Откриће Америке — разлика између измена
ознаке: враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м нормативна контрола |
||
| (Нису приказане 2 међуизмене 2 корисника) | |||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Откриће [[Америке]]''' се приписује следећим [[ |
'''Откриће [[Америка|Америке]]''' се приписује следећим [[човек|људима]] и [[народ]]има, у зависности од контекста и дефиниције: |
||
* [[Викинзи]]ма, као што су |
* [[Викинзи]]ма, као што су |
||
** [[Гунбјорн Улфсон]], који је први угледао [[Гренланд]] око [[900]]. године |
** [[Гунбјорн Улфсон]], који је први угледао [[Гренланд]] око [[900]]. године |
||
** [[Бјарни Херјолфсон]], који је угледао копно [[Северна Америка|Северне Америке]] ([[Лабрадор]]) око [[986]]. године |
** [[Бјарни Херјолфсон]], који је угледао копно [[Северна Америка|Северне Америке]] ([[Лабрадор]]) око [[986]]. године |
||
** [[Лејф Ериксон|Лиф Ериксон]], који се искрцао у [[ |
** [[Лејф Ериксон|Лиф Ериксон]], који се искрцао у [[Њуфаундланд|Њуфаундленду]] око [[1005]]. године |
||
* [[Кристифор Колумбо|Кристифору Колумбу]], вођи прве верификоване експедиције ка [[Нови свет|Новом свету]]. |
* [[Кристифор Колумбо|Кристифору Колумбу]], вођи прве верификоване експедиције ка [[Нови свет|Новом свету]]. |
||
== Путовања Викинга == |
== Путовања Викинга == |
||
[[Нордијске земље|Нордијска]] или [[Викинзи|викиншка]] [[колонизација]] [[ |
[[Нордијске земље|Нордијска]] или [[Викинзи|викиншка]] [[колонизација]] [[Америка|Америке]] је израз који се користи за настојања старих Нордијаца, најчешће навођених као Викинзи, да током [[Средњи век|средњег века]] успоставе трајна насеља на подручју [[Северна Америка|Северне Америке]].<ref>[https://books.google.ca/books?id=m-4rb_GhQ5EC&lpg=PP1&dq=The+Vinland+sagas:+the+Norse+discovery+of+America&pg=PA28&hl=en#v=onepage&q&f=true The Vinland sagas: the Norse discovery of America]</ref> Они датирају од [[10. век|10.]] века од времена када су викиншки морепловци истраживали подручје [[Атлантски океан|Северног Атлантика]] и успели открити [[Европа|Европљанима]] дотле непозната копнена подручја као што су [[Гренланд]] и ивична подручја северноамеричког континента. На Гренланду су основана трајна насеља која су се успела одржати следећих 500 година, док су се на обалу Северне Америке повремено слале експедиције с циљем добављања дрва и другог материјала; покушаји успоставе трајних насеља су, пак, обустављени, што се најчешће тумачило превише јаким отпором Скраелинга, односно домородачких Индијанаца.<ref>[ Irwin, Constance; Strange Footprints on the Land; Harper&Row, New York. 1980. ISBN 978-0-06-022772-2.]</ref> Наводи о викиншким походима у земљу Винланд, навођени у сагама се дуго нису схватали озбиљно, све док [[1960]]. године на северу Лабрадора није пронађен археолошки локалитет [[Ланси Медоуз]]. |
||
== Колумбова путовања == |
== Колумбова путовања == |
||
Пре него што су [[Португалци]] стигли до свог циља, [[Ђенова|ђеновљански]] морепловац [[Кристифор Колумбо]] је на свим странама тражио материјална средства да оствари свој план који је сажет у речима „тражити [[исток]] преко [[запад]]а и идући на запад стићи ћеш у земље где се рађају [[зачин]]и“. |
Пре него што су [[Португалци]] стигли до свог циља, [[Ђенова|ђеновљански]] морепловац [[Кристифор Колумбо]] је на свим странама тражио материјална средства да оствари свој план који је сажет у речима „тражити [[исток]] преко [[запад]]а и идући на запад стићи ћеш у земље где се рађају [[зачин]]и“. |
||
Поред чврстог уверења да земља има облик лопте, |
Поред чврстог уверења да земља има облик лопте, Кристофер се ослањао и на карту [[Фиренца|фирентинског]] географа Тосканелија која је била доста нетачна јер су обале [[Јапан]]а биле нацртане на удаљености од једне трећине Земљиног обима. Због тога је пут изгледао упола краћи но што је у ствари био. Колумбо је најозбиљније схваћен у [[Шпанија|Шпанији]], успео је да одбрани свој план пред универзитетом у [[Саламанка|Саламанки]], па је краљица [[Изабела I од Кастиље]] пристала да га помогне. Међутим, [[реконкиста|рат против Мавара]] одложио је остварење плана све до 1492. године.<ref>[https://www.znanje.org/i/i29/09iv05/09iv0524/OTKRICE%20AMERIKE.htm Знање.орг]</ref> |
