Persej

Persej (grč. Περσεύς, Περσέως, Περσέας) lik je iz grčke mitologije.^[1] Bio je sin Zevsa i Danaje.^[2]

Akrisije, Persejev deda, imao je samo jednog potomka, ćerku Danaju. Otišao je u proročište u Delfiju da mu proročica kaže hoće li imati sinova. Rekla mu je da neće, ali da će prvo dete njegove ćerke biti muško i da će ga on, njegov unuk, ubiti. On je odlučio da Danaju utamniči i skloni od prosaca kako se ne bi udala i dobila prorečenog sina. Zevs je, u obliku zlatne kiše, dopreo do Danajine tamnice i začeli su sina Perseja. Akrisije se bojao da ubije Zevsovog sina pa je Danaju i svog unuka prognao iz svoje kraljevine. Persej, polubog po očevoj strani, izrastao je u lepog i snažnog mladića. Uz pomoć svoga oca, čarobnih sandala, šlema i štita odsekao je glavu Meduzi Gorgoni, najopasnijoj od tri Gorgone koja je imala moć da svakog ko je pogleda, okameni a od čije je krvi naknadno nastao Pegaz.

U Etiopiji je oslobodio Andromedu koju je boginja Atina bila privezala za stenu i prepustila na milost i nemilost morskom čudovištu. Persej se zaljubio u Andromedu i uzeo je za ženu. Proročanstvo da će kralja Akrisija ubiti sopstveni unuk se ispunilo. Persej se vratio u rodnu kraljevinu iz koje je dugo bio izgnan po naređenju svog dede u trenutku kada se održavalo takmičenje u bacanju diska. Odlučio je da i sam učestvuje u takmičenju i bacio je disk tako snažno da je slučajno usmrtio upravo Akrisija i ne znajući da je to bio njegov deda.

Etimologija

Većina etimologa smatra da je to pragrčko ime koje je došlo iz praindoevropskog.

Persejovo grčko ime možda dolazi od grč. perthein = uništiti. Sufiks -eus označava imenicu, ovaj put od aoristne osnove pers-. Perseus je onda onaj koji uništava (gradove), odnosno vojnik je po zanimanju - prvi mikenski ratnik. Sam koren perth- možda dolazi od praindoevropskog *b^her- = strugati, rezati. *b^h- se u grčkom odražava kao ph-, a zbog th u sredini reči, provodi se disimilacija te ph- postaje p-.

Neki tvrde i da je to semitska reč p-r-s = rezati, a povezuje se često i s imenom božice Persefone, vladarke zagrobnog sveta.

Po Perseju se prozvao makedonski kralj Persej Makedonski.

Mitologija

Poreklo iz Argosa

Persej je bio sin Zevsa i Danaje, ćerke Akrisija, kralja Argosa. Razočaran nedostatkom sreće u rođenju sina, Akrisije se posavetovao sa proročištem u Delfima, koji su ga upozorili da će ga jednog dana ubiti sin njegove ćerke. Da bi Danaju zadržao bez dece, Akrisije ju je zatvorio u bronzanu odaju, otvorenu ka nebu, u dvorištu svoje palate:^[a] Ovaj mit je takođe povezana sa Aresom, Enopionom, Euristejom i drugima. Zevs joj je došao u obliku zlatne kiše, i podario sina Perseja.^[4] Ubrzo nakon toga rodilo im se dete; Persej - „Persej Eurimedon,^[b] jer mu je majka dala i ovo ime“.^[5]

U strahu za svoju budućnost, ali ne želeći da izazove gnev bogova ubijajući potomstvo Zevsa i svoje ćerke, Akrisije ih je bacio u more u drvenom sanduku.^[6] Danajinu strašljivu molitvu, izgovorenu dok je plutala u mraku, izrazio je pesnik Simonid sa Keja. Majka i dete su se isprali na obalu ostrva Serifos, gde ih je udomio ribar Diktis („ribarska mreža“), koji je dečaka odgajao do zrelosti. Brat Diktisa bio je Polidekt („onaj koji prima/pozdravlja mnoge“), kralj ostrva.

