Pređi na sadržaj

Сиријски мрки медвед

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sirijski mrki medved
Sirijski mrki medved
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
Podvrsta:
U. a. syriacus
Trinomijalno ime
Ursus arctos syriacus
Oblast na kojoj žive Sirijski mrki medvedi
Sinonimi
  • caucasicus Smirnov, 1919
  • dinniki Smirnov, 1919
  • lasistanicus Satunin, 1913
  • meridionalis Middendorff, 1851
  • persicus Lönnberg, 1925
  • schmitzi Matschie, 1917
  • smirnovi Lönnberg, 1925

Sirijska mrki medved (lat. Ursus arctos syriacus) je relativno mala podvrsta mrkog medveda poreklom sa Bliskog istoka.[1] Dugo se verovalo da populacije mrkog medveda sa Kavkaza pripadaju ovoj podvrsti, ali je analizom DNK utvrđeno da je ta pretpostavka pogrešna i da one u stvari pripadaju nominalnoj podvrsti.

Distribucija

[uredi | uredi izvor]

U bivšem Sovjetskom Savezu, populacija za koju se verovalo da je deo podvrste sirijskog mrkog medveda nastanjuje područje Kavkaza, naročito u Jermeniji, Azerbejdžanu i Gruziji, dok je druga populacija sirijskog mrkog medveda nastanjena u Turkmenistanu.[2] Međutim, genetska studija pokazuje da su svi mrki medvedi koji žive na Kavkaskim planinama u srodstvu sa evroazijskim mrkim medvedom (lat. Ursus arctos arctos).[3]

Sem bivšeg SSSR-a, sirijski mrki medved se javlja u Iranu, Iraku i Turskoj.[4] Ova podvrsta je izumrla u Izraelu, Libanu i nedavno u Siriji. Poput mnogih velikih sisara, populacija sirijskog mrkog medveda se smanjuje usled gubitka staništa i krivolova. Oni su popularna meta lovcima na krupnu divljač na Bliskom istoku i u Aziji.[5] Pored toga, žuč medveda je vredna roba zbog njegove upotrebe u tradicionalnoj kineskoj medicini kao lek za reumatizam, slab vid i kamenje u žuči.[6]

Karakteristika

[uredi | uredi izvor]
Sirijski mrki medved

To je jedna od manjih podvrsta mrkog medveda, iako je mrki medvedi kao vrsta među najvećim vrstama medveda. Odrasli mužjaci imaju lobanje površine oko 30-40 cm. Boja krzna je obično veoma svetlo braon i u boji slame. Dlaka duž leđa je duža, sivo-braon boje i često je drugačijih nijansi od ostatka tela, kod nekih jedinki kao tamna linija koja ide duž leđa.

Populacije sa srednjeg i Zapadnog Kavkaza, čiji se rasponi preklapaju sa evroazijskim mrkim medvedima, su tamnije boje, i većih dimenzija, vodeći neke prirodnjake da predlože da su oni u stvari hibridna populacija evroazijskog i sirijskog mrkog medveda. Smatralo se da su ovi medvedi nastali tokom kvaternarne ere kada su sirijski medvedi migrirali severno i ukrštali se sa većim severnim medvedima. Međutim, prema rezultatima genetskih studija, sve populacije mrkog medveda sa Kavkaza pripadaju evroazijskom mrkom medvedu (Ursus arctos arctos).[7] Ove populacije imaju lobanje izmerene 37-40 cm u dužinu, a njihova boja krzna je crvenkasto braon bez mešavine crne boje i braon tonova.

Stanište

[uredi | uredi izvor]

Generalno je pronađen u planinskim oblastima širom nastanjenog područja. Čini se da sirijski mrki medvedi žive u jazbini i zimuju u pećinama i šupljinama drveća na bregovima, koji se nalaze na većim nadmorskim visinama od bora i drugog drveća. Izvan hibernacije ovi medvedi imaju tendenciju da se hrane na travnjacima, livadama, šumama i poznato je da ulaze u planinska sela kako bi se hranili žitaricama i orasima.[8]

Vojtek

[uredi | uredi izvor]
Spomenik Vojteku u parku Jordan, Krakov.

