Бакропис — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 14. јануар 2024. у 06:16

Бакропис (фр. l'eau-forte, нем. radierung, енг. etching) је графичка техника дубоке штампе, код које се матрица израђује хемијским путем.^[1]

Историјат

Претпоставља се да је техника бакрописа преузета од оружарског заната, где је практикована за украшавање оружја и ратне опреме. Најранији покушаји потичу са почетка XVI veka^[1], из радионице Даниела Хофера (1471-1536). Најранији датирани бакропис је „Девојка маше ногама“ Урса Графа из 1513. године, рађен на гвозденој плочи јер у то време бакар још није почео да се користи.

Незадовољан квалитетом ове нове технике, која није пружала сву префињеност линије бакрореза, Албрехт Дирер је напушта након свега неколико покушаја. Лакшу и изражајнију примену бакрописа омогућила је каснија употреба бакарне плоче, негде након 1530. године. Она се приписује Албрехту Алдорферу (1480-1538), једном од истакнутих припадника дунавске школе.

Неки од најпознатијих уметника који су својим радом и истраживањима на том пољу допринели ширењу изражајних могућности технике су Жак Кало (1592-1635), Антони ван Дајк (1599-1642), Рембрант ван Рајн (1606-1669), Жан Ливенс (1607-1674). Од модернијих споменимо Франциска Гоју (1746-1828), Ежена Делакроа (1798-1863), Вилијема Блејка (1757-1827), Теодора Русоа (1812-1878), Шарл-Франсоа Добињија (1817-1878), Едгара Дега (1834-1917), Едуара Манеа (1832-1883) и Пабла Пикаса (1881-1973). Ова популарна графичка техника користи се и данас од стране најширег броја уметника-графичара.

Принцип

На бакарној плочи, претходно обрушеној, матираној и очишћеној, наносимо слој битуменске пресвлаке који је отпоран на дејство киселине. На тако припремљеној плочи, цртеж се исцртава најчешће зашиљеном иглом, при чему се одстрањује заштитни филм до видљивости металне плоче. Бакарна плоча се полаже у раствор азотне киселине, која изједа метал на незаштићеним местима и продубљује трагове рада игле. Након уклањања заштитне превлаке, на очишћену бакарну плочу се наноси штампарска боја. Штампарска боја продире у трагове које је на плочи оставила киселина, а који представљају жељени цртеж. Боја се брисањем уклања са неизгрижених површина које остају беле при штампи. Проласком кроз штампарску пресу за дубоку штампу, овако набојени цртеж се отискује на папир. Осим бакарних плоча, могу се корисити и цинкане или гвоздене плоче. У том случају, састав киселине се разликује.

Иако сродна, ова техника се разликује од технике бакрореза. У техници бакрореза, цртеж настаје механичким путем, диретним резањем у бакарну плочу за то предвиђеним алатима, док код бакрописа слика настаје хемијским деловањем киселине. И једна и друга техника припадају техникама дубоке штампе.

Референце

^ ^а ^б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 97. ISBN 86-331-2075-5.

Литература

Џевад Хозо, Умјетност мултиоригинала, Прва књижевна комуна Мостар, 1988.

Спољашње везе

[британика_1-1] а ^б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 97. ISBN 86-331-2075-5.

