Пређи на садржај

Метаботропни глутаматни рецептор 2

С Википедије, слободне енциклопедије
Метаботропни глутаматни рецептор 2‎‎
Идентификатори
Симболи ГРМ2; ГЛУР2; ГПРЦ1Б; МГЛУР2; мГлу2
Вањски ИД ОМИМ604099 МГИ1351339 ХомолоГене20229 ИУПХАР: мГлу2 ГенеЦардс: ГРМ2 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 2912 108068
Енсембл ЕНСГ00000164082 ЕНСМУСГ00000023192
УниПрот Q14416 Q14БИ2
РефСеq (мРНА) НМ_000839.3 НМ_001160353.1
РефСеq (протеин) НП_000830.2 НП_001153825.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 3:
51.74 - 51.75 Мб
Цхр 9:
106.55 - 106.56 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Метаботропни глутаматни рецептор 2 је протеин је протеин који је код људи кодиран GRM2 геном.[1][2]

L-глутамат је један од главних ексцитаторних неуротрансмитера у централном нервном систему и активира јонотропне и метаботропне глутаматне рецепторе. Глутаматергична неуротрансмисија учествује у већини аспеката нормалних можданих функција и може да буде поремећена у случају неуропатолошких поремећаја. Метаботропни глутаматни рецептори су фамилија Г протеин спрегнутих рецептора, који се деле у 3 групе на бази хомологије секвенци, сигнално трансдукционих механизама, и фармаколошких својстава. Група I обухвата GRM1 и GRM5 и ти рецептори активирају фосфолипазу C. Група II укључује GRM2 и GRM3, док су у групи III GRM4, GRM6, GRM7 и GRM8. Рецептори групе II и III су везани за инхибицију каскаде цикличног АМП-а, али се разликују у њиховим селективностима за агонисте.[2]

Развој подтип 2 селективних позитивних алостерних модулатора (ПАМ) је доживео стабилан напредак задњих година.[3] mGluR2 потенцијација је нов приступ третирању шизофреније.[4]

