Azocin

Azocin
	(3Z,5Z,7Z)-Azocin
Drugi nazivi	Azacyclooctatetraene
Identifikacija
CAS registarski broj	292-65-9
PubChem	6451481
ChemSpider	4953946
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	N=1\C=C/C=C\C=C/C=1
InChI
	InChI=1S/C7H7N/c1-2-4-6-8-7-5-3-1/h1-7H/b2-1-,3-1-,4-2-,5-3-,6-4-,7-5-,8-6-,8-7- ; Kod: XXRGLCKZBCIEKO-BONZMOEMSA-N InChI=1/C7H7N/c1-2-4-6-8-7-5-3-1/h1-7H/b2-1-,3-1-,4-2-,5-3-,6-4-,7-5-,8-6-,8-7-; Kod: XXRGLCKZBCIEKO-BONZMOEMBP
Svojstva
Molekulska formula	C7H7N
Molarna masa	105.14 g mol−1
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Azocin je heterociklično organsko jedinjenje sa molekulskom formulom C₇H₇N. On se sastoji od nezasićenog osmočlanog prstena sa sedam ugljenika, jednim azotom, i četiri dvostruke veze.^[4]^[5]

Zasićeni ili parcijalno zasićeni azocinski prstenovi formiraju osnovne strukture grupe opioidnih jedinjenje pod nazivom azocini. Ta klasa jedinjenja obuhvata ciklazocin, pentazocin, i fenazocin.

Potpuno zasićeni analog azocina je azokan.

Azocinski prstenovi su prisutni u mnogim prirodnim proizvodima, npr. manzaminska familija morskih alkaloida. Jedno takvo jedinjenje je nakadomarin A, koji sadrži parcijalno zasićeni azocin u svom heksacikličnom kondenzovanom sistemu prstena.

Povezano

Benzomorfan

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Katritzky A.R., Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry. Academic Press. ISBN 0080429882.
↑ McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd izd.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

MeSH Azocines

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[Katritzky2nd-4] Katritzky A.R., Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry. Academic Press. ISBN 0080429882.

[McMurry3rd-5] McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd izd.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]