Рицхард Даwкинс

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За археолога види Рицхард МацГилливраy Даwкинс.
Рицхард Даwкинс
Даwкинс на њујоршком колеџу Цоопер Унион 2010.
РођењеЦлинтон Рицхард Даwкинс
26. 3. 1941. (1941-03-26) (доб: 83)
Наироби, Колонија Кенија
НационалностБританац
ОбразовањеМА, ДПхил (Оxон)
Алма матерБаллиол Цоллеге, Оxфорд
Занимањеетолог
Године активности1967–
ПослодавацУниверситy оф Цалифорниа, Беркелеy
Университy оф Оxфорд
Познат/а погеноцентричном погледу на еволуцију, концепту мема, као и популаризирању тзв. Новог атеизма.
Супруг/аМариан Стамп Даwкинс (вј. 1967–1984)
Еве Бархам (вј. 1984–?)
Лалла Wард (вј. 1992–)
ДјецаЈулиет Емма Даwкинс (борн 1984)
РодитељиЦлинтон Јохн Даwкинс
Јеан Марy Вyвyан (нéе Ладнер)
НаградеСребрна медаља Зоолошког друштва у Лондону (1989), Фарадаyова награда (1990), Кистлерова награда (2001)
Потпис
Wебсите
http://richarddawkins.net/

Цлинтон Рицхард Даwкинс [ˈклɪнтəн ˈɹɪтʃ.əд ˈдɔːкɨнз] (Наироби, Кенија, 26. ожујка 1941.), етолог, еволуцијски биолог[1] и писац. На Новом колеџу у Оxфорду има титулу емеритус феллоw,[2] а од 1995. до 2008. био је професор за јавно разумијевање знаности Универзитета у Оxфорду.[3] На истом је универзитету 1989. добио титулу доктора науке, од 1997. члан је Краљевског књижевног друштва, а од 2001. члан је Краљевског друштва.

Истакнуто мјесто Даwкинс је стекао својом књигом Себични ген из 1976. у којој је популаризирао геноцентрични назор о еволуцији и увео појам мем. Године 1982. увео је у еволуцијску биологију концепт по којем фенотипски ефекти гена нису нужно ограничени на тијело организма, већ се могу протезати далеко у околиш, укључујући тијела других организама. Овај је концепт представио у својој књизи Проширени фенотип.[4]

Даwкинс је атеист, потпредсједник Британске хуманистичке асоцијације и присталица покрета Бригхтс.[5] Опће је познат по својој критици креационизма и интелигентног дизајна. У својој књизи Слијепи урар из 1986. аргументира против аналогије с ураром, аргумента за егзистенцију наднаравног створитеља заснована на комплексности живих организама. Умјесто тога Даwкинс еволуцијске процесе описује као аналогне слијепом урару.

Отада је написао неколико популарнознанствених књига те редовито наступа на радију и телевизији, претежно дискутирајући о тим темама. У својој књизи Делузија о богу из 2006. Даwкинс тврди да наднаравни створитељ готово сигурно не постоји и да је религиозна вјера делузија – »фиксно лажно вјеровање«.[6] До сијечња 2010. енглеска је језична верзија ове књиге била продана у више од 2 милијуна примјерака и била преведена на 31 језик.[7] Даwкинс је основао Закладу Рицхарда Даwкинса за разум и знаност ради промицања поучавања еволуције и дјеловања против оних који заступају наставне програме против еволуције.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Кенија

[уреди | уреди извор]

Даwкинс се родио у Наиробију у Кенији.[8] Син је Јеан Марy Вyвyан (рођ. Ладнер) и Цлинтона Јохна Даwкинса (1915. – 2010.), који је био пољопривредни цивилни службеник у Британској колонијалној служби у Њаси (сада Малави).[9][10] Даwкинс се аутоидентифицира као Енглез и тренутачно живи у Оxфорду у Енглеској.[11][12] Родивши се у Кенији, он је британски држављанин.

