Темишвар

Темишвар Тимиșоара
Темишвар Темишвар
Грб
Координате: 45°45′Н 21°13′Е
Држава	Румуњска
Округ	Тимиș
Власт
- градоначелник	Доминиц Фритз (УСР, од 2020)
Површина
- Укупна	130,5 км²
Висина	89 м
Становништво (2021)
- Град	319.279
- Густоћа	2.446,5
Временска зона	УТЦ+2 (УТЦ+3)
Поштански број	300001-300990
Позивни број	0256 / 0356
Службене странице www.примариатм
Карта
Темишвар

Темишвар (Тимиșоара) је град на западу Румуњске од 319.279 становника, свега пар декада прије 1992. град је имао - 334,115 становника.

Темишвар је административни центар округа (јудет) Тимиș, трећи по величини град у Румуњској, и привредни, културни и политички центар западне Румуњске. Град се назива и Малим Бечом јер је веома дуго био под владавином Хабсбурговаца, па архитектуром и амбијентом у центру града подсјећа на старе дијелове Беча.

Географске карактеристике

Темишвар лежи на западу земље у банатској равници дуж обала ријеке Бегеј.

Хисторија

Археолошким искапањима проведеним у широј околици града, откривена су неолитска и римска насеља. Темишвар је хисторијска пријестолница Баната, град у равници коју пресијеца ријека Бегеј, припада културном миљеу подунавских градова.

Први документирани средњовјековни запис о граду је из - 1212. у ком се он наводи као римски цаструм Темесиенсис. Њу су у 13. вијеку разорили Татари, али је његова цитадела за свега неколико година обновљена, па се зна да је и била резиденција угарског краља Карла I. (1309. - 1342).

Темишвар је током 14. вијека израстао у утврду усред мочварног краја.

Град су освојили османски Турци 1552. године а Темишвар ће под њиховом контролом остати слиједећих 164 година (в. Темишварски пашалук), и током дугогодишње османске владавине, град ће доживети огромне промене у етничкој структури становништва. Године 1582, Темишвар још увијек има већинско мађарско становништво, а у 17. веку већину становништва чине муслимански Турци. У истом периоду, у граду се јављају и скупине Срба, Јевреја и Рома.

Османлије су 1716. поражене код Темишвара од стране аустријске војске и тада град прелази у аустријске руке. Град је ослободио војвода Еуген Савојски у име Хабзбурговаца. Муслиманско становништво се повукло из града са турском војском и град је остао са свега 600-700 становника. Мађари и Нијемци, будуће доминантно становништво Темишвара, још се нису почели насељавати. Темишвар је брзо постао привредно средиште овог дјела Хабзбуршког царства. 1718. године отворена је прва пивара, а после тога и погон за прераду духана. У периоду 1728/71. вршила је се обалоутврда и каналисање Бегеја, који заправо постаје канал и веза града са Дунавом. У брзо развијајући град досељава се велики број Мађара и Нијемаца, па град добија изразито етничко и вјерско шаренило. У ово вријеме градско језгро добија правилне улице и тргове, а граде се и данашње барокне цркве свих вјера.

Након потписивања Пожаревачког мира (1718), Темишвар и тај дио Баната, постају дио Хабсбуршке монархије познат као Темишварски округ, којим се управља из Беча. У то вријеме у град се досељавају бројни становници из разноразних дијелова монархије, а нарочито Нијемци из Швапске.

Темишвар је током 1848, издржао опсаду мађарских револуционара, у трајању од 107 дана.

Након Првог свјетског рата војска Краљевине Србије окупирала је град 1919., али га је након потписивања Трианонског мировног уговора - 1920. морала напустити и предати Румуњској краљевини.

Протувладине демонстрације које су избиле у Темишвару између 15. и 17. децембра 1989, изазвале су лавину која је накрају довела до свргавања с власти комунистичког вође Ницолае Цеаусесцуа свега неколико дана наког тих догађаја. Катастрофална грешка Цеаусесцуа била је кад је послао снаге реда и војске да силом угуше демонстрације, али су се те снаге накрају удружиле са демонстрантима и окренуле против свог налогодавца (ког су накрају набрзнину и убили).

Демографија

Град има дугу мултикултуралну традицију и још увијек има своје утјецајне мањине Нијемаца (Швабе), Мађара, Срба и Рома, али и Талијана, Бугара, Хрвата, Чеха, Словака или чак Лоренаца.

Топоним

Темишвар дугује име ријеци Тимиш (рум. Тимиș, антички Тибисис). Кроз град протјече само ријека Бегеј. Разлог овоме је повезаност и испреплетаност токова ове двије ријеке у прошлости на подручју града. Каснијом канализацијом њихови токови су добили другачије правце, који су до данас у том облику.

Румуњски облик имена град је Тимиșоара (у изговору Тимишоара с меким „ш“). Српскохрватски назив за град Темишвар близак је и дугује подријетло мађарском називу Темесвáр (мађ. Темес је Тамиш, вáр је тврђава). Нијемци називају двојако: једна верзија је Темесцхбург,а помађарена је Темесwар. Банатски бугарски називају га Тимишвáр.

Култура и атракције

Карта града Темишвара из 1716. године

Темишвар је културно - образовни центар западне Румуњске. Град има неколико високошколских установа, од којих је најзначајнији Универзитету Темишвару, основан 1948. Град има државни театар, државну оперу и балет, филхармонијски оркестар и велику библиотеку. Темишвар има пуно уређених паркова који се нижу дуж пловног Бегејског канала, који пролази кроз средиште града.