U aprilu 1942. godine, nekoliko poljskih vojnih jedinica je iz Persije krenulo na naporno putovanje preko planina ka Egiptu i Palestini kako bi se regrupisale pod nadležnošću britanske vojske. Vojnici su tada naišli na dečaka iranskog porekla koji je našao mladunče sirijskog mrkog medveda. Kako je dečak bio gladan, odlučio je da za malo hrane vojnicima proda medveda. Medved je dobio ime Vojtek, što znači „onaj koji uživa u ratu“ i ubrzo je postao maskota ove vojne jedinice. Vojnici su brinuli o Vojteku: hranili su ga i ophodili se prema njemu kao prema još jednom vojniku, davali su mu alkohol i cigarete, što je uticalo na njegov rast.

Pored svojih „ljudskih aktivnosti“, Vojtek je uživao i u igri sa drugim životinjama, a njegov najbolji prijatelj bio je dalmatinac. Jednom prilikom, medved je uplašio lopova koji je pokušao da ukrade municiju.

Vojtek sa artiljerijskom granatom, grb 22. artiljerijskih zaliha.

Kada se poljska vojska iz Egipta uputila u Nepal 1944. godine, medvedu je bilo zabranjeno da se ukrca na brod, tako da su vojnici došli na ideju da mu dodele čin, platnu knjižicu i serijski broj. Takođe su ga naučili i da salutira. Tako je Vojtek postao legitimni član poljske vojske. Kada bi se konvoj kretao, Vojtek bi sedeo na mestu suvozača u jednom od džipova, a kako je virio iz džipa, ljudi na ulicama uvek bi zastajali i gledali ga u čudu. Tokom bitke za Monte Kasino Vojtek je zapravo bio od koristi u borbi, nosio je kutije municije teške i do 45 kilograma. Njegovo učešće u borbi toliko je inspirisalo vojnike, da su njegovi saborci promenili svoj zvanični amblem, od tada je na njemu bio Vojtek koji drži municiju.

Kada su 1947. godine vojnici bili raspušteni iz službe, morali su da se pozdrave sa svojim krznenim prijateljem koji je svoj dom pronašao u zoološkom vrtu u Edinburgu, gde je i uginuo u svojoj 22. godini. Kad god bi neko od posetilaca progovorio poljski, on bi se oraspoložio, a često su mu u posetu dolazili i saborci, od kojih su neki preskakali ogradu i odlazili da se rvu s njim.[9]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Masseti, M. (2009). Carnivores of Syria In: E. Neubert, Z. Amr, S. Taiti, B. Gümüs (eds.) Animal Biodiversity in the Middle East. Proceedings of the First Middle Eastern Biodiversity Congress, Aqaba, Jordan, 20–23 October 2008. ZooKeys 31: 229–252.
  2. ^ Schliebe et al (2008).Ursus maritimus 2006 IUCN crvena lista ugroženih vrsta crvena lista ugroženih lista IUCN 2006. Baza podataka obuhvata dugačak spisak opravdanje zašto je ova vrsta navedena kao ugrožena Pristupljeno: 17.12.2015
  3. ^ Murtskhvaladze, Marine; Gavashelishvili, Alexander; Tarkhnishvili, David (2010). „Geographic and genetic boundaries of brown bear (Ursus arctos) population in the Caucasus”. Molecular Ecology. 19 (9): 1829—1841. PMID 20345670. S2CID 21347253. doi:10.1111/j.1365-294X.2010.04610.x. . Pristupljeno: 17.12.2015.
  4. ^ The Mammals of Iraq. (PDF) Pristupljeno: 17.12.2015.
  5. ^ Pervый amerikanskiй russkoяzыčnый internet-magazin tovarov dlя ohotnikov. Russianbearhunt.com. Pristupljeno: 17.12.2015.
  6. ^ Arktofile.net. Žuč i žučna kesa Pristupljeno: 17.12.2015.
  7. ^ Murtskhvaladze, M.; Gavashelishvili, A.; Tarkhnishvili, D. (2010). „Geographic and genetic boundaries of brown bear (Ursus arctos) population in the Caucasus”. Molecular Ecology. 19 (9): 1829—1841. PMID 20345670. S2CID 21347253. doi:10.1111/j.1365-294X.2010.04610.x. 
  8. ^ Lydekker, R. 1996. The Great and Small Game of India, Burma, and Tibet. Asian Educational Services. Pristupljeno: 17.12.2015.
  9. ^ http://www.nationalgeographic.rs Priča o medvedu koji je bio aktivan član vojske tokom Drugog svetskog rata. Pristupljeno: 17.12.2015.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]