Даwкинс има млађу сестру.[13] Тијеком Другог свјетског рата његов је отац био позван у Краљеве афричке стријелце;[14][15] у Енглеску се вратио 1949. када је Даwкинсу било осам година. Отац му је био наслиједио ладањску оставштину, Овер Нортон Парк у Оxфордсхиреу, коју је претворио у комерцијалну фарму.[9] Оба његова родитеља била су заинтересирана за природне знаности; на Даwкинсова питања одговарала су у знанственим терминима.[16]

Даwкинс описује своје дјетињство као »нормално англиканско одгајање«.[17] Кршћанин је био до средине својих адолесцентских година када је закључио да је теорија еволуције била боље објашњење за комплексност живота те је престао вјеровати у бога.[13] Даwкинс тврди: »Главни резидуални разлог зашто сам био религиозан био је тај да сам био толико импресиониран комплексношћу живота и да сам осјећао да је он морао имати дизајнера и мислим да је то било када сам схватио да је дарвинизам био далеко супериорно објашњење које је аргументу дизајна измакнуло тло испод ногу. I то ме оставило без ичега.«[13]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Даwкинс је похађао Школу у Оундлеу у Нортхамптонсхиреу, енглеску јавну школу с дистинктном аромом Енглеске цркве,[13] од 1954. до 1959., гдје је боравио у Лаундимеровој кући.[18] Зоологију је студирао на Баллиолову колеџу у Оxфорду, дипломиравши 1962.; док се ондје налазио, тутор му је био Нобелом награђени етолог Николаас Тинберген. Под Тинбергеновом супервизијом наставио је као студент истраживач, стекавши до 1966. ступњеве магистра (МА) и доктора (ДПхил), а потом је још једну годину остао као асистент истраживач.[8] Тинберген је био пионир у проучавању животињског понашања, посебице у подручјима инстинкта, учења и избора;[19] Даwкинсово се истраживање у том периоду бавило моделима доношења одлука у животиња.[20]

Поучавање

[уреди | уреди извор]

Од 1967. до 1969. био је професор асистент зоологије на Калифорнијском универзитету у Беркелеyју. У том периоду студенти факултета у Беркелеyју већином су се противили актуалном Вијетнамском рату и Даwкинс се снажно укључио у антиратне демонстрације и активности.[21] На Универзитет у Оxфорду вратио се 1970., гдје је преузео позицију предавача. Године 1990. постао је професор (реадер) зоологије. Године 1995. био је постављен за Симонyијева професора за јавно разумијевање знаности на Оxфорду, а ову је позицију финанцијски утемељио Цхарлес Симонyи с израженом намјером да се од носитеља »очекује да учини важне доприносе у јавном разумијевању неког нучног поља«[22] и да први носитељ професуре буде Рицхард Даwкинс.[23]

Од 1970. члан је Новог колеџа у Оxфорду.[24] Одржао је много инаугуралних и осталих предавања, укључујући меморијално предавање о Хенрyју Сидгwицку (1989.), прво меморијално предавање о Ерасмусу Дарwину (1990.), предавање о Мицхаелу Фарадаyу (1991.), меморијално предавање о Т. Х. Хуxлеyју (1992.), меморијално предавање о Ирвинеу (1997.) предавање о Схелдону Доyлеу (1999.), предавање о Тинбергену (2004.) те Таннерова предавања (2003.).[8] Године 1991. одржао је Краљевска институцијска божићна предавања за дјецу на тему Одрастање у свемиру (Гроwинг Уп ин тхе Универсе). Био је такођер уредник многих часописа те радио као уреднички савјетник за Енциклопедију Енцарту (Енцарта Енцyцлопедиа) и Енциклопедију еволуције (Енцyцлопедиа оф Еволутион). На попису је као виши уредник и колумнист магазина Фрее Инqуирy Вијећа за секуларни хуманизам и члан је уредничког одбора магазина Скептиц од његова оснутка.[25]