Навеће знаменитости града су монументална католичка катедрала подигнута између 1736. - 1773., српска саборна црква из 1748. (обновљена 1791) и регионални музеј, смјештен у рестаурираној палачи из 14. вијека.

Темишвар је био први румуњски град који је још 1869. увео тада још увијек коњски трамвај I први европски град који је 1884. увео уличну електричну расвјету са 731 лампи.

Неке од његових зграда и мостова пројектирао је славни Густаве Еиффел.

Привреда

Град лежи на врло плодном територију, погодном за производњу житарица, а врло је развијен у секторима пољопривреде и прехрамбене индустрије, те и текстилне и кемијске индустрије и на производњи енергије. У граду се производи пиво Тимиșореана из пиваре коју је давне 1718. отворио принц Еуген.

Темишвар је дуго био познат као трговачки центар богатог пољопривредног краја, али се временом претворио у индустријски град, након Другог свјетског рата. Данас се у граду производе електромотори и електрични апарати, текстил, пољопривредни стројеви и алати, кемикалије, пластика, обућа и прехрамбени производи.

Пријевоз

Темишвар је важно жељезничко чвориште, са сјеверном пругом која води до Арада, Сзолнока, Цеглéда и Будимпеште; западну линију која води према Вршцу, Панчеву и Београду и јужну линију која се спушта низ Дунав преко Цраиове и Букурешта. Градски колодвор – данашња Гара Тимиșоара Норд – је изграђен крајем 19. вијека и отворен 1897. Темишвар је први румуњски град који је увео трамвај, 1869. са коњском вучом. Градска мрежа је електрифицирана 1899. године и данас је четврта трамвајска мрежа у Румуњској, којом управља фирма СТПТ.

Знаменити људи

Међу значајна имена града Темишвара могу се споменути: Осман-ага Темишварски, умјетник Лудwиг Мицхалек, меззосопран Маргарете Матзенауер, математичар Георге Лусзтиг, атлетичарка Иоланда Балаș, књижевна знанственица Марианне Хирсцх, умјетник Адолф Хирéмy-Хирсцхл, пјесник и филолог Езра Флеисцхер, пјесник Дорин Тудоран, повјесничарка Мyриам Yардени, књижевник Wилхелм Степпер-Тристис, писац Пелбартус Ладислаус из Темишвара, филолог, повјеничар и теоретичар Кáролy Керéнyи, војни официр и писац Франз Xавер Каппус, повјесничар Алфред вон Домасзеwски, повјесничар умјетности Арнолд Хаусер, романописац Иоан Михаи Цоцхинесцу, новинар Миле Цăрпениșан, пјесникиња Ана Бландиана.

• Мирцеа Банициу
• Иоланда Балаş
• Ницу Цоваци
• Андрé Франçоис
• Гyöргy Клапка
• Јохннy Wеиссмуллер

Градови пријатељи

Темишвар је збратимљен са слиједећим градовима:

Граз Схензхен Мулхоусе Руеил-Малмаисон Гера Карлсрухе

Сзегед Фаенза Палермо Сассари Тревисо Чернивци

Цанцúн Нови Сад Зрењанин Ноттингхам Трујилло

Повезано

• Банат
• Банатска република

Темишвар на Wикимедијиној остави

Спољашне везе

• Службене странице града Архивирано 2016-01-11 на Wаyбацк Мацхине-у (ro)
• Тимисоара на порталу Енцyцлопæдиа Британница (en)

Библиографија

• Барат, Армин, Дие кöниглицхе Фреистадт Темесвар. Еине монограпхисцхе Скиззе, Селбстверлаг дес Верфассерс, Темесвар, 1902.
• Цуțара, Алеxандру, Тимисоара: Ан артистиц монограпх, Амарцорд, 1999. ИСБН 9739244580
• Бејан, А., Банатул îн сецолеле IV-XII, Ед. де Вест, Тимиșоара, 1995.
• Драгалина, П., Историа Банатулуи де Северин, том II, Царансебеș, 1900.
• Илиеșиу, Ницолае, Тимиșоара. Монографие историцă, Тимиșоара, 1943, Едитура Планетариум, ед. а 2-а, ИСБН 978-973-97327-8-9
• Ковацсхазy, Цéциле, Тимиşоара, ла петите Виенне ду Банат, Германица, 43, 2008, стр. 105-114.
• Мунтеану, Иоан, Мунтеану, Родица, Тимиșоара. Монографие, Ед. Миртон, Тимиșоара, 2002, ИСБН 973-585-650-6
• Неуманн, Вицтор , Тхе Банат оф Тимиșоара: А Еуропеан Мелтинг Пот, Сцала, 2019.
• Оприș, Мирцеа, Тимиșоара. Мицă монографие урбанистицă, Ед. Техницă, Буцуреșти, 1987.
• Риесер Ханс Хеинрицх, Темесwар. Еине геограпхисцхе Бесцхреибунг дер Банатер Хауптстадт, Сигмаринген, 1992.
• Сцхаттелес, Тибериу, Тхе Јеwс оф Тимиșоара: А Хисторицал Перспецтиве, Буцхарест, Хасефер, 2014.