Pređi na sadržaj

Fabio Groso

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fabio Groso
Groso 2022.
Lični podaci
Puno ime Fabio Groso
Datum rođenja (1977-11-28)28. novembar 1977. (47 god.)
Mesto rođenja Rim, Italija
Visina 1,90 m
Pozicija levi bek
Juniorska karijera
1994—1995 Renato Kuri
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1995—1998
1998—2001
2001—2004
2004—2006
2006—2007
2007—2009
2009—2012		 Renato Kuri
Kjeti
Peruđa
Palermo
Inter
Lion
Juventus		 108
68
67
90
23
52
47		 (47)
(8)
(6)
(2)
(2)
(2)
(2)
Reprezentativna karijera
2003—2009 Italija 48 (4)
Trenerska karijera
2013—2014
2014—2017
2017—2018
2018—2019
2019
2020—2021
2021—2023
2023
2024—		 Juventus (mladi tim–pomoćnik)
Juventus (mladi tim)
Bari
Helas Verona
Breša
Sion
Frozinone
Lion
Sasuolo

Fabio Groso (ital. Fabio Grosso; 28. novembar 1977) je bivši italijanski fudbaler i nacionalni reprezentativac, trenutno trener Sasuola.

Klupska karijera

[uredi | uredi izvor]

Groso je rođen u Rimu ali je odrastao u Kjetiju gde se njegova porodica vratila. Tamo je fudbal počeo igrati u mlađim uzrastima Renato Kurija a kasnije i u seniorima gde je bio ključni igrač prvog tima. Tokom tri sezone nastupanja za klub, Groso je skupio 108 službenih nastupa te je na poziciji polušpica i levog krila postigao impresivnih 47 golova.

U leto 1998. Groso je prodat u Kjeti za nepoznat iznos. Zahvaljujući odličnim igrama u novom klubu, Groso je privukao interes ekipa iz Serija A. Tako ga je u svoje redove dovela Peruđa tokom jula 2001. Iako je do tada igrao kao polušpic, Peruđin trener Kozmi ga je prebacio na mesto levog krila. Sa klubom je 2003. osvojio Intertoto kup a iste godine je debitovao u reprezentaciji Italije. Tokom zimskog prelaznog roka u januaru 2004, Fabio Groso je prodat tadašnjem drugoligašu Palermu.

Sa sicilijanskim klubom se kvalifikovao u Seriju A, i sa njima u sezoni 2005/06. osvojio odlično šesto mesto i izborio nastup u Kupu UEFA. Tadašnji italijanski selektor Marčelo Lipi uvrstio je Grosa na spisak reprezentativaca za predstojeće Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. Uz njega, na spisku su se našla još tri Palermova igrača: bekovi Kristijan Zakardo i Andrea Barzalji i veznjak Simone Barone. Nakon osvajanja titule svetskog prvaka, gde je Groso dao veliki doprinos (gol u polufinalu i realizovani penal u finalu), igrač je prodat milanskom Interu.

Inter ga je kupio za pet miliona evra, a Palermu je ustupljen i Paolo Delafjore.[1] Međutim, tamo je većinom korišćen kao zamena na utakmicama tako da je već nakon jedne sezone otišao u francuski Lion.[2] Vrednost transfera je iznosila 7,5 miliona evra a igraču je dodeljen dres sa brojem 11. Već u debitantskoj sezoni, Groso je sa Lionom osvojio duplu krunu, odnosno prvenstvo i nacionalni kup. Tokom druge sezone igrao je manje, delom zbog povrede zbog čega ga se povezivao sa povratkom u Italiju.

Dana 31. avgusta 2009. potvrđen je Grosov povratak u Seriju A nakon dve godine u Francuskoj. Naime, doveo ga je torinski Juventus koji je bio u potrazi za odbrambenim igračem. Sa Starom damom je u sezoni 2011/12. osvojio svoj drugi skudeto nakon čega je objavio kraj igračke karijere.

Reprezentativna karijera

[uredi | uredi izvor]

Groso je sa Italijom nastupao na Svetskom prvenstvu 2006. gde je sa Azurima osvojio titulu svetskog prvaka. U polufinalnom susretu protiv domaćina Nemačke postigao je ključni pogodak tokom 119. minuta produžetka.[3] U samom finalu protiv Francuske, pitanje pobednika se odlučivalo na jedanaesterce. Groso je bio poslednji izvođač a njegov realizovani kazneni udarac je Italiji osigurao svetski naslov.[4]

Novi italijanski selektor Roberto Donadoni koristio ga je na Evropskom prvenstvu 2008. Tamo je odigrao sva tri susreta grupe protiv Holandije,[5] Rumunije[6] i Francuske.[7] U četvrtfinalnom dvoboju protiv kasnijeg prvaka Španije, pobednik se kao i pre dve godine odlučivao jedanaestercima. Groso je bio prvi izvođač, i bio je precizan sa bele tačke. Međutim, Italija je ispala zbog promašaja De Rosija i Di Natalea.[8]

Poslednji Grosov veći reprezentativni turnir bio je Kup konfederacija 2009. Italija je tamo neočekivano ispala već u grupi a Groso je odigrao svih 90 minuta u susretima protiv SAD[9] i Egipta.[10]

Svoju poslednju utakmicu u reprezentativnom dresu, Fabio Groso je odigrao 14. novembra 2009. protiv Holandije.[11]

Golovi za reprezentaciju

[uredi | uredi izvor]
# Datum Mesto Protivnik Pogodak Rezultat Takmičenje
1. 3. septembar 2005. Glazgov, Škotska  Škotska 1: 1 1: 1 Kvalifikacije za SP 2006.
2. 7. jul 2006. Dortmund, Nemačka  Nemačka 1: 0 2: 0 SP 2006.
3. 13. oktobar 2006. Đenova, Italija  Gruzija 2: 0 2: 0 Kvalifikacije za EP 2008.
4. 9. septembar 2009. Torino, Italija  Bugarska 1: 0 2: 0 Kvalifikacije za SP 2010.

Uspesi

[uredi | uredi izvor]

Klupski

[uredi | uredi izvor]
Inter[12]
Lion[12]
Juventus[12]

Reprezentativni

[uredi | uredi izvor]
Italija[12]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Inter agree Grosso deal
  2. ^ OL GROUPE FAIT LE POINT SUR LES TRANSFERTS
  3. ^ „2006 FIFA World Cup Germany: Germany 0-2 Italy”. Arhivirano iz originala 25. 06. 2016. g. Pristupljeno 03. 06. 2016. 
  4. ^ Italy 1–1 France: Italy triumph as Zizou explodes
  5. ^ Slick Netherlands stun world champions
  6. ^ Buffon saves Italy with penalty stop
  7. ^ France sunk as Italy grab lifeline
  8. ^ Casillas's saves put Spain in semis
  9. ^ FIFA Confederations Cup 2009: USA 1-3 Italy
  10. ^ FIFA Confederations Cup 2009: Egypt 1-0 Italy
  11. ^ Transfermarkt.de - Fabio Grosso
  12. ^ a b v g „F. Grosso”. Soccerway. Pristupljeno 18. 12. 2015. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Fabio Groso na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фабио_Гросо&oldid=28797956”