Судјеловао је у судачким панелима за разне награде, од Фарадаyеве награде Краљевског друштва до Награда Британске академије телевизијских умјетности,[26] те био предсједник Секције за биолошке знаности Британске асоцијације за унапређење знаности. Године 2004. Баллиолов колеџ у Оxфорду установио је Даwкинсову награду која се додјељује за »изванредно истраживање о екологији и понашању животиња којих би благостање и опстанак могли бити угрожени човјековим активностима«.[27] У рујну 2008. напустио је своју професуру и отишао у мировину, најавивши планове да ће »написати књигу намијењену младима у којој ће их упозорити да не вјерују у ›антизнанствене‹ бајке«.[28]

Особни живот

[уреди | уреди извор]

Даwкинс се женио три пута и има једну кћер. За колегицу етологињу Мариан Стамп Даwкинс се оженио 19. коловоза 1967. у Аннестоwну у грофовији Wатерфорду у Ирској;[29] развели су се 1984. Потом се 1. липња исте године у Оxфорду оженио за Еве Бархам (19. коловоза 1951.[30] – 28. вељаче 1999.). Добили су кћер Јулиет Емму Даwкинс (Оxфорд, 1984.).[30] Даwкинс и Бархам такођер су се развели.[31] Године 1992. у Кенсигтону и Цхелсеају у Лондону оженио се за глумицу Лаллу Wард.[30][31] Даwкинс ју је упознао преко њихова заједничког пријатеља Доугласа Адамса,[32] који је с њом радио на ББЦ-јеву Доцтор Wхоу.

Дјело

[уреди | уреди извор]

Еволуцијска биологија

[уреди | уреди извор]
Даwкинс на Универзитету у Аустину, март 2008.
даљње информације: геноцентрични назор о еволуцији

У својим знанственим дјелима Даwкинс је најпознатији по популаризацији гена као главне јединице селекције у еволуцији; овај назор најјасније је изложен у његовим књигама:[33]

Даwкинс је конзистентан у скепси према неадаптивним процесима у еволуцији (као што су спандрели које су описали Гоулд и Леwонтин)[34] и према селекцији на разинама »изнад« разине гена.[35] Особито је скептичан према практичној вјеројатности или важности групне селекције као основе за разумијевање алтруизма.[6]:169–172 Ово понашање испрва изгледа као еволуцијски парадокс јер помагање другима троши вриједне ресурсе и смањује властиту способност опстанка. Прије њега многи су то интерпретирали као аспект групне селекције: јединке чине оно што је најбоље за опстанак популације или врсте у цјелини. Британски еволуцијски биолог W. D. Хамилтон рабио је био геноцентрични назор да би објаснио алтруизам у оквирима инклузивног фитнеса и родбинске селекције, односно да би објаснио да се јединке понашају алтруистично према својим блиским сродницима, који с њима дијеле много властитих гена.[36][а] Слично тому је Роберт Триверс, размишљајући у оквирима геноцентричног модела, развио теорију реципрочног алтруизма при чему један организам пружа корист другому у ишчекивању будућег реципроцитета.[37] Даwкинс је ове идеје популаризирао у Себичном гену те их развио у властиту дјелу.[38]

Даwкинс је такођер снажно критизирао хипотезу Геје независног знанственика Јамеса Ловелоцка.[39][40][41]

У липњу 2012. Даwкинс је изразито критизирао књигу Друштвено освајање Земље (Тхе Социал Цонqуест оф Еартх, 2012.) колеге биолога Е. О. Wилсона.[42]

Критичари Даwкинсова приступа сугерирају да је узимање гена као јединице селекције (појединачни догађај у којем се јединка или успије или не успије репродуцирати) заваравајуће; ген би се могло боље описати, говоре они, као јединицу еволуције (дугорочне промјене у фреквенцијама алела у популацији).[43] У Себичном гену Даwкинс објашњава да раби дефиницију Георгеа C. Wиллиамса по којој је ген »оно што се сегрегира и рекомбинира с процјењивом фреквенцијом«.[44] Још један чест приговор је тај да ген не може самостално преживјети, већ мора кооперирати с другим генима да би изградио јединку и стога ген не може бити независна »јединица«.[45] У Проширеном фенотипу Даwкинс сугерира да су из перспективе индивидуалног гена сви остали гени дио околиша на који се он адаптира.