[1]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-[[Слика:Rembrandt, Faust.jpg|мини|205п|Пример технике бакрописа [[Рембрант]], ''[[Фауст]]'' (1650-1652)]]
+[[Датотека:Rembrandt, Faust.jpg|мини|205п|Пример технике бакрописа [[Рембрант]], ''[[Фауст]]'' (1650–1652)]]
-[[Слика:Édouard Manet Portrait-de-Berthe-M.-original-etching.jpg|мини|205п|[[Едуар Мане]], ''[[Портрет Берте Моризо са црним шеширом]]'' (1872)]]
+[[Датотека:Édouard Manet Portrait-de-Berthe-M.-original-etching.jpg|мини|205п|[[Едуар Мане]], ''[[Портрет Берте Моризо са црним шеширом]]'' (1872)]]
-[[Слика:Goya War2.jpg|мини|205п|[[Франциско Гоја]], ''[[Ужаси рата]]'' (1810-1815)]]
+[[Датотека:Goya War2.jpg|мини|205п|[[Франсиско Гоја|Франциско Гоја]], ''[[Ужаси рата]]'' (1810–1815)]]
+'''Бакропис''' ([[Француски језик|фр.]] ''l'eau-forte'', [[Немачки језик|нем.]] ''radierung'', [[Енглески језик|енг.]] ''etching'') је [[графика|графичка]] техника [[дубока штампа|дубоке штампе]], код које се матрица израђује хемијским путем.<ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=97}}</ref>
+[[Датотека:Takovski grm.jpg|лево|мини|[[Божидар Продановић]], [[Таковски грмови|Таковски грм]], бакропис, 29,5×39 цм, [[1969]].]]
-'''Бакропис''' ([[Француски језик|фр.]] ''l'eau-forte'', [[Немачки језик|нем.]] ''radierung'', [[Енглески језик|енг.]] ''etching'') је [[графика|графичка]] техника [[дубока штампа|дубоке штампе]], код које се матрица израђује хемијским путем.
 == Историјат ==
-Претпоставља се да је техника [[бакропис|бакрописа]] преузета од оружарског заната, где је практикована за украшавање оружја и ратне опреме. Најранији покушаји потичу са почетка XVI veka, из радионице [[Даниел Хофер|Даниела Хофера]] (1471-1536). Најранији датирани бакропис је "Девојка маше ногама" [[Урс Граф|Урса Графа ]]из 1513. године, рађен на гвозденој плочи јер у то време [[бакар]] још није почео да се користи.
+Претпоставља се да је техника [[бакропис]]а преузета од оружарског заната, где је практикована за украшавање оружја и ратне опреме. Најранији покушаји потичу са почетка XVI veka<ref name="британика 1" />, из радионице [[Даниел Хофер|Даниела Хофера]] (1471-1536). Најранији датирани бакропис је „Девојка маше ногама“ [[Урс Граф|Урса Графа]] из 1513. године, рађен на гвозденој плочи јер у то време [[бакар]] још није почео да се користи.
-Незадовољан квалитетом ове нове технике, која није пружала сву префињеност линије [[бакрорез|бакрореза]], [[Албрехт Дирер]] је напушта након свега неколико покушаја. Лакшу и изражајнију примену бакрописа омогућила је каснија употреба бакарне плоче, негде након 1530. године. Она се приписује [[Албрехт Алдорфер|Албрехту Алдорферу]] (1480-1538), једном од истакнутих припадника [[дунавска школа|дунавске школе]].
+Незадовољан квалитетом ове нове технике, која није пружала сву префињеност линије [[бакрорез]]а, [[Албрехт Дирер]] је напушта након свега неколико покушаја. Лакшу и изражајнију примену бакрописа омогућила је каснија употреба бакарне плоче, негде након 1530. године. Она се приписује [[Албрехт Алдорфер|Албрехту Алдорферу]] (1480-1538), једном од истакнутих припадника [[дунавска школа|дунавске школе]].
-Неки од најпознатијих уметника који су својим радом и истраживањима на том пољу допринели ширењу изражајних могућности технике су [[Жак Кало]] (1592-1635), [[Антони ван Дајк]] (1599-1642), [[Рембрант|Рембрант ван Рајн]] (1606-1669), [[Жан Ливенс]] (1607-1674). Од модернијих споменимо [[Франциско Гоја|Франциска Гоју]] (1746-1828), [[Ежен Делакроа|Ежена Делакроа]] (1798-1863), [[Вилијем Блејк|Вилијема Блејка]] (1757-1827), [[Теодор Русо|Теодора Русоа]] (1812-1878), [[Шарл-Франсоа Добињи|Шарл-Франсоа Добињија]] (1817-1878), [[Едгар Дега|Едгара Дега]] (1834-1917), [[Едуар Мане|Едуара Манеа]] (1832-1883) и [[Пабло Пикасо|Пабла Пикаса]] (1881-1973). Ова популарна графичка техника користи се и данас од стране најширег броја уметника-графичара.
+Неки од најпознатијих уметника који су својим радом и истраживањима на том пољу допринели ширењу изражајних могућности технике су [[Жак Кало]] (1592-1635), [[Антони ван Дајк]] (1599-1642), [[Рембрант|Рембрант ван Рајн]] (1606-1669), [[Жан Ливенс]] (1607-1674). Од модернијих споменимо [[Франсиско Гоја|Франциска Гоју]] (1746-1828), [[Ежен Делакроа|Ежена Делакроа]] (1798-1863), [[Вилијам Блејк|Вилијема Блејка]] (1757-1827), [[Теодор Русо|Теодора Русоа]] (1812-1878), [[Шарл-Франсоа Добињи]]ја (1817-1878), [[Edgar Dega|Едгара Дега]] (1834-1917), [[Едуар Мане|Едуара Манеа]] (1832-1883) и [[Пабло Пикасо|Пабла Пикаса]] (1881-1973). Ова популарна графичка техника користи се и данас од стране најширег броја уметника-графичара.
 == Принцип ==
-На бакарној плочи, претходно обрушеној, матираној и очишћеној, наносимо слој битуменске пресвлаке који је отпоран на дејство киселине.  На тако припремљеној плочи, цртеж се исцртава најчешће зашиљеном иглом, при чему се одстрањује заштитни филм до видљивости металне плоче. Бакарна плоча се полаже у раствор [[азотна киселина|азотне киселине]], која изједа метал на незаштићеним местима и продубљује трагове рада игле. Након уклањања заштитне превлаке, на очишћену бакарну плочу се наноси штампарска боја. Штампарска боја продире у трагове које је на плочи оставила киселина, а који представљају жељени цртеж. Боја се брисањем уклања са неизгрижених површина које остају беле при штампи. Проласком кроз [[штампарска преса|штампарску пресу]] за дубоку штампу, овако набојени цртеж се отискује на папир. Осим бакарних плоча, могу се корисити и цинкане или гвоздене плоче. У том случају, састав киселине се разликује.
+На бакарној плочи, претходно обрушеној, матираној и очишћеној, наносимо слој битуменске пресвлаке који је отпоран на дејство киселине. На тако припремљеној плочи, цртеж се исцртава најчешће зашиљеном иглом, при чему се одстрањује заштитни филм до видљивости металне плоче. Бакарна плоча се полаже у раствор [[азотна киселина|азотне киселине]], која изједа метал на незаштићеним местима и продубљује трагове рада игле. Након уклањања заштитне превлаке, на очишћену бакарну плочу се наноси штампарска боја. Штампарска боја продире у трагове које је на плочи оставила киселина, а који представљају жељени цртеж. Боја се брисањем уклања са неизгрижених површина које остају беле при штампи. Проласком кроз [[штампарска преса|штампарску пресу]] за дубоку штампу, овако набојени цртеж се отискује на папир. Осим бакарних плоча, могу се корисити и цинкане или гвоздене плоче. У том случају, састав киселине се разликује.
-Иако сродна, ова техника се разликује од технике [[бакрорез|бакрореза]]. У техници бакрореза, цртеж настаје механичким путем, диретним резањем у бакарну плочу за то предвиђеним алатима, док код бакрописа слика настаје хемијским деловањем киселине. И једна и друга техника припадају техникама дубоке штампе.
+Иако сродна, ова техника се разликује од технике [[бакрорез]]а. У техници бакрореза, цртеж настаје механичким путем, диретним резањем у бакарну плочу за то предвиђеним алатима, док код бакрописа слика настаје хемијским деловањем киселине. И једна и друга техника припадају техникама дубоке штампе.
+== Референце ==
+{{reflist|30em}}
 == Литература ==
+# Џевад Хозо, ''Умјетност мултиоригинала,'' Прва књижевна комуна Мостар, 1988.
+== Спољашње везе ==
-. Џевад Хозо, ''Умјетност мултиоригинала,'' Прва књижевна комуна Мостар, 1988.
+{{Commonscat|Etchings}}
-== Спољашње везе==
 * [http://www.moma.org/interactives/projects/2001/whatisaprint/ Едукативна интерактивна презентација која објашњава принципе графичких техника и процес израде графичког листа (Музеј модерне уметности у Њујорку)]
 * [http://gravures.ru/ Сајт са примерима уметничких графика, међу којима и бакрописа]
+{{нормативна контрола}}
-{{Commonscat|Engraving}}
 [[Категорија:Графичке технике и технологије]]
 [[Категорија:Штампарство]]
-[[be-x-old:Гравюра]]
-[[ca:Gravat]]
-[[cs:Mědiryt]]
-[[da:Kobberstik]]
-[[de:Kupferstich]]
-[[et:Vasegravüür]]
-[[el:Χαρακτική]]
-[[en:Engraving]]
-[[es:Grabado]]
-[[eo:Kuprogravurado]]
-[[fa:حکاکی]]
-[[fr:Gravure]]
-[[gl:Gravado]]
-[[he:תחריט]]
-[[it:Incisione]]
-[[ja:エングレービング]]
-[[nl:Gravure]]
-[[no:Kobberstikk]]
-[[pl:Miedzioryt]]
-[[pt:Gravura]]
-[[ru:Гравюра]]
-[[si:කැටයම් කැපීම]]
-[[simple:Engraving]]
-[[fi:Kaivertaminen]]
-[[sv:Kopparstick]]
-[[tr:Gravür]]
-[[uk:Гравюра]]

Нормативна контрола
Државне	Шпанија Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Чешка
Остале	Енциклопедија Британика