Високо селективни mGluR2 ПАМ (2010)[5], БИНА аналог
  • GSK1331258[6]
  • Имидазо[1,2-а]пиридини[7]
  • 3-Арил-5-феноксиметил-1,3-оксазолидин-2-они[8]
  • 3-(Имидазолил метил)-3-аза-бицикло[3.1.0]хексан-6-ил)метил етри: потентни, орално стабилни[9]
  • BINA:[10][11] потентан, умерени аго-алостерни модулатор са робустно ин-виво активношћу.
  • LY487379:[12][13][14] без ортостерне активности; заједно са сродним 3-пиридилметилсулфонамидима[15][16] је први објављени селективни потенцијатор за подтип 2 (2003).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Флор ПЈ, Линдауер К, Путтнер I, Руегг D, Лукиц С, Кнопфел Т, Кухн Р (1995). „Молецулар цлонинг, фунцтионал еxпрессион анд пхармацологицал цхарацтеризатион оф тхе хуман метаботропиц глутамате рецептор тyпе 2”. Еур Ј Неуросци. 7 (4): 622—9. ПМИД 7620613. дои:10.1111/ј.1460-9568.1995.тб00666.x. 
  2. ^ а б „Ентрез Гене: ГРМ2 глутамате рецептор, метаботропиц 2”. 
  3. ^ Фралеy МЕ (2009). „Поситиве аллостериц модулаторс оф тхе метаботропиц глутамате рецептор 2 фор тхе треатмент оф сцхизопхрениа”. Еxперт Опин Тхер Пат. 19 (9): 1259—75. ПМИД 19552508. дои:10.1517/13543770903045009. 
  4. ^ Цонн ПЈ, Јонес ЦК (2009). „Промисе оф мГлуР2/3 ацтиваторс ин псyцхиатрy”. Неуропсyцхопхармацологy. 34 (1): 248—9. ПМЦ 2907744Слободан приступ. ПМИД 19079073. дои:10.1038/нпп.2008.156. 
  5. ^ Дханyа РП; Сидиqуе С; Схеффлер ДЈ; et al. (2011). „Десигн анд сyнтхесис оф ан ораллy ацтиве метаботропиц глутамате рецептор субтyпе-2 (мГлуР2) поситиве аллостериц модулатор (ПАМ) тхат децреасес цоцаине селф-администратион ин ратс”. Ј. Мед. Цхем. 54 (1): 342—53. ПМЦ 3071440Слободан приступ. ПМИД 21155570. дои:10.1021/јм1012165. 
  6. ^ D'Алессандро ПЛ, Цорти C, Ротх А, Уголини А, Сава А, Монтанари D, Бианцхи Ф, Гарланд СЛ, Поwнеy Б, Коппе ЕЛ, Роцхевилле M, Осборне Г, Перез П, де ла Фуенте Ј, Де Лос Фраилес M, Смитх ПW, Бранцх C, Насх D, Wатсон СП (2010). „Тхе идентифицатион оф струцтураллy новел, селецтиве, ораллy биоаваилабле поситиве модулаторс оф мГлуР2”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 20 (2): 759—62. ПМИД 20005096. дои:10.1016/ј.бмцл.2009.11.032. 
  7. ^ Тресадерн Г, Цид ЈМ, Мацдоналд ГЈ, Вега ЈА, де Луцас АИ, Гарцíа А, Матесанз Е, Линарес ML, Оехлрицх D, Лавреyсен Х, Биесманс I, Трабанцо АА (2010). „Сцаффолд хоппинг фром пyридонес то имидазо[1,2-а]пyридинес. Неw поситиве аллостериц модулаторс оф метаботропиц глутамате 2 рецептор”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 20 (1): 175—9. ПМИД 19932615. дои:10.1016/ј.бмцл.2009.11.008. 
  8. ^ EJ Brnardic 2010
  9. ^ Зханг L; Рогерс БН; Дуплантиер АЈ; et al. (2008). „3-(Имидазолyл метхyл)-3-аза-бицyцло[3.1.0]хеxан-6-yл)метхyл етхерс: а новел сериес оф мГлуР2 поситиве аллостериц модулаторс”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy Леттерс. 18 (20): 5493—6. ПМИД 18812259. дои:10.1016/ј.бмцл.2008.09.026. 
  10. ^ Галици Р; Јонес ЦК; Хемстапат К; et al. (2006). „Бипхенyл-инданоне А, а поситиве аллостериц модулатор оф тхе метаботропиц глутамате рецептор субтyпе 2, хас антипсyцхотиц- анд анxиолyтиц-лике еффецтс ин мице”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 318 (1): 173—85. ПМИД 16608916. дои:10.1124/јпет.106.102046. 
  11. ^ Боннефоус C; Верниер ЈМ; Хутцхинсон ЈХ; et al. (2005). „Бипхенyл-инданонес: аллостериц потентиаторс оф тхе метаботропиц глутамате субтyпе 2 рецептор”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 15 (19): 4354—8. ПМИД 16046122. дои:10.1016/ј.бмцл.2005.06.062. 
  12. ^ Јохнсон МП; Баез M; Јагдманн ГЕ; et al. (2003). „Дисцоверy оф аллостериц потентиаторс фор тхе метаботропиц глутамате 2 рецептор: сyнтхесис анд субтyпе селецтивитy оф Н-(4-(2-метхоxyпхеноxy)пхенyл)-Н-(2,2,2- трифлуороетхyлсулфонyл)пyрид-3-yлметхyламине”. Ј. Мед. Цхем. 46 (15): 3189—92. ПМИД 12852748. дои:10.1021/јм034015у. 
  13. ^ Јохнсон МП; Барда D; Бриттон ТЦ; et al. (2005). „Метаботропиц глутамате 2 рецептор потентиаторс: рецептор модулатион, фреqуенцy-депендент сyнаптиц ацтивитy, анд еффицацy ин прецлиницал анxиетy анд псyцхосис модел(с)”. Псyцхопхармацологy (Берл.). 179 (1): 271—83. ПМИД 15717213. дои:10.1007/с00213-004-2099-9. 
  14. ^ Сцхаффхаусер Х; Роwе БА; Моралес С; et al. (2003). „Пхармацологицал цхарацтеризатион анд идентифицатион оф амино ацидс инволвед ин тхе поситиве модулатион оф метаботропиц глутамате рецептор субтyпе 2”. Мол. Пхармацол. 64 (4): 798—810. ПМИД 14500736. дои:10.1124/мол.64.4.798. 
  15. ^ Барда ДА, Wанг ЗQ, Бриттон ТЦ, et al. (2004). „САР студy оф а субтyпе селецтиве аллостериц потентиатор оф метаботропиц глутамате 2 рецептор, Н-(4-пхеноxyпхенyл)-Н-(3-пyридинyлметхyл)етханесулфонамиде”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 14 (12): 3099—102. ПМИД 15149652. дои:10.1016/ј.бмцл.2004.04.017. 
  16. ^ Пинкертон АБ; Верниер ЈМ; Сцхаффхаусер Х; et al. (2004). „Пхенyл-тетразолyл ацетопхенонес: дисцоверy оф поситиве аллостериц потентиатиорс фор тхе метаботропиц глутамате 2 рецептор”. Ј. Мед. Цхем. 47 (18): 4595—9. ПМИД 15317469. дои:10.1021/јм040088х. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]