Заступници виших разина селекције (као нпр. Рицхард Леwонтин, Давид Слоан Wилсон и Еллиотт Собер) сугерирају да постоји много феномена (укључујући алтруизам) које селекција заснована на генима не може задовољавајуће објаснити. Филозофкиња Марy Мидглеy, с којом се Даwкинс сукобио у тиску у погледу Себичног гена,[46][47] критизирала је селекцију гена, меметику и социобиологију као ексцесивно редукционистичке;[48] сугерирала је да се популарност Даwкинсова дјела може приписати факторима у цајтгајсту као што је растући индивидуализам Тхатцхер-Реаганових декада.[49]

У низу контроверзија о механизмима и интерпретацијама еволуције (тзв. »Дарwинови ратови«)[50][51] једна се фракција често назива по Даwкинсу, док се друга фракција назива по америчком палеонтологу Степхену Јаyју Гоулду, рефлектирајући тако премоћност обојице као популаризатора пертинентних идеја.[52][53] Наиме, Даwкинс и Гоулд били су истакнути коментатори у контроверзији о социобиологији и еволуцијској психологији, уз Даwкинса који их је углавном одобравао и Гоулда који их је углавном критизирао.[54] Типичан је примјер Даwкинсове позиције његова оштра рецензија књиге Није у нашим генима (Нот ин Оур Генес, 1984.) Стевена Росеа, Леона Ј. Камина и Рицхарда C. Леwонтина.[55] Друга два мислиоца која се често сматрају удруженима с Даwкинсом о овој теми јесу Стевен Пинкер и Даниел Деннетт; Деннетт је промовирао геноцентрични назор о еволуцији и бранио редукционизам у биологији.[56] Унаточ својим академским несугласицама, Даwкинс и Гоулд нису имали непријатељски особни однос, а Даwкинс је велик дио своје књиге Ђавољи капелан (А Девил'с Цхаплаин, 2003.) постумно посветио Гоулду, који је умро годину дана прије тога.

Даwкинсова књига Највећа представа на Земљи: доказ еволуције (Тхе Греатест Схоw он Еартх: Тхе Евиденце фор Еволутион, 2009.) разлаже доказ биолошке еволуције[57] и коинцидира с двјестогодишњицом Дарwинова рођења.[58]

Мем

[уреди | уреди извор]
главни чланак: мем

Даwкинс је сковао ријеч мем (бихевиорални еквивалент гена) као начин да потакне читатеље да размишљају о томе како би се дарвинистички принципи могли проширити онкрај царства гена.[59]:11 Доиста, она је била замишљена као проширење његова аргумента »репликаторâ«, но задобила је властит живот у рукама других аутора попут Даниела Деннетта и Сусан Блацкморе. Ове су популаризације потом довеле до настанка меметике, поља од којег се Даwкинс дистанцирао.[60]

Даwкинсов мем односи се на сваки културни ентитет који проматрач може сматрати репликатором одређене идеје или комплекса идеја. Даwкинс је поставио хипотезу да би људи на многе културне ентитете могли гледати као на оне који имају способност такве репликације, углавном путем изложености људима, који су еволуирали као ефикасни (иако не савршени) копиранти информација и понашања. Будући да се меми не копирају увијек савршено, они могу постати рафинирани, комбинирани или на други начин модифицирани другим идејама; то резултира новим мемима, који се могу показати више или мање ефикасним репликаторима од својих претходника, пружајући тако оквир за хипотезу културне еволуције засноване на мемима, предоџбе која је аналогна теорији биолошке еволуције засноване на генима.[61]

