Пређи на садржај

Ислам у Црној Гори

С Википедије, слободне енциклопедије
Ислам у Црној Гори
Укупна популација
130.000 (2020)
Региони са значајном популацијом
Највеће концентрације у североисточним општинама Бијело Поље, Петњица, Рожаје, Гусиње и Плав, као и југоистичним општинама Улцињ, Бар и Тузи.
Религије
Сунизам
Језици
српски, бошњачки, албански и ромски

Ислам у Црној Гори се односи на сљедбенике, заједнице и вјерске институције ислама у Црној Гори. Друга је религија по броју сљедбеника у земљи, после хришћанства. Према попису из 2011. године, 118.477 муслимана Црне Горе чини 20% укупног становништва.[1] Црногорски муслимани углавном припадају сунитској грани. Према процјени истраживачког центра Пев, муслимани чине 130.000 становника (20,3%) од 2020. године.

Историјат

[уреди | уреди извор]
Хусеин-пашина џамија у Пљевљима

У 15. вијеку црногорски владар Иван Црнојевић (1465—1490) био је у рату са инфилтрирајућим Млечанима. У немогућности да одржи рат на оба фронта, Османско царство је освојило већи дио територије Црне Горе и увело ислам. Иванов трећи син Станиша Црнојевић био је први истакнути Црногорац муслиманске вјероисповијести и од тада ислам није био неуобичајена вјера црногорској владарској династији Црнојевића.

Станиша Црнојевић узео је име Скендер Црнојевић и владао из престонице на Цетињу. Познат је као један од најистакнутијих муслиманских администратора у сјеверним крајевима Османског царства словенског порекла за време владавине султана Селима I. Познато је да је Црнојевић командовао војском од око 3000 Акинџија, а такође је одржавао преписку са суседним савременицима као што је Гази Хусрев-бег.

Муслимани Црне Горе су углавном Бошњаци и Албанци по националности, али се неки изјашњавају и као етнички Муслимани и Црногорци. Присталице ислама у Црној Гори највише се налазе у региону Санџака у Црној Гори и Улцињу, Бару и Подгорици. Бошњаци имају слично етничко порекло са етничким муслиманима, али се разликују по идеологији којој националности припадају.[2] У Црној Гори је основано 13 савјета Исламске заједнице: Подгорица, Тузи, Диноша, Бар, Улцињ, Пљевља, Бијело Поље, Беране, Петњица, Рожаје, Плав и Гусиње.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Припадници ислама у Црној Гори, према попису из 2011.

Према попису из 2011. године, у Црној Гори има 118.477 присталица ислама.

Етнички састав муслимана (присташа ислама) у Црној Гори:

Географска распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Постоје велике регионалне разлике у распрострањености муслиманског становништва. Општина Рожаје је, на пример, готово искључиво насељена следбеницима ислама, док у општини Плужине нема муслимана.

Општина
Становништво
(попис из 2011)
[3]
Муслимани (%)
Рожаје 22.964 94,95
Плав 13.108 76,64
Улцињ 19.921 71,82
Бијело Поље 46.051 46,18
Бар 42.048 30,14
Беране 33.970 27,97
Пљевља 30.786 16,37
Подгорица 185.937 11,23
Тиват 14.031 5,10
Будва 19.218 3,40
Херцег Нови 30.864 2,01
Котор 22.601 1,66
Даниловград 18.472 1,41
Никшић 72.443 1,39
Цетиње 16.657 0,76
Шавик 2.070 0,58
Колањин 8.380 0,55
Мојковац 8.622 0,29
Андријевица 5.071 0,16
Жабљак 3.569 0,14
Плужине 3.246 0,00
Црна Гора 620.029 19,11%

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Census of Population, Households and Dwellings in Montenegro 2011” (PDF). Monstat. стр. 14, 15. Приступљено 16. 10. 2016. 
  2. ^ Dimitrova 2001, стр. 94-108.
  3. ^ Census of Population, Households and Dwellings in Montenegro 2011

Литература

[уреди | уреди извор]