Gorgona

Nakon nekog vremena, Polidekt se zaljubio u Danaju te je htio da ukloni Perseja sa ostrva. Najavio je banket na kojem je svaki gost bio dužan da dovede konja, da bi mogao oženiti Hipodamiju („pripitomljenica konja”). Persej nije imao konja, ali je obećao da će doneti Meduzinu glavu čije je lice pretvaralo ljude u kamen.

Persej je dugo lutao tražeći Meduzu i njezine sestre Gorgone, ne znajući gde bi tražio i kako bi je ubio. Hermes mu je dao mač, a Atena štit. Nisu znali put do samih Gorgona, ali znali su do Greja, njihovih sestara, starih žena s jednim okom i zubom. Persej je uzeo oko dok su ga izmenjivale i nije ga htio vratiti sve dok mu nisu dale uputstva kako da stigne do Gorgona.

Potom je otišao do Hiperborejaca koji su mu dali krilate sandale, čarobnu putničku torbu kisibis i Hadovu kacigu nevidljivosti. Zajedno s Ateninim i Hermesovim darom te darovima Hiperborejaca stigao je u gorgonsku pećinu gde su Gorgone spavale. Videvši Meduzin odraz u štitu, mogao joj je sigurno prići i odseći glavu, a da ga ne skameni njeno lice. Druge su ga dve Gorgone - Stena i Eurijala, besmrtne Meduzine sestre - sledile, ali pobegao je uz pomoć svoje kacige nevidljivosti.

Andromeda

Na povratku na ostrvo Serif, zastao je u Etiopiji gde je vladao kralj Kefej i kraljica Kasiopeja.

Posejdon je poslao poplavu i morsko čudovište na Kasiopeju koja se hvalila da je lepotom jednaka morskim nimfama Nereidama. Amonska je proročica izrekla da je jedini lek taj da kralj izloži svoju kćer Andromedu čudovištu Ketu. Privezali su je za stenu na obali, a Persej je, pošto je odsekao Meduzinu glavu, rekao da će je spasiti ako je potom dobije za ženu. Roditelji su pristali, a on je tom čudovištu takođe odsekao glavu i oženio je, usprskos Fineju kojem je bila obećana. Na venčanju je među njima došlo do svađe, i Finej je sa svojim ljudima napao Perseja koji je prijateljima ubrzo rekao da skrenu pogled. Izvadio je Gorgoninu glavu, a Finej se, nakon što ju je vidio, pretvorio u kamen, zajedno sa svojim ljudima.

Prema jednoj verziji mita, Persej je do Andromede odletio svojim letećim sandalama.

Andromeda je sledila svog muža u Argos i postala predak porodici Perseida, zbog svog sina Persa. Imali su šest sinova: Pers, Alkej, Helej, Mestor, Stenel, Elektrion i kći Gorgofonu (nazvana po Gorgoni). Njihovi su potomci vladali Mikenom te uključuju i velikog Herakla.

Povratak

Postoji nekoliko verzija mitova o tome što se dogodilo nakon Meduzinog ubistva.

Persej se vratio na ostrvo te je ubio nasilnog Polidekta Meduzinom glavom, a Dikta učinio kraljem. Persej je poslije vratio sve čarobne posuđene stvari, a Meduzinu glavu dao je Ateni za njezin štit - gorgonion.

Pausanije tvrdi da nije otišao u Argos, nego u Larisu gde su održane atletske igre. Tamo je Persej izmislio novu igru - bacanje prstenova/koluta/obruča na štap. Akrisije je došao, ali stajao je u putanji obruča te je ubijen, a proročanstvo je ispunjeno.