Иако је Даwкинс неовисно осмислио специфични термин мем, није се позивао на то да је сама идеја била потпуно нова,[62] а у прошлости је било и других израза за сличне идеје. На примјер, Јохн Лаурент сугерирао је да би термин могао потјецати из рада мало знана њемачког биолога Рицхарда Семона.[63] Године 1904. Семон је издао Мнем (Дие Мнеме), који се 1924. појавио на енглеском као Тхе Мнеме. У књизи се расправља о културној трансмисији искустава, с увидима паралелнима онима у Даwкинса. Лаурент је усто пронашао да се термин мнем раби у књизи Живот бијелог мрава (Тхе Лифе оф тхе Wхите Ант, 1926.) Маурицеа Маетерлинцка и истакнуо је сличности с Даwкинсовим концептом. Аутор Јамес Глеицк описује Даwкинсов концепт мема »његовом најславнијом знаменитом инвенцијом, далеко утјецајнијом од његових себичних гена или његова потоњег прозелитизма против религиозности«.[64]

Критика креационизма

[уреди | уреди извор]

Даwкинс је истакнути критичар креационизма, религијског вјеровања да је човјечанство, живот и свемир створило божанство[65] без утјецаја еволуције.[66] Младоземаљски креационистички назор да је Земља стара тек неколико тисућа година описао је као »изврнуту, ускоумну лаж«,[67] а његова књига Слијепи урар (Тхе Блинд Wатцхмакер, 1986.) садржи устрајну критику аргумента из дизајна, важна креационистичког аргумента. У тој књизи Даwкинс аргументира против аналогије с ураром, коју је славном учинио енглески теолог из 18. стољећа Wиллиам Палеy путем своје књиге Природна теологија (Натурал Тхеологy, 1802.) у којој аргументира да управо онако како је ура превише комплицирана и превише функционална да би изненада настала пуким случајем тако и сва жива бића – са својом далеко већом комплексношћу – морају бити сврховито дизајнирана. Даwкинс дијели назор којег се опћенито држе знанственици да је природна селекција достатна за објашњење очигледне функционалности и ненасумичне комплексности биолошког свијета и да се за њу може рећи да игра улогу урара у природи, мада оног аутоматског, неинтелигентног, слијепог урара.[68]

Даwкинс на 34. годишњој конференцији Америчких атеиста, 2008.

Године 1986. Даwкинс и биолог Јохн Маyнард Смитх судјеловали су у дебати при Оксфордској унији против А. Е. Wилдер-Смитха, младоземаљског креациониста, и Едгара Андреwса, предсједника Друштва за библијски постанак.[б] Углавном, Даwкинс слиједи савјет својег умрлог колеге Степхена Јаyа Гоулда и одбија судјеловати у формалним дебатама с креационистима јер »оно што они траже је кисик респектабилности« и чинећи то »тај би им се кисик дао пуким чином уопће ступања у борбу с њима«. Он упућује на то да креационисти »не маре што су потучени у аргументу; важно је то да им одајемо признање гњавећи се расправљати с њима у јавности«.[69]

У просинцу 2004. у интервјуу с америчким новинаром Биллом Моyерсом Даwкинс је казао: »Међу стварима које знаност знаде еволуција је онолико сигурна колико све што знамо.« Када га је Моyерс упитао о упораби ријечи теорија, Даwкинс је изјавио: »Еволуција је проматрана. Ради се само о томе да није проматрана док се збива.« Додао је: »Прије је налик детективу који је наишао на убојство послије саме сцене... детектив није заправо видио да се убојство догодило, дакако. Но оно што ви видите је масиван траг... Големе количине циркумстанцијалног доказа. То би се могло такођер објаснити ријечима енглескога.«[70]

Даwкинс се горљиво противи укључењу интелигентног дизајна у знанствену едукацију, говорећи за њ да »уопће није знанствени аргумент, већ религијски«.[71] У медијима се Даwкинса назива »Дарwиновим ротвајлером«,[72] што је референција на енглеског биолога Т. Х. Хуxлеyја који је због заступања Дарwинових идеја о еволуцији био знан као »Дарwинов булдог«. Снажан је критичар Истине у знаности, британске организације која промовира поучавање креационизма у државним школама, те путем Закладе Рицхарда Даwкинса за разум и знаност планира субвенционирати школе доставом књига, ДВД-ова и памфлета који дјелују против рада Истине у знаности, који је Даwкинс описао »образовним скандалом«.[73]

Заступање атеизма

[уреди | уреди извор]
Даwкинс држи предавање о својој књизи Делузија о богу, 24. липња 2006.

