Prijeđi na sadržaj

Mitogenom-aktivirane proteinske kinaze

Izvor: Wikipedija
Mitogenom-aktivirana proteinska kinaza
Identifikatori
EC broj 2.7.11.24
CAS broj 142243-02-5
IntEnz IntEnz view
BRENDA BRENDA entry
ExPASy NiceZyme view
KEGG KEGG entry
MetaCyc metabolic pathway
PRIAM profile
PDB RCSB PDB PDBe PDBj PDBsum
Ontologija gena AmiGO / EGO

Mitogenom-aktivirane proteinske (MAP) kinaze (EC 2.7.11.24) su serin/treonin-specifične proteinske kinaze koje odgovaraju na ekstracelularne stimuluse (mitogena, osmotskog stresa, toplotnog šoka i proinflamatornih citokina) i regulišu razne ćelijske aktivnosti, kao što je ekspresija gena, mitoza, diferencijacija, proliferacija, i ćelijski opstanak/apoptoza.[1]

Put mitogenom-aktivirane proteinske kinaze (MAPK).[2][3][4][5][6][7][8][9][10][11]

Aktivacija

[uredi | uredi kod]

MAP kinaze se aktiviraju u okviru kaskada proteinskih kinaza zvanih „MAPK kaskade“. Svaki od njih se sastoji od tri enzima, MAP kinaze, MAP kinaze kinaze (MKK, MEK, ili MAP2K) i MAP kinaze kinaze kinaze (MKKK, MEKK ili MAP3K) koji se aktiviraju u seriji. MAP3K, koja se aktivira ekstracelularnim stimulusom, fosforiliše MAP2K na njenim serinskim i treoninskim ostacima, a zatim MAP2K aktivira MAP kinaze fosforilacijom njenih serinskih i tirozinskih ostataka (Tyr-185 i Thr-183 ERK2). In vivo i in vitro, fosforilacija tirozina prethodi fosforilaciji treonina, mada do fosforilacije bilo kog ostatka može doći u odsustvu drugog. Fosforilacija oba ostatka, tirozina i treonina, je neophodna za aktivaciju MAP kinaza, i stoga fosfataze koje odstranjuju fosfat sa bilo kojeg od mesta je inaktiviraju.

Signalne kaskade MAP kinaza su u znatnoj meri bile očuvane tokom evolucije od kvasca do sisara. Ove kaskade prenose informacije do efektora, koordiniraju dolazne informacije sa drugih signalnih puteva, pojačavaju signale, i omogućavaju širok niz responsa. One odgovaraju na različite stimuluse fosforilacijom citoplazmatičnih komponenti i nuklearnih transkripcionih faktora u zavisnosti od ćelijskog konteksta. Do umanjenog prenosa signala kroz puteve MAP kinaza može doći usled defosforilacije serin/treoninskim fosfatazama, tirozinskim fosfatazama, ili fosfatazama dualne-specifičnosti, kao putem povratnih inhibitornih mehanizma koji obuhvataju fosforilaciju uzvodnih kinaza. Lekovi koji selektivno prigušuju MAP kinazne kaskade mogu da budu korisni terapeutski agensi u kontroli malignih bolesti.

Povezano

[uredi | uredi kod]

Literatura

[uredi | uredi kod]
  1. Pearson G, Robinson F, Beers Gibson T, Xu BE, Karandikar M, Berman K, Cobb MH (2001). „Mitogen-activated protein (MAP) kinase pathways: regulation and physiological functions”. Endocr. Rev. 22 (2): 153–83. DOI:10.1210/er.22.2.153. PMID 11294822. 
  2. Rossomando AJ, Payne DM, Weber MJ, Sturgill TW (1989). „Evidence that pp42, a major tyrosine kinase target protein, is a mitogen-activated serine/threonine protein kinase”. Proc Natl Acad Sci USA 86 (18): 6940–3. DOI:10.1073/pnas.86.18.6940. PMC 297966. PMID 2550926. 
  3. Bonni A, Brunet A, West AE, Datta SR, Takasu MA, Greenberg ME (1999). „Cell survival promoted by the Ras-MAPK signaling pathway by transcription-dependent and -independent mechanisms”. Science 286 (5443): 1358–62. DOI:10.1126/science.286.5443.1358. PMID 10558990. 
  4. Chadee DN, Yuasa T, Kyriakis JM (2002). „Direct activation of mitogen-activated protein kinase kinase kinase MEKK1 by the Ste20p homologue GCK and the adapter protein TRAF2”. Mol. Cell. Biol. 22 (3): 737–49. DOI:10.1128/MCB.22.3.737-749.2002. PMC 133545. PMID 11784851. 
  5. Chang L, Karin M (2001). „Mammalian MAP kinase signaling cascades”. Nature 410 (6824): 37–40. DOI:10.1038/35065000. PMID 11242034. 
  6. Chen YR, Tan TH (2000). „The c-Jun N-terminal kinase pathway and apoptotic signaling (review)”. Int. J. Oncol. 16 (4): 651–62. PMID 10717232. 
  7. Hazzalin CA, Mahadevan LC (2002). „MAPK-regulated transcription: a continuously variable gene switch?”. Nat. Rev. Mol. Cell Biol. 3 (1): 30–40. DOI:10.1038/nrm715. PMID 11823796. 
  8. Kato Y, Kravchenko VV, Tapping RI, Han J, Ulevitch RJ, Lee JD (1997). „BMK1/ERK5 regulates serum-induced early gene expression through transcription factor MEF2C”. EMBO J. 16 (23): 7054–66. DOI:10.1093/emboj/16.23.7054. PMC 1170308. PMID 9384584. 
  9. Kiefer F, Tibbles LA, Anafi M, Janssen A, Zanke BW, Lassam N, Pawson T, Woodgett JR, Iscove NN (1996). „HPK1, a hematopoietic protein kinase activating the SAPK/JNK pathway”. EMBO J. 15 (24): 7013–25. PMC 452527. PMID 9003777. 
  10. Pearson G, English JM, White MA, Cobb MH (2001). „ERK5 and ERK2 cooperate to regulate NF-kappaB and cell transformation”. J. Biol. Chem. 276 (11): 7927–31. DOI:10.1074/jbc.M009764200. PMID 11118448. 
  11. Weston CR, Lambright DG, Davis RJ (2002). „Signal transduction. MAP kinase signaling specificity”. Science 296 (5577): 2345–7. DOI:10.1126/science.1073344. PMID 12089430. 

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]

Šablon:Faktori rasta