Prema Apolodoru, Persej se vratio u Argos, ali, čuvši proročanstvo, povukao se u Tesaliju. Tamo je Teutamida, kraljica Larise, održavala pogrebne igre za svoga oca. Persej je, takmičeći se, pogodio Akrisija u nogu i ubio ga.

Prema Ovidiju, Akrisija je prognao njegov brat Protej. Persej ga je Meduzinom glavom pretvorio u kamen i vratio Akrisija na presto.

Izuzevši potonju verziju, Persej je nakon Akrisijeve smrti dao presto Proteju.

Osnivanje Mikene

Pausanije piše da su Grci verovali da je Persej osnovao Mikenu. Donosi da je Persejova grobnica bila s leve strane ceste od Mikene prema Argosu te da je postojala sveta mikenska fontana - Perseja (koja je možda bila izvor koji je opskrbljivao grad vodom).

Narodna mitologija govori da je Persej našao gljivu (myces) te da je na tome mestu osnovao Mikenu. Prema drugim verzijama, spustio je kapu na to mesto ili je pak sama Mikena nazvana po Inahovoj kćeri - Mikeni.

Apolodor piše da je sama Mikena već postojala, ali Persej ju je utvrdio. Potom je postao kraljem toga grada, zajedno sa svojom ženom Andromedom.

Suda

Prema Sudi, Persej je, nakon što se oženio Andromedom, osnovao grad i nazvao ga Amandra (Ἄμανδραν). U gradu je bila stela koja prikazuje Gorgonu. Grad je kasnije promenio ime u Konija, jer je imao prikaz (ἀπεικόνισμα) Gorgone. Zatim se borio sa Isavrijcima i Kilikijanima i osnovao grad Tars, jer mu je proročište reklo da osnuje grad na mestu gde će nakon pobede ravan (ταρσός) njegovog stopala dodirivati zemlju kad sjaše sa konja. Potom je pokorio Medijce i promenio ime države u Persija. U Persiji je podučavao mage o Gorgoni i kada je vatrena kugla pala s neba, uzeo je vatru i dao je ljudima da je čuvaju i poštuju. Kasnije, tokom rata, ponovo je pokušao da koristi Meduzinu glavu, ali pošto je bio star i nije dobro video, glava nije delovala. Pošto je smatrao da je beskorisna, okrenuo ju je prema sebi i umro. Kasnije je njegov sin Meros (Μέρρος) spalio glavu.^[7]

Napomene

^ „Čak i tako izdržala je Danaja u svojoj lepoti da zameni svetlost dana za mesingane zidove; i u toj odaji, tajnoj poput groba, ona je držana blizu”.^[3] Na postrenesansnim slikama postavka je često zaključana kula.
^ Eurymedon: „krajnje vladajući ”

Reference

^ Grčka mitologija Kasalis, Ana ; Vulf, Toni. Beograd: Akia M. Princ. 2008. ISBN 978-86-84375-87-4. Arhivirano iz originala 03. 02. 2020. g. Pristupljeno 3. 2. 2020.
^ „Persej – mitologija”. opsteobrazovanje.in.rs. Pristupljeno 16. 1. 2020.
^ Sophocles. Antigone (stage play).
^ Trzaskoma, Stephen; et al. (2004). Anthology of Classical Myth: Primary sources in translation. Indianapolis, IN: Hackett. ISBN 978-0-87220-721-9.
^ Apollonius of Rhodes. Argonautica. 4.
^ For the familiar motif of the Exposed Child in the account of Moses especially, see Childs, Brevard S. (1965). „The birth of Moses”. Journal of Biblical Literature. 84 (2): 109—122. JSTOR 3264132. or Redford, Donald B. (1967). „The literary motif of the exposed child (cf. Ex. ii 1–10)”. Numen. 14 (3): 209—228. doi:10.2307/3269606. Another example of this mytheme is the Indian figure of Karna.
^ Suida, Suda Encyclopedia s.v. mu, 406