Даwкинс је отворени атеист[74] и подупиратељ разних атеистичких, секуларних и хуманистичких организација.[8][75][76][77][78][79][80] Иако је у доби од тринаест година био потврђен у Енглеској цркви, религиозну вјеру почео је губити када је пронашао Дарwина.[81] Открио је да га је властито разумијевање еволуције одвело у атеизам[82] и да га збуњује вјеровање у бога међу појединцима који су софистицирани у знаности.[83] Не слаже се с принципом непреклапајућих магистерија[84] који је предложио Степхен Јаy Гоулд и сматра да је егзистенција бога знанствена хипотеза, као и било која друга.[6]:50

Даwкинс је постао истакнути критичар религије и тврди да је његова опозиција религији двострука: религија је и извор сукоба и оправдање за вјеровање без доказа.[6]:282–286 Вјеру – вјеровање које није засновано на доказу – сматра »једним од највећих зала на свијету«.[85] На истакнуто мјесто успео се у јавним дебатама о односу знаности и религије након публицирања своје књиге Делузија о богу (Тхе Год Делусион, 2006.), која је постала међународни бестселер.[86] Њезин успјех многи су видјели као назнаку промјене у сувременом културном цајтгајсту те такођер идентифицирали с успоном новог атеизма.[87]

Даwкинс едукацију и подизање свијести види примарним оруђима у супротстављању оному што сматра религијском догмом и индоктринацијом.[21][88][89] Ова оруђа укључују борбу против одређених стереотипа па је усвојио термин бистар (енгл. бригхт) као начин асоцирања позитивних јавних конотација уз оне који посједују натуралистички свјетоназор.[89] Дао је потпору идеји слободоумне школе,[90] која не би индоктринирала дјецу ни у атеизму ни у било којој религији, већ би умјесто тога поучавала дјецу да буду критична и отворена ума.[91][92] Инспириран успјесима у подизању свијести којима су феминистице побудиле раширену неугоду при рутинској упораби ријечи »он« (енгл. хе) умјесто »она« (енгл. схе), Даwкинс слично тому сугерира да би се фразе као нпр. »католичко дијете« или »муслиманско дијете« требале сматрати једнако социјално апсурднима као и нпр. »марксистичко дијете« зато што вјерује да дјецу не би требало класифицирати на основи идеолошких или религијских увјерења њихових родитеља.[89]

Даwкинс с Ариане Схерине на отворењу атеистичке аутобусне кампање у Лондону.

Даwкинс сугерира да би атеисти требали бити поносни, а не апологети, истичући да је атеизам доказ здрава, неовисна ума.[6]:3 Нада се да што се атеисти буду више идентифицирали, то ће јавност постати свјеснија колико много људи заправо има такве погледе, смањујући притом негативно мишљење о атеизму међу религиозном већином.[93][94] Инспириран покретом за права хомосексуалаца, утемељио је Оут Цампаигн да охрабри атеисте широм свијета да свој став декларирају јавно и с поносом.[95] Подупро је прву британску атеистичку рекламну иницијативу, атеистичку аутобусну кампању из 2008., која је за циљ имала прикупљање новца ради постављања атеистичких реклама на аутобусе на лондонском подручју.

