Пређи на садржај

Декрет

С Википедије, слободне енциклопедије
Мармонов декрет о укидању Дубровачке републике

Декрет (од лат. decretum, decerno — досуђено) наредба је, одлука, указ о именовању или било које решење власти о неком питању, који издаје виша власт (председник, монарх ресорни министар и сл.).[1]

Декрет данас у већини земаља које имају устав најчешће нема трајни законодавни карактер, јер није изгласан у парламенту већ је само привремена мера власти (нпр. када је проглашено ванредно стање).

Историја и карактер

[уреди | уреди извор]
Декрет издат 7. септембра 1939. године, 14. године владавине Бао Даија из вијетнамске династије Нгуен

Декрети су били уобичајена форма још од антике, као и у апсолутистичким монархијама. Тако је у Француској у 18. и 19. веку декрет имао снагу закона. Декрет је имао снагу закона и у револуционарном СССР-у, све до 1936. и доношења Устава (Лењинов Декрет о миру такође познат као Декрет о земљи или Декрет о радничкој контроли).

Декрети су и данас прилично чести у свим државама са председничким системима, укључујући Француску, Русију, Сједињене Америчке Државе...

Сједињене Америчке Државе

[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Америчким Државама председнички декрети су уобичајена мера власти, а доносе их председници у случају када им неки закони не успеју проћи редовну процедуру кроз Конгрес и Сенат САД.

Тако је председник САД Барак Обама у марту 2012. године потписао декрет (енгл. National Defense Resources Preparedness Executive Order) који му је дао овласт да у име националне сигурности прогласи ванредно стање и уведи војну власт у земљи.[2]

Декрет као део црквеног права

[уреди | уреди извор]
Папска була (Пије XII, 1956)

У случају Католичке цркве, свака папска була, писмо или јавно изговорена и документована одлука има снагу декрета.[3]

Исто тако и свака дијецеза и бискупија може доносити сопствене декрете; они се најчешће односе на именовања или смењивања појединих жупника.[3]

Декрет као део грађанског права

[уреди | уреди извор]

Декрет у неким земљама (нпр. Италија) постоји као део грађанског права. То је посебан скраћени судски поступак који има за циљ пружити једноставнији облик процеса против дужника издавањем судских забрана и наредби.[1]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Carey, John M.; Shugart, Matthew S.; ur. (1998). Executive decree authority. Cambridge University Press. ISBN 0-521-59722-6.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Decreto”. Enciclopedia Italiana. Pristupljeno 17. 11. 2016. 
  2. ^ „SAD klizi u diktaturu: Obama izdao dekret koji mu omogućuje konfiskaciju imovine”. Index.hr. Pristupljeno 17. 11. 2016. 
  3. ^ а б „Decree”. Catholic Encyclopedia. Pristupljeno 17. 11. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]