Tora

Sefer Tora koja se nalazi u sinagogi Glokengase u Kelnu

Srebrna kutija Tore, Otomansko carstvo Muzej jevrejske umetnosti i istorije.

Tora (hebr. תּוֹרָה — „nauk“, “učenje“) ili Zakon, poznata i kao Petoknjižje (grč. Πεντάτευχος), obuhvata pet knjiga Mojsijevih, koje predstavljaju temelj judaističkog pravnog i etičkog učenja. Termin u celovitosti se odnosi na osnovne jevrejske zakonske i etičke religiozne tekstove. Kada se ne koristi određeni član obično se odnosi na „Sefer Toru” (ספר תורה, „knjiga Tora”) ili Tora svitak, pisan na pergamentu na formalan, tradicionalan način, a pisao ga je posebno osposobljen pisar. U prve četiri knjige Biblije ova reč se redovno koristi da bi se ukazalo na neku posebnu pouku ili nauk. U Zakonima ponovljenim to postaje lična imenica koja označava samo Petoknjižje (prvih pet knjiga Biblije). Takva upotreba kao u Zakonima ponovljenim, započeta u očekivanju dovršavanja Petoknjižja, ostala je dominantna u daljem razvoju jevrejske Biblije, a povremeno je pojačavana i izrazima kao što su svitak Tore ili Gospodnja Tora ili Mojsijeva Tora. U pesničkim kontekstima i u Pričama Solomonovim konotacije nisu jasne. Proširujući definiciju u drugom pravcu, Mišna i Talmud govore o usmenoj Tori koja prati pisanu Toru, gde udruženo izučavanje jedne i druge predstavlja onaj krajnji mistički životni poduhvat. U akademskim krugovima Tora se koristi da označi doktrinu, hipotezu ili disciplinu.

Tora je najsvetija od svih svetih knjiga i spisa u judaizmu. To je prvo od tri dela Tanaha (hebrejske Biblije), osnova je verskih dokumenata jevrejstva i podeljena je u pet knjiga, čija su imena Knjiga Postanka, Knjiga Izlaska, Levitski zakonik, Knjiga Brojeva, i Ponovljeni zakon, prema njihovim temama (njihova hebrejska imena, Berešit, תיבשאר, Šemot מותש, Vayikra ארקיו, Bamidbar ר ב דמב i Devarim םירבד su izvedeni od njihovih početnih stihova). Tora sadrži niz književnih vrsta, uključujući alegorije, istorijske pripovesti, poeziju, rodoslovlja i izlaganja različitih zakona. Prema rabinskoj tradiciji, Tora sadrži 613 micvi (מצוות, „zapovedi”), koje su podeljene u 365 negativnih i 248 pozitivnih naredbi. U rabinskoj književnosti, reč „Tora” označava i pisani tekst, „Tora Šebihtav” (תורה שבכתב, zapisana Tora), kao i usmeno predaju, Tora Šebe'al Peh (תורה שבעל פה, usmena Tora). Usmeni deo koji se sastoji od tradicionalnih tumačenja i proširenja, a koji se prenosio sa kolena na koleno sada utelovljen u Talmudu i Midrašu.

Jevrejska verska tradicija pripisuje autorstvo Tore Mojsiju kroz proces božanskog nadahnuća. Ovaj vid autorstva prvo je eksplicitno izražen u Talmudu i datira od 3. do 6. veka, a temelji se na tekstualnoj analizi odlomaka Tore i kasnijih knjiga hebrejske Biblije. Prema datiranju teksta ortodoksnih rabina otkriće Tore Mojsiju se dogodilo 1280. p. n. e. na Sinajskoj gori. Deo savremenih biblijskih naučnika datira završetak Tore, kao i proroke i istorijske knjige, od 539. do 334. p. n. e. Naučna je rasprava većim delom XX veka bila formulisana kao dokumentarna hipoteza, prema kojoj je Tora sinteza dokumenata iz malog broja inače nezavisnih izvora. Van svog središnjeg značenja kod Jevreja, Tora je prihvaćena u hrišćanstvu kao deo Biblije, koji sadrži prvih pet knjiga Starog zaveta. Različite denominacije Jevreja i hrišćana imaju veliku razliku u stavovima o tačnosti Pisma. Tora je u određenoj meri prihvaćena kod Samarićanaca i drugih kao autentična objava Boga Izraelu. Islam na Toru (Tevrat) i Jevanđelja (Indžil) gleda kao na autentičnu objavu od Boga, oštećenu onim što su ljudi dodavali i menjali.