Даwкинсово је заступање атеизма изазвало контроверзије. Писац Цхристопхер Хитцхенс бранио је перципирану оштрину Даwкинсова става према религији док су Нобелови лауреати сир Харолд Крото и Јамес D. Wатсон те психолог Стевен Пинкер похвалама обасули његову књигу Делузија о богу.[96][97] Насупрот тому, књижевни критичар Террy Еаглетон, теолог Алистер МцГратх и филозоф знаности Мицхаел Русе[98][99] оптужили су Даwкинса да је из темеља погрешно схватио теолошке аргументе које је тврдио да побија, док су знанственици Мартин Реес и Петер Хиггс критизирали Даwкинсов конфронтацијски став према религији као некористан, уз Хиггса који је отишао толико далеко да га је етикетирао фундаменталистом.[100][101][102][103][104] Одговарајући својим критичарима, Даwкинс тврди да теолози нису ништа бољи од знанственика у освртању на дубока козмолошка питања и да се он не сматра фундаменталистом јер је вољан промијенити мишљење усусрет новом доказу.[6]:55–56[105][106] Недавно, у свибњу 2014. на Хејском фестивалу у Wалесу медији су пренијели да је Даwкинс изјавио: »Себе бих описао као секуларног кршћанина у истом смислу као што секуларни жидови имају осјећај за носталгију и церемоније.«[107]

Заклада

[уреди | уреди извор]
главни чланак: Заклада Рицхарда Даwкинса за разум и знаност

Године 2006. Даwкинс је утемељио непрофитну организацију названу Заклада Рицхарда Даwкинса за разум и знаност (енгл. Рицхард Даwкинс Фоундатион фор Реасон анд Сциенце, РДФРС). Заклада је у развојној фази. У Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама додијељен јој је каритативни статус. РДФРС планира финанцирати истраживања о психологији вјеровања и религије, финанцирати знанствене едукацијске програме и материјале те публицирати и подупријети каритативне организације које су у нарави секуларне. Заклада на својем мрежном мјесту такођер нуди хуманистичке, рационалистичке и знанствене материјале.[108]

Даwкинс је казао да је »тренд к теократском мишљењу у Сједињеним Државама опасност не само за Америку него за читав свијет«.[109] У вези с овом забринутошћу Даwкинс је позвао Сеана Фаирцлотха да буде уводни говорник на Даwкинсовој америчкој књижној турнеји 2011. Фаирцлотх је аутор књиге Напад теократâ: како религиозна десница штети свима нама и што можемо учинити у вези с тим (Аттацк оф тхе Тхеоцратс: Хоw тхе Религиоус Ригхт Хармс Ус Алл анд Wхат Wе Цан До Абоут Ит, 2012.). Заклада Рицхарда Даwкинса (амерички огранак) послије је унајмила Фаирцлотха, који има десетогодишње искуство као државни легислатор, као директора за стратегију и политику.[109]

Остала поља

[уреди | уреди извор]
Даwкинс говори у Кеплер'с Бооксу у Менло Парку у Калифорнији, 29. листопада 2006.

У улози професора за јавно разумијевање знаности Даwкинс је био критичар псеудознаности и алтернативне медицине. У својој књизи Парање дуге (Унwеавинг тхе Раинбоw, 1998.) он разматра оптужбу Јохна Кеатса да је Исаац Неwтон објашњењем дуге умањио њезину љепоту; Даwкинс износи аргументацију за супротан закључак. Он сугерира да дубоки свемир, милијарде година еволуције живота те микроскопске радње биологије и хередитета садрже више љепоте и чуда него »митови« и »псеудознаност«.[110] За постумно издано Змијско уље Јохна Диамонда, књигу посвећену раскринкавању алтернативне медицине, Даwкинс је написао уводну ријеч у којој тврди да је алтернативна медицина штетна ако ни због чега другога, а оно због одвлачења пацијената од успјешнијих конвенционалних терапија те давања лажних нада људима.[111] Даwкинс тврди: »Не постоји алтернативна медицина. Постоји једино медицина која дјелује и медицина која не дјелује.«[112]

Даwкинс је изразио забринутост због раста планетарне популације људи и проблема пренасељености.[113] У Себичном гену он накратко спомиње раст становништва, дајући примјер Латинске Америке чије се становништво, у вријеме када је књига написана, сваких 40 година удвостручивало. Критичан је према римокатоличким ставовима о планирању обитељи и контроли популације, тврдећи да ће вође који забрањују контрацепцију и »исказују склоност ›природним‹ методама ограничења становништва« добити управо такву методу у облику изгладњења.[59]

