Пређи на садржај

Adam Mališ

С Википедије, слободне енциклопедије
Adam Mališ
Datum rođenja 3. decembar 1977
Mesto rođenja Visla, Poljska
Težina 54 kg
Visina 169 cm
Bračno stanje Oženjen (žena Izabela,
ćerka Karolina)
Moto Be good and just
Idol Њемачка Jens Vajsflog
Prvi trener Пољска Jan Šturc
Trener reprezentacije Пољска Lukaš Krušček
(od 2008)
Klub KS Wisła Ustronianka
Prvi skok 1983 u Visli
Debi u reprezentaciji 1994
Debi u Svetskom kupu 1994 na Planici
Prvi poeni
u Svetskom kupu
1994 Insbruk
Prvo pobedničko postolje
u Svetskom kupu
1996
Najduži skok 230,5 m u Vikersund 2011
Освојене медаље
Скијашки скокови
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место 2002. Солт Лејк Сити Мала
Сребрна медаља — друго место 2002. Солт Лејк Сити Велика


Сребрна медаља — друго место 2010. Ванкувер Мала
Сребрна медаља — друго место 2010. Ванкувер Велика


Светско првенство
Златна медаља — прво место 2001. Лахти Нормална
Сребрна медаља — друго место 2001. Лахти Велика
Златна медаља — прво место 2003. Вал ди Фиеме Нормална
Златна медаља — прво место 2003. Вал ди Фиеме Велика
Златна медаља — прво место 2007. Сапоро Нормална
Бронзана медаља — треће место 2011. Осло Нормална

Adam Henrik Mališ (polj. Adam Henryk Małysz; 3. decembar 1977) je nekadašnji poljski ski skakač. Jedan je od najuspešnijih ski skakača u istoriji.

Osvojio je 4 olimpijske medalje, 4 zlatne medalje na Svetskom prvenstvu (rekord) i ima 39 pobeda u Svetskom kupu (92 podijuma ukupno).[1]

Rođen je u Visli na jugu Poljske. Karijeru ski skakača je započeo 1995. godine.

Pobedio je na 39 takmičenja u Svetskom kupu što ga po broju pobeda čini drugim ski skakačem u istoriji. Ima najviše individualnih pobeda u Svetskom kupu, i do sada je jedini koji je tri sezone zaredom trijumfovao u tom takmičenju. Adam Mališ je osvojio svako takmičenje barem jednom, a bez medalje nije bio ni na Olimpijskim igrama, iako na njima nikad nije osvojio zlato.

Pobednik je Turneje četiri skakaonice u sezoni 2001/02. Takođe je i osvajač dve medalje na Olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju, a osvojio je i dve srebrne medalje na olimpijskim igrama u Vankuveru. Od 2000 do 2003 je bio praktično nepobediv uprkos fantastičnoj formi Svena Hanavalda i osvojio je tri svetska kupa zaredom. Još zanimljivije je to da je zadnji od ova tri kupa osvojio sa samo 3 pobede, što je rekord u osvajanju svetskog kupa sa što manjim brojem pobeda u roku od jedne sezone, uspešno se suprotstavivši Hanavaldu koji je u toj sezoni imao mnogo više pobeda od Mališa. Nakon toga, usledio je period stagnacije i nešto lošijih rezultata, a u naredne tri godine je pobedio samo pet puta. U većini takmičenja je bio na samom začelju, forma mu je bila potpuno u padu, a na par takmičenja se čak nije ni kvalifikovao za drugi krug. U sezoni 2006/07. je sve ukazivalo na to da će mladi Norvežanin Anders Jakobsen osvojiti Svetski kup. Međutim, Mališ je iznenađujuće počeo dobro da skače i osvojio je 8 zadnjih takmičenja zaredom, ostavivši pritom Jakobsena sa više od 200 poena iza sebe. Tako je po četvrti put u karijeri osvojio Svetski kup, čime se izjednačio sa Fincem Matijem Nikenenom.

Mališ je nakon tih veoma dobrih rezultata, dobio priznanje kao jedan od najboljih skakača svih vremena. Međutim već u idućoj sezoni je usledio ogroman pad forme, ovaj put čak i veći nego u periodu između osvajanja zadnja 2 svetska kupa. Dve godine nije osvojio nijednu medalju i Mališ je u sezoni 2008/09. izjavio da će skakati još jednu sezonu zbog Olimpijskih igara i da će se posle toga povući. Iste te sezone Mališ uspeva da osvoji par bronzanih i srebrnih medalja čime je po broju medalja u Svetskom kupu pretekao Matija Nikenena, da bi u idućoj sezoni osvojio dve bronzane i četiri srebrne medalje u Svetskom kupu, a na Olimpijskim igrama u Vankuveru uspeva na dva takmičenja zaredom uzeti dve srebrne medalje. U takmičarskoj godini 2010-2011, bio je u dobroj formi, ali je imao dosta grešaka koje su ga često koštale podijuma. Zatim dolazi do 2 srebrne i 4 bronzane medalje, da bi u Zakopanama, 21. januara 2011., na domaćem terenu osvojio zlato posle čak 4 godine pauze. Odmah sutradan, na sledećem takmičenju, doživljava pad usled kojeg dolazi do lakše povrede kolena. Mališ se, iako izvan forme usled povrede, ipak vraća nedelju dana kasnije i konačno nakon nekoliko takmičenja, dolazi do bronze u Vikersundu, a ubrzo i do bronze na manjoj skakaonici na Svetskom prvenstvu u Oslu. Na iznenađenje svih, Mališ je najavio kraj karijere po završetku te sezone. Na Planici, 20. marta 2011. godine, Adam se i zvanično oprašta od profesionalnog bavljenja ovim sportom.[2]

Nakon završetka karijere u skijaškim skokovima, pojavljuje se na Dakar reliju 2012. i 2013, dostigavši ​​37 i 15 mesto.[3][4]

Oženjen je Izabelom i imaju jednu ćerku, Karolinu. Njegov životni moto je: „Be good and just“ (Budi dobar i pravedan). Idol mu je bio bivši nemački ski skakač Jens Vajsflog. Pripadnik je luteranske crkve.[5]

Pobede u Svetskom kupu

[уреди | уреди извор]
Adam Mališ 2011. u Vikersundu.
Mališ u Oslu 2010.
  1. Норвешка Oslo 17. mart 1996.
  2. Јапан Saporo 18. januar 1997.
  3. Јапан Nagano 26.januar 1997.
  4. Аустрија Insbruk 4. januar 2001.
  5. Аустрија Bišofshofen 6. januar 2001.
  6. Чешка Harakov 13. januar 2001.
  7. Чешка Harakov 14. januar 2001.
  8. Сједињене Америчке Државе Solt Lejk Siti 20. januar 2001.
  9. Јапан Saporo 27. januar 2001.
  10. Јапан Saporo 28. januar 2001.
  11. Њемачка Vilingen 4. februar 2001.
  12. Шведска Falun 7. mart 2001.
  13. Норвешка Trondhajm 9. mart 2001.
  14. Норвешка Oslo 11. mart 2001.
  15. Финска Kuopio 23. novembar 2001.
  16. Њемачка Titize-Nojštat 1. decembar 2001.
  17. Аустрија Filah 8. decembar 2001.
  18. Швајцарска Engelberg 16. decembar 2001.
  19. Италија Val di Fiem 21. decembar 2001.
  20. Италија Val di Fiem 22. decembar 2001.
  21. Пољска Zakopane 20. januar 2002.
  22. Норвешка Oslo 9. mart 2003.
  23. Финска Lahti 14. mart 2003.
  24. Финска Lahti 15. mart 2003.
  25. Чешка Harakov 11. decembar 2004.
  26. Аустрија Bad Miterndorf 16. januar 2005.
  27. Пољска Zakopane 29. januar 2005.
  28. Пољска Zakopane 30. januar 2005.
  29. Норвешка Oslo 12. mart 2006.
  30. Њемачка Obersdorf 27. januar 2007.
  31. Њемачка Titize-Nojštat 3. mart 2007.
  32. Њемачка Titize-Nojštat 4. mart 2007.
  33. Финска Lahti 11. mart 2007.
  34. Финска Kuopio 13. mart 2007.
  35. Норвешка Oslo 17. mart 2007.
  36. Словенија Planica 23. mart 2007.
  37. Словенија Planica 24. mart 2007.
  38. Словенија Planica 25. mart 2007.
  39. Пољска Zakopane 21. januar 2011.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]