Literatura

Apollodorus, The Library. ISBN 0-674-99135-4. with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes, Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921. . Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website.
Apollonius Rhodius, Argonautica translated by Robert Cooper Seaton (1853-1915), R. C. Loeb Classical Library Volume 001. London, William Heinemann Ltd, 1912. Online version at the Topos Text Project.
Apollonius Rhodius, Argonautica. George W. Mooney. London. Longmans, Green. 1912. Greek text available at the Perseus Digital Library.
Herodotus, The Histories. ISBN 0-674-99133-8. with an English translation by A.D. Godley. Cambridge. Harvard University Press. 1920. . Online version at the Topos Text Project. Greek text available at Perseus Digital Library.
Hesiod, Theogony from The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, MA.,Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website.
Pausanias, Description of Greece. ISBN 0-674-99328-4. with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918. . Online version at the Perseus Digital Library
Pausanias, Graeciae Descriptio. 3 vols. Leipzig, Teubner. 1903. Greek text available at the Perseus Digital Library.
Publius Ovidius Naso, Metamorphoses translated by Brookes More (1859-1942). Boston, Cornhill Publishing Co. 1922. Online version at the Perseus Digital Library.
Publius Ovidius Naso, Metamorphoses. Hugo Magnus. Gotha (Germany). Friedr. Andr. Perthes. 1892. Latin text available at the Perseus Digital Library.
Suida, Suda Encyclopedia translated by Ross Scaife, David Whitehead, William Hutton, Catharine Roth, Jennifer Benedict, Gregory Hays, Malcolm Heath Sean M. Redmond, Nicholas Fincher, Patrick Rourke, Elizabeth Vandiver, Raphael Finkel, Frederick Williams, Carl Widstrand, Robert Dyer, Joseph L. Rife, Oliver Phillips and many others. Online version at the Topos Text Project.
„Hymn to Demeter”. Homeric Hymns. 9, 17.
Hesiod. Theogony. 277 — preko Perseus, Tufts University.
Ovid. Metamorphoses. Prevod: Henry Thomas Riley. 4.792–802.

Spoljašnje veze

„pros-teichisas, "walling in"”. Perseus.org. 2.4.4.

[4] „Čak i tako izdržala je Danaja u svojoj lepoti da zameni svetlost dana za mesingane zidove; i u toj odaji, tajnoj poput groba, ona je držana blizu”.^[3] Na postrenesansnim slikama postavka je često zaključana kula.

[6] Eurymedon: „krajnje vladajući ”

[1] Grčka mitologija Kasalis, Ana ; Vulf, Toni. Beograd: Akia M. Princ. 2008. ISBN 978-86-84375-87-4. Arhivirano iz originala 03. 02. 2020. g. Pristupljeno 3. 2. 2020.

[2] „Persej – mitologija”. opsteobrazovanje.in.rs. Pristupljeno 16. 1. 2020.

[3] Sophocles. Antigone (stage play).

[5] Trzaskoma, Stephen; et al. (2004). Anthology of Classical Myth: Primary sources in translation. Indianapolis, IN: Hackett. ISBN 978-0-87220-721-9.

[7] Apollonius of Rhodes. Argonautica. 4.

[8] For the familiar motif of the Exposed Child in the account of Moses especially, see Childs, Brevard S. (1965). „The birth of Moses”. Journal of Biblical Literature. 84 (2): 109—122. JSTOR 3264132. or Redford, Donald B. (1967). „The literary motif of the exposed child (cf. Ex. ii 1–10)”. Numen. 14 (3): 209—228. doi:10.2307/3269606. Another example of this mytheme is the Indian figure of Karna.

[9] Suida, Suda Encyclopedia s.v. mu, 406

[1]

[2]

[a]

[4]

[b]

[5]

[6]

[7]

[3]

Normativna kontrola
Međunarodne	VIAF 2 3 4 5 WorldCat
Državne	Španija Katalonija Nemačka Izrael Sjedinjene Države Češka Poljska
Ostale	Enciklopedija Britanika IdRef