Као подупиратељ Пројекта великих човјеколиких мајмуна – покрета за проширење моралних и законских права на све велике човјеколике мајмуне – Даwкинс је књизи Пројект великих човјеколиких мајмуна (Греат Апе Пројецт, 1994.), коју су уредили Паола Цавалиери и Петер Сингер, допринио чланком Празнине у уму (Гапс ин тхе Минд). У том есеју он критизира моралне ставове сувременог друштва као оне засноване на »дисконтинуирану, специстичком императиву«.[114]

Даwкинс такођер у новинама и на wеблоговима редовито коментира сувремена политичка питања; његова мишљења обасижу опозицију инвазији на Ирак 2003.,[115] британски нуклеарни детерент, акције предсједника САД-а Георгеа W. Бусха[116] те етику дизајнерских беба.[117] Неколико је таквих чланака било укључено у Ђавољег капелана, антологију писања о знаности, религији и политици. Даwкинс је такођер подупиратељ републиканске кампање која има за циљ замјену британске монархије демократски изабраним предсједником.[118] Даwкинс описује себе као лабуристичког гласача у 1970-има[119] и гласача Либералних демократа од њихова стварања.[120] Године 2009. на страначкој конференцији одржао је говор против законâ о бласфемији, алтернативне медицине и вјерских школа. На британским опћим изборима 2010. Даwкинс је службено пристао уз Либералне демократе, пруживши потпору њиховој кампањи за изборну реформу и за њихово »одбијање подилажења ›вјери‹«.[121] У коловозу 2014. Даwкинс је био једна од 200 јавних фигура које су потписале писмо одаслано Тхе Гуардиану у којем се противе шкотској независности уочи рујанског референдума о том питању.[122]

У телевизијском документарцу Непријатељи разума (Тхе Енемиес оф Реасон, 2007.)[123] Даwкинс дискутира о ономе што види као опасности од напуштања критичке мисли и разложности засноване на знанственом доказу. Специфично цитира астрологију, спиритуализам, рашљарење, алтернативне вјере, алтернативну медицину и хомеопатију. Такођер дискутира о томе како се интернет може рабити за ширење религијске мржње и теоријâ завјера с недостатном позорношћу за образлагање засновано на доказима.

Настављајући дугогодишњу сурадњу с Цханнел 4, Даwкинс је судјеловао у петодијелној телевизијској серији Гениј Британије (Гениус оф Бритаин, 2010.) заједно с колегама знанственицима Степхеном Хаwкингом, Јамесом Дyсоном, Паулом Нурсеом и Јимом Ал-Кхалилијем. Ова серија од пет епизода била је емитирана у липњу 2010. Серија се фокусира на велика британска знанствена достигнућа тијеком повијести.[124]

У документарцу емитирану на каналу Море4 под насловом Пријетња вјерских школа? (Фаитх Сцхоол Менаце?, 2010.) Даwкинс у улози презентанта аргументима »позива све нас да поново размотримо посљедице вјерске едукације, која... насамарује родитеље те индоктринира и раздваја дјецу«.[125][126]

Године 1998. Даwкинс је изразио захвалност за двије књиге у вези са Сокаловом афером:

Ове су књиге славне по својој критици постмодернизма на америчким универзитетима (поименце на одјелима за књижевности, антропологију и остале културне студије).[127] Истом је пригодом Даwкинс такођер критизирао Универзитет у Цамбридгеу због додјеле почасног доктората филозофу Јацqуесу Дерридау.[127]

Године 2011. Даwкинс се придружио професорском колективу на Новом колеџу хуманистичких знаности, новом приватном свеучилишту у Лондону које је основао А. C. Граyлинг и које је било отворено у септембру 2012.[128]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
Даwкинс прима Десцхнерову награду у Франкфурту 12. листопада 2007. из руку Карлхеинза Десцхнера.

Године 1989. