Гвожђе(II) оксид
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
Gvožđe(II) oksid
| |
Други називи
Феро оксид
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.014.292 |
УНИИ | |
| |
Својства | |
FeO | |
Моларна маса | 71,844 g/mol |
Агрегатно стање | црни кристали |
Густина | 5,745 g/cm3 |
Тачка топљења | 1.377 °C (2.511 °F; 1.650 K) |
Тачка кључања | 3.414 °C (6.177 °F; 3.687 K) |
Нерастворан | |
Растворљивост | Нерастворан у алкалијама, растворан у киселинама |
Опасности | |
Опасност у току рада | може да буде пирофоран |
Безбедност приликом руковања | ICSC 0793 |
Сродна једињења | |
Други ањони
|
Гвожђе(II) флуорид, Гвожђе(II) сулфид, Гвожђе(II) селенид, Гвожђе(II) телурид |
Други катјони
|
Манган(II) оксид, Кобалт(II) оксид |
Сродна једињења
|
Гвожђе(III) оксид, Гвожђе(II,III) оксид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Гвожђе(II) оксид (феро оксид) је један од гвожђе оксида. Он је црни прах са хемијском формулом FeO. Он се састоји од елемента гвожђа у оксидационом стању 2 везаног за кисеоник. Његова минерална форма је позната као вустит. Гвожђе(II) оксид није исто што и рђа, који се састоји од хидратисаног гвожђе(III) оксида (фери оксида). Овај термин се може користи мање одређено за нестехиометријско једињење са променљивим односом гвожђа и кисеоника. Узорци су типично дефицитарни у гвожђу са саставом у опсегу Fe0.84О до Fe0.95О.[4]
Припрема
[уреди | уреди извор]FeO се може припремити загревањем гвожђе(II) оксалата у вакууму:[4]
- FeC2O4 → FeO + CO + CO2
Стехиометријски FeO се може формирати загревањем Fe0.95О са гвожђем на 770 °C и 36 kbar.[5]
Реакције
[уреди | уреди извор]FeO је термодинамички нестабилан испод 575 °C, те се диспропорционише у метал и Fe3О4:[4]
- 4FeO → Fe + Fe3O4
Структура
[уреди | уреди извор]Гвожђе(II) оксид поприма кубну структуру камене соли у којој су атоми гвожђа октаедрално окружени атомима кисеоника. Нестехиометријски односи се јављају због лакоће оксидације FeII до FeIII чиме се ефективно замењује мали број FeII са две трећине тог броја FeIII атома.[5]
Испод 200 K долази до мањих промена структуре којима се мења симетрија у ромбоедралну и узорак постаје антиферомагнетан.[5]
Употреба
[уреди | уреди извор]Гвожђе(II) оксид се користи као пигмент. Он је одобрен од стране ФДА за употребу у козметици, а користи се и као инк за тетовирање.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Прадyот Патнаик. Хандбоок оф Инорганиц Цхемицалс. МцГраw-Хилл, 2002. ISBN 0-07-049439-8
- ^ а б в Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, Алан (1997). Цхемистрy оф тхе Елементс (II изд.). Оxфорд: Буттерwортх-Хеинеманн. ИСБН 0080379419.
- ^ а б в Wеллс А.Ф. (1984) Струцтурал Инорганиц Цхемистрy 5тх едитион Оxфорд Университy Пресс. ISBN 0-19-855370-6