због лоших санитарних услова, избила епидемија [[дизентерија|дизентерије]]. Tоком месеца августа, умрло је 2.266 заточеника (само 22. августа их је умрло 340{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}), а након тога још 1.340 у септембру.<ref name="semlin"/>
+Током тих првих осам месеци, у логору је умрло око 4.250 затвореника. Највећа смртност је забележена у лето 1942, када је због велике концентрације затвореника на малом простору и због лоших санитарних услова, избила епидемија [[дизентерија|дизентерије]]. Током месеца августа, умрло је 2.266 заточеника (само 22. августа их је умрло 340{{sfn|Кољанин|1991|pp=}}), а након тога још 1.340 у септембру.<ref name="semlin"/>
 Између јануара 1943. и јула 1944, доведено је у логор још 15.300 заробљеника, највећи део из НДХ и из окупиране Србије. Након капитулације [[Италија|Италије]] у јесен 1943, довођени су и заробљеници из Црне Горе, [[Санџак]]а и са [[Косово и Метохија|Косова]], из [[Далмација|Далмације]], Италије, [[Грчка|Грчке]] и [[Албанија|Албаније]]. Такође је доведено и 120 Јевреја ухапшено у [[Сплит]]у. Они су у логор стигли [[27. октобар|27. октобра]] 1943, а стрељани у Јајинцима три месеца касније.
-У јануару 1943. године стигла је још једна већа група четника и њихових присталица из [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и [[Рашка|Рашке]]. Највећи долазак четника забележен је после операције „Шварц“ у [[Црна Гора|Црној Гори]] која је била у почетку уперена против четничког покрета [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]]. Према депеши коју је [[Драгољуб Михаиловић|генерал Михаиловић]] упутио влади у [[Лондон]]у, у логор Сајмиште је дошло 4.000 људи после прве фазе операције „Шварц“, а у логору је било заточено укупно 6.000-7.000 људи. У депеши коју је послао у јуну 1943. поменуо је да се број заточеника попео на 12.000, од којих је било и 1.500 жена. Наравно, у овај број су улазили и заробљени [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]] и њихови симпатизери из друге фазе операције „Шварц“ ([[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]]). Као и [[Народноослободилачка војска Југославије|партизански]] заточеници, и [[Југословенска војска у отаџбини|четнички]] су допуњавали квоту за одмазду.<ref name=autogenerated2 />
+У јануару 1943. године стигла је још једна већа група четника и њихових присталица из [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и [[Рашка|Рашке]]. Највећи долазак четника забележен је после операције „Шварц“ у [[Црна Гора|Црној Гори]] која је била у почетку уперена против четничког покрета [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]]. Према депеши коју је [[Драгољуб Михаиловић|генерал Михаиловић]] упутио влади у [[Лондон]]у, у логор Сајмиште је дошло 4.000 људи после прве фазе операције „Шварц“, а у логору је било заточено укупно 6.000-7.000 људи. У депеши коју је послао у јуну 1943. поменуо је да се број заточеника попео на 12.000, од којих је било и 1.500 жена. Наравно, у овај број су улазили и заробљени [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]] и њихови симпатизери из друге фазе операције „Шварц“ ([[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]]). Као и [[Народноослободилачка војска Југославије|партизански]] заточеници, и [[Југословенска војска у отаџбини|четнички]] су допуњавали квоту за одмазду.<ref name="autogenerated2" />
-Од укупног борја заточеника доведених у том периоду, умрло је њих 6.000, од болести, исцрпљености, а поготову због епидемије [[тифус]]а у јесен 1943. Премлаћивања и вешања у Мађарском павиљону су се наставила, а око 400 затвореника је убијено као одмазда за чинове саботаже против [[Трећи рајх|Немаца]] у [[Београд]]у.<ref name="semlin"/>
+Од укупног броја заточеника доведених у том периоду, умрло је њих 6.000, од болести, исцрпљености, а поготову због епидемије [[тифус]]а у јесен 1943. Премлаћивања и вешања у Мађарском павиљону су се наставила, а око 400 затвореника је убијено као одмазда за чинове саботаже против [[Трећи рајх|Немаца]] у [[Београд]]у.<ref name="semlin"/>
 == Услови у логору ==
@@ Ред 129: / Ред 129: @@
 == Литература ==
-{{refbegin|2}}
+{{Литература|2}}
 * {{cite book|ref= harv|last=Browning|first=Christopher R.|title=Fateful months: essays on the emergence of the final solution|url=http://books.google.com/books?id=Xs9tAAAAMAAJ|year=1985|publisher=Holmes & Meier|isbn=978-0-8419-0967-0}}
 * Историјски архив града Београда (сведочанства преживелих логораша)
 * Архив Војноисторијског института у Београду (немачка документа, документа Избегличке Владе и документа НДХ)
-* Милан Кољанин, ''Немачки логор на Сајмишту 1941—1944,'' Институ за савремену историју, Београд, 1991.
+* Милан Кољанин, ''Немачки логор на Сајмишту 1941—1944,'' Институту за савремену историју, Београд, 1991.
-* [http://www.znaci.net/00001/191.htm Др Јаша Романо, ''Јевреји Југославије 1941—1945, Жртве геноцида и учесници народноослободилачког рата,''] {{Wayback|url=http://www.znaci.net/00001/191.htm |date=20210221025240 }} Београд, 1980.
+* [http://www.znaci.org/00001/191.htm Др Јаша Романо, ''Јевреји Југославије 1941—1945, Жртве геноцида и учесници народноослободилачког рата,''] {{Wayback|url=http://www.znaci.org/00001/191.htm |date=20210221025240 }} Београд, 1980.
-* {{Cite book|ref= harv|last= Глишић|first= Венцеслав|authorlink= Венцеслав Глишић|coauthors= |title= Терор и злочин нацистичке Немачке у Србији 1941—1944|year= 1970|url= http://www.znaci.net/00001/84.htm|publisher= |location= Београд|id= |access-date= 18. 03. 2011|archive-date= 22. 01. 2019|archive-url= https://archive.today/20190122134017/http://www.znaci.net/00001/84.htm|url-status= dead}}
+* {{Cite book|ref= harv|last= Глишић|first= Венцеслав|authorlink= Венцеслав Глишић|coauthors= |title= Терор и злочин нацистичке Немачке у Србији 1941—1944|year= 1970|url= http://www.znaci.org/00001/84.htm|publisher= |location= Београд|id= |access-date= 18. 03. 2011|archive-date= 22. 01. 2019|archive-url= https://archive.today/20190122134017/http://www.znaci.org/00001/84.htm|url-status= dead}}
-* [http://www.znaci.net/00001/178.htm Валтер Маношек: ХОЛОКАУСТ У СРБИЈИ] {{Wayback|url=http://www.znaci.net/00001/178.htm |date=20150401135041 }}, Службени лист СРЈ, Београд 2007.
+* [http://www.znaci.org/00001/178.htm Валтер Маношек: ХОЛОКАУСТ У СРБИЈИ] {{Wayback|url=http://www.znaci.org/00001/178.htm |date=20150401135041 }}, Службени лист СРЈ, Београд 2007.
 * Зденко Левнтал, ''Злочини фашистичких окупатора и њихових помагача против Јевреја у Југославији,'' Савез јеврејских општина Југославије, Београд, 1957.
 * {{cite book|ref= harv|last=Hilberg|first=Raul|title=The Destruction of the European Jews|url=http://books.google.com/books?id=HinIpmliz2MC|year=2003|publisher=Yale University Press|isbn=978-0-300-09592-0}}
 * {{cite book|ref= harv|last=Browning|first=Christopher R.|title=The Origins of the Final Solution: The Evolution of Nazi Jewish Policy, September 1939-March 1942|url=http://books.google.com/books?id=jHQdRHNdK44C|origyear=2004|year=2007|publisher=U of Nebraska Press|isbn=978-0-8032-0392-1}}
+{{Литература крај}}
-{{refend}}
 == Спољашње везе ==
 {{Commonscat|Sajmište concentration camp}}
@@ Ред 147: / Ред 147: @@
 * [http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/novi_beograd/staro_sajmiste_logor_gestapoa.html Завод за заштиту споменика културе града Београда, досије споменика културе Старо сајмиште – Логор Гестапоа]
 * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:762752-KOMISIJA-ZA-STARO-SAJMISTE-Obeleziti-sva-mesta-stradanja Комисија за „Старо Сајмиште”: Обележити сва места страдања („Вечерње новости”, 27. новембар 2018)]
+* [https://www.b92.net/lokal/beograd/drustvo-dogodine-pocinje-rekonstrukcija-centralne-kule-na-starom-sajmistu-2064250 Догодине почиње реконструкција Централне куле на Старом сајмишту (Б92, 28. новембар 2021)]
 {{Холокауст|логори}}
+{{нормативна контрола}}
 {{DEFAULTSORT:Сајмиште}}
+[[Категорија:Логор Сајмиште| ]]
 [[Категорија:Концентрациони логори у НДХ]]
 [[Категорија:Холокауст]]
@@ Ред 156: / Ред 161: @@
 [[Категорија:Београд у Другом светском рату‎]]
 [[Категорија:Историја Земуна]]
-[[Категорија:Логори нацистичке Немачке у Србији]]
+[[Категорија:Логори Нацистичке Немачке у Србији]]
 [[Категорија:Историја Новог Београда]]
+[[Категорија:Холокауст у Југославији]]
+[[Категорија:Логори у Србији]]
+[[Категорија:Грађевине на Новом Београду]]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе Чешка