Mom

Mom ili Momo (grč. Μῶμος) je u grčkoj mitologiji bio božanstvo, personifikacija (oštre) kritike, krivice, podsmeha, prezira, žalbe i cenzure.

Mitologija

Njegova suprotnost je bila Eufema. Hesiod je pisao da je Mom dete Noći (Niks), koja ga je rodila sama iz sebe, ali mu je Ciceron pripisivao i oca Ereba. U kasnijim predanjima, Mom je zamišljan kao zlobno krilato biće, sa dugim i oštrim zubom, koje se svakom podsmeva. Podsmevao se Prometeju što ljudima nije ostavio otvor na telu kako bi se videlo srce. Mada je prema Lucijanu, Mom cenzurisao Hefesta da dok je pravio čoveka ostavi i mala vrata na grudima, kako bi sprečio ljude da proniknu u tajne misli jedni drugima. Podsmevao se čak i Zevsu jer nije postavio rogove biku ispred ili ispod očiju. Prema Filostratu, Afroditi nije mogao da nađe zamerku, pa je ismevao njenu obuću. Zbog takvog ponašanja, proterali su ga sa Olimpa. Prema jednoj verziji priče, koju je dao Ezop, Zevs, Posejdon i Atena su se raspravljali ko od njih može da napravi više dobrog za čovečanstvo; Zevs je sačinio čoveka, Atena kuću za njega, a Posejdon bika. Mom, koji je tada boravio među bogovima, bio je pozvan za sudiju. Međutim, on nije voleo nikoga od njih i sve ih je iskritikovao. Bika zbog rogova, čoveka zbog srca, a kuću jer u svojim temeljima nije imala gvozdene točkove kako bi mogla po volji stanara da menja mesto.

U ranijim predanjima, Mom je bio mudri Zevsov savetnik. Naime, kada se Geja požalila da se ljudski rod prenamnožio i da joj predstavlja veliki teret, Zevs je odlučio da je rastereti tako što je izazvao tebanski rat. Međutim, u tom ratu nije izginulo mnogo ljudi, pa je Zevs odlučio da ih pobije gromovima i poplavama. Mom ga je posavetovao da umesto toga uda Tetidu za jednog smrtnika, a i da sam sa smrtnicom izrodi kćerku. Na taj način, rođeni su Ahil i lepa Helena, centralne ličnosti trojanskog rata.