Značenje i imena

Reč „Tora” na hebrejskom je izvedena iz korena ירה koji u hifil konjugaciji znači „učiti” (usp. Lev. 10,11). Značenje reči je, dakle „nauk”, „doktrina”, ili „uput”, inače opšte prihvaćeni „zakon” ostavlja krivi utisak. Drugi konteksti prevoda uključuju reči: običaj, teorija, smernice, ili sistem. Izraz „Tora” se, dakle, koristi i u smislu jevrejskog pisanog i usmenog zakona, i obuhvata celi spektar autoritativnih jevrejskih verskih učenja kroz istoriju, uključujući Mišna, Talmud, Midraš i ostale, a krivo tumačenje „Tore” kao „Zakona” može biti prepreka za razumevanje ideala koji je sažet u pojmu Talmud Tora (תלמוד תורה, „učenje Tore”).

Unutar hebrejske Tore

Najraniji naziv za prvi deo Biblije čini se da je bio „Mojsijeva Tora”. Ovaj naslov, međutim, ne nalazi se u samoj Tori, ni u književnim delima proroka pre izgnanstva. On se pojavljuje u Jošui (8,31-32; 23,6) i u knjigama o kraljevima (1 Kr 2,3; 2 Kr 14,6, 23,25), ali ne može se reći da se to odnosi na celi korpus. Nasuprot tome, verovatno je da je njegova upotreba u delima posle izgnanstva (Mal 3,22; Dan. 9,11. 13; Ezra 3,2, 7,6; Neh. 8,1) imala namenu da bude sveobuhvatna. Ostali naslovi bili su „Knjiga Mojsijeva” (Ezr 6,18; Neh 13,1; II Ljet 35,12; 25,4; usp. Kraljeva II 14:6) i "Knjiga Tora" (Neh. 8:3).

Izraz „Pentateuh” (Πεντάτευχος, doslovno „pet svitaka”) grčki je izraz koji se odnosi na „Mojsijevo Petoknjižje”. Prva poznata upotreba ovog pojma datira iz 150. - 175. godine, i taj izraz, među ostalima, koriste Origen, Atanasije i Tertulijan. Hebrejski izraz „Sefer Tora” (ספר תורה - „knjiga Tora”) odnosi se na Petoknjižje pisano na pergamentu.

Autorstvo

Tradicionalna pripisivanje autorstva

Prema Katoličkoj enciklopediji pripisivanje Tore Mojsiju potiče iz Biblije pošto se Tora u nekim knjigama Starog zaveta naziva Knjigom Mojsijevom, Zakonom Mojsijevim, itd. Ideja da je Mojsije autor Tore nalazi se i u Novom zavetu. Josip Flavije, rimski istoričar, takođe je smatrao da je Mojsije napisao Toru. U Talmudu je isto tako izražena ta ideja. To se verovatno temelji na nekoliko stihova u Tori gde se opisuje Mojsijevo pisanje „Tore” (uputstava od Boga). U Talmudu je tačno objašnjeno kako je Tora prenesena Mojsiju. Prema Vavilonskom Talmudu Tora je data u nizu malih svitaka, i podrazumeva se da je pisana postupno i sastavljena iz raznih dokumenata tokom vremena. Drugo je mišljenje da je Mojsije celu Toru dobio u jednom trenutku.

Prema Majmonidu, rabinu i filozofu iz XII veka, Mojsije je autor Tore, primio ju je od Boga božanskim nadahnućem ili diktatom 1313. p. n. e.

Kasniji rabini i hrišćanski naučnici primetili su neke probleme kod Mojsijeva autorstva, posebno činjenicu da Ponovljeni zakon opisuje Mojsijevu smrt. Stoga su kasnije verzije tradicije smatrale da su neke delove Tore dodali drugi - Mojsijeva smrt posebno je pripisana Jošui. Talmud smatra da je Mojsije pisao Ponovljeni zakon u očekivanju smrti. Druga tradicija kaže da je Jošua dodao te reči nakon Mojsijeve smrti i da se posljednji stihovi Ponovljenog zakona čitaju kao epitaf Mojsiju.

Mojsijevo autorstvo su bili prihvatili Jevreji i hrišćani, bez mnogo diskusije sve do XVII veka kada je porastao broj svetovnih učilišta i pripadajuća spremnost da se preispita Biblija u potpunosti.

Dokumentarna hipoteza

Većina modernih naučnika vjeruje da je Tora proizvod mnogih ruku, protežući se tokom mnogih vekova, do konačne forme oko 6. i 5. veka p. n. e. Prema najuticajnijoj verziji tzv. dokumentarne hipoteze, koju je formulirao Julijus Velhauzen (1844 - 1918), Petoknjižje se sastoji od četiri zasebna i prepoznatljiva teksta, koja okvirno datiraju od Solomonovog razdoblja do izgnanstva. Posle progonstva pismoznanci su sakupili razne tekstove u jedan dokument (Petoknjižje).

Struktura

Prema klasičnom jevrejskom stavu priče u Tori nisu uvek hronološki poređane. Ponekad su poređane po pravilu: „Ne postoji 'ranije' i 'kasnije' u Tori” (אין מוקדם ומאור בתורה Ein mukdam u'meuchar baTorah). Ovaj stav su prihvatili ortodoksni Jevreji. Neortodoksni smatraju te iste tekstove znakom da je Tora sastavljena iz ranijih tekstova (dokumentarna hipoteza.)

Vidi još

• Midraš

Literatura

• Bandstra, Barry L (2004). Reading the Old Testament: an introduction to the Hebrew Bible. Wadsworth. ISBN 9780495391050. 
• Birnbaum, Philip (1979). Encyclopedia of Jewish Concepts. Wadsworth. 
• Blenkinsopp, Joseph (2004). Treasures old and new: essays in the theology of the Pentateuch. Eerdmans. ISBN 9780802826794. 
• Campbell, Antony F; O'Brien, Mark A (1993). Sources of the Pentateuch: texts, introductions, annotations. Fortress Press. ISBN 9781451413670. 
• Carr, David M (1996). Reading the fractures of Genesis. Westminster John Knox Press. ISBN 9780664220716. 
• Clines, David A (1997). The theme of the Pentateuch. Sheffield Academic Press. ISBN 9780567431967. 
• Davies, G.I (1998). „Introduction to the Pentateuch”. Ur.: Barton, John. Oxford Bible Commentary. Oxford University Press. ISBN 9780198755005. 
• Friedman, Richard Elliot (2001). Commentary on the Torah With a New English Translation. Harper Collins Publishers. 
• Gooder, Paula (2000). The Pentateuch: a story of beginnings. T&T Clark. ISBN 9780567084187. 
• Kugler, Robert; Hartin, Patrick (2009). The Old Testament between theology and history: a critical survey. Eerdmans. ISBN 9780802846365. 
• Levin, Christoph L (2005). The Old testament: a brief introduction. Princeton University Press. ISBN 9780691113944. 
• McEntire, Mark (2008). Struggling with God: An Introduction to the Pentateuch. Mercer University Press. ISBN 9780881461015. 
• Ska, Jean-Louis (2006). Introduction to reading the Pentateuch. Eisenbrauns. ISBN 9781575061221. 
• Van Seters, John (1998). „The Pentateuch”. Ur.: Steven L. McKenzie, Matt Patrick Graham. The Hebrew Bible today: an introduction to critical issues. Westminster John Knox Press. ISBN 9780664256524. 
• Van Seters, John (2004). The Pentateuch: a social-science commentary. Continuum International Publishing Group. ISBN 9780567080882. 
• Walsh, Jerome T (2001). Style and structure in Biblical Hebrew narrative. Liturgical Press. ISBN 9780814658970. 
• Rothenberg, Naftali,, (ur.). Wisdom by the week – the Weekly Torah Portion as an Inspiration for Thought and Creativity. Yeshiva University Press. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak urednika (veza), New York 2012
• Friedman, Richard Elliott, Who Wrote the Bible?, HarperSanFrancisco, 1997
• Welhausen, Julius (1994). Prolegomena to the History of Israel. Scholars Press.  (reprint of 1885)
• Kantor, Mattis, The Jewish time line encyclopedia: A year-by-year history from Creation to the present, Jason Aronson Inc., London, 1992
• Wheeler, Brannon M., Moses in the Quran and Islamic Exegesis, Routledge, 2002
• DeSilva, David Arthur (2004). An Introduction to the New Testament: Contexts, Methods & Ministry. InterVarsity Press. 
• Alcalay, Reuben. (1996). The Complete Hebrew – English dictionary. New York: Hemed Books. ISBN 978-965-448-179-3. , vol 2.
• Scherman, Nosson, (ed.), Tanakh, Vol. I, The Torah, (Stone edition), Mesorah Publications, Ltd., New York, 2001
• Heschel, Abraham Joshua, Tucker, Gordon & Levin, Leonard, Heavenly Torah: As Refracted Through the Generations, London, Continuum International Publishing Group, 2005
• Hubbard, David "The Literary Sources of the Kebra Nagast" Ph.D. dissertation St Andrews University, Scotland, 1956

Spoljašnje veze

• Jewish Encyclopedia: Torah
• „Computer generated Sefer Torah for Study online with translation, transliteration and chanting (WorldORT)”.  Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2011)
• Online Torah Resources—weekly parsha pages, learning resources by topic
• Interlinear Pentateuch (with Idiomatic Translation, Samaritan Pentateuch and Morphology)
• The Tanach Page – הדף של התנ"ך
• Damascus Pentateuch from around 1000 CE
•  Jastrow, Morris (1905). „Pentateuch”. New International Encyclopedia. 
• Indications of Torah Authenticity comprehensive list