||
Тада је краљица дала највећи део потребног новца, други део је уложио богати бродовласник Пинзон, који је учествовао у путовању, а један мало део уложио је сам Колумбо од свог скромног иметка. Експедиција која је довела до открића Америке била је организована у облику трговачког друштва. |
Тада је краљица дала највећи део потребног новца, други део је уложио богати бродовласник Пинзон, који је учествовао у путовању, а један мало део уложио је сам Колумбо од свог скромног иметка. Експедиција која је довела до открића Америке била је организована у облику трговачког друштва. |
||
У [[пролеће]] 1492. три [[каравела|каравеле]] „Пинта“, „Ниња“ и „Санта Марија“ са око 90 чланова посаде испловиле су из [[Шпанија|шпанске]] луке Палос. На [[Канарска |
У [[пролеће]] 1492. три [[каравела|каравеле]] „Пинта“, „Ниња“ и „Санта Марија“ са око 90 чланова посаде испловиле су из [[Шпанија|шпанске]] луке Палос. На [[Канарска Острва|Канарским острвима]] је извршена поправка једног брода, а затим је настављена пловидба ка западу. |
||
[[Датотека:Kolumbus-landet-auf-guanahani 1-860x1315.jpg|мини|лево|200п|Колумбо се искрцава на острво Гванахани]] |
[[Датотека:Kolumbus-landet-auf-guanahani 1-860x1315.jpg|мини|лево|200п|Колумбо се искрцава на острво Гванахани]] |
||
После два месеца су се појавили охрабрујући знаци, биљке на воденој површини и птице као весници блиског копна. Коначно [[12. октобар|12. октобра]] 1492. године измучени морепловци су стали на чврсто тло и то на острву Гванахани, које је Колумбо назвао [[Сан Салвадор (острво)|Сан Салвадор]] („Свети Спаситељ“).<ref name="#1">[https://www.nezavisne.com/zivot-stil/putovanje/Kolumbova-plovidba-do-Novog-svijeta-12-oktobra-davne-1492/562835 Колумбова пловидба]</ref> |
После два месеца су се појавили охрабрујући знаци, биљке на воденој површини и птице као весници блиског копна. Коначно [[12. октобар|12. октобра]] 1492. године измучени морепловци су стали на чврсто тло и то на острву Гванахани, које је Колумбо назвао [[Сан Салвадор (острво)|Сан Салвадор]] („Свети Спаситељ“).<ref name="#1">[https://www.nezavisne.com/zivot-stil/putovanje/Kolumbova-plovidba-do-Novog-svijeta-12-oktobra-davne-1492/562835 Колумбова пловидба]</ref> |
||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
Он је у свом путопису изразио претпоставку да је у питању до тада непознати део света. Овај путопис дао је повод европским географима да нови континент назову -{Terra America}- (Америчка земља). Представе о новом континенту постале су јасније када је [[Васко Нуњез де Балбоа]] [[1513]]. године открио [[Тихи океан]] прешавши [[Панамски канал|Панамски превлаку]], што представља почетак процеса [[Колонизација Северне Америке|колонизације америчког континента]].<ref name="#1"/> |
Он је у свом путопису изразио претпоставку да је у питању до тада непознати део света. Овај путопис дао је повод европским географима да нови континент назову -{Terra America}- (Америчка земља). Представе о новом континенту постале су јасније када је [[Васко Нуњез де Балбоа]] [[1513]]. године открио [[Тихи океан]] прешавши [[Панамски канал|Панамски превлаку]], што представља почетак процеса [[Колонизација Северне Америке|колонизације америчког континента]].<ref name="#1"/> |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
| Ред 41: | Ред 42: | ||
*[https://www.znanje.org/i/i29/09iv05/09iv0524/OTKRICE%20AMERIKE.htm Знање.орг] |
*[https://www.znanje.org/i/i29/09iv05/09iv0524/OTKRICE%20AMERIKE.htm Знање.орг] |
||
{{Commonscat|Discovery of America}} |
{{Commonscat|Discovery of America}} |
||
{{нормативна контрола}} |
|||
[[Категорија:Историја Северне Америке]] |
[[Категорија:Историја Северне Америке]] |
||
Тренутна верзија на датум 16. јануар 2024. у 04:11
Откриће Америке се приписује следећим људима и народима, у зависности од контекста и дефиниције:
- Викинзима, као што су
- Гунбјорн Улфсон, који је први угледао Гренланд око 900. године
- Бјарни Херјолфсон, који је угледао копно Северне Америке (Лабрадор) око 986. године
- Лиф Ериксон, који се искрцао у Њуфаундленду око 1005. године
- Кристифору Колумбу, вођи прве верификоване експедиције ка Новом свету.
Путовања Викинга
[уреди | уреди извор]Нордијска или викиншка колонизација Америке је израз који се користи за настојања старих Нордијаца, најчешће навођених као Викинзи, да током средњег века успоставе трајна насеља на подручју Северне Америке.[1] Они датирају од 10. века од времена када су викиншки морепловци истраживали подручје Северног Атлантика и успели открити Европљанима дотле непозната копнена подручја као што су Гренланд и ивична подручја северноамеричког континента. На Гренланду су основана трајна насеља која су се успела одржати следећих 500 година, док су се на обалу Северне Америке повремено слале експедиције с циљем добављања дрва и другог материјала; покушаји успоставе трајних насеља су, пак, обустављени, што се најчешће тумачило превише јаким отпором Скраелинга, односно домородачких Индијанаца.[2] Наводи о викиншким походима у земљу Винланд, навођени у сагама се дуго нису схватали озбиљно, све док 1960. године на северу Лабрадора није пронађен археолошки локалитет Ланси Медоуз.
Колумбова путовања
[уреди | уреди извор]Пре него што су Португалци стигли до свог циља, ђеновљански морепловац Кристифор Колумбо је на свим странама тражио материјална средства да оствари свој план који је сажет у речима „тражити исток преко запада и идући на запад стићи ћеш у земље где се рађају зачини“.
Поред чврстог уверења да земља има облик лопте, Кристофер се ослањао и на карту фирентинског географа Тосканелија која је била доста нетачна јер су обале Јапана биле нацртане на удаљености од једне трећине Земљиног обима. Због тога је пут изгледао упола краћи но што је у ствари био. Колумбо је најозбиљније схваћен у Шпанији, успео је да одбрани свој план пред универзитетом у Саламанки, па је краљица Изабела I од Кастиље пристала да га помогне. Међутим, рат против Мавара одложио је остварење плана све до 1492. године.[3]
Тада је краљица дала највећи део потребног новца, други део је уложио богати бродовласник Пинзон, који је учествовао у путовању, а један мало део уложио је сам Колумбо од свог скромног иметка. Експедиција која је довела до открића Америке била је организована у облику трговачког друштва.
У пролеће 1492. три каравеле „Пинта“, „Ниња“ и „Санта Марија“ са око 90 чланова посаде испловиле су из шпанске луке Палос. На Канарским острвима је извршена поправка једног брода, а затим је настављена пловидба ка западу.
После два месеца су се појавили охрабрујући знаци, биљке на воденој површини и птице као весници блиског копна. Коначно 12. октобра 1492. године измучени морепловци су стали на чврсто тло и то на острву Гванахани, које је Колумбо назвао Сан Салвадор („Свети Спаситељ“).[4]
Откривене су ускоро и обале Кубе, Хаитија, али од очекиваног изобиља зачина, сребра и злата ни трага.
У Шпанији је Колумбо доживео прави тријумф, тврдећи да је открио Индију, те се у Европи одомаћио израз Индијанци за становнике Америчког континента. Колумбо је предузео још три путовања. При томе је наишао на Јамајку, затим на обале Средње Америке.
Он је у свом путопису изразио претпоставку да је у питању до тада непознати део света. Овај путопис дао је повод европским географима да нови континент назову Terra America (Америчка земља). Представе о новом континенту постале су јасније када је Васко Нуњез де Балбоа 1513. године открио Тихи океан прешавши Панамски превлаку, што представља почетак процеса колонизације америчког континента.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The Vinland sagas: the Norse discovery of America
- ^ [ Irwin, Constance; Strange Footprints on the Land; Harper&Row, New York. 1980. ISBN 978-0-06-022772-2.]
- ^ Знање.орг
- ^ а б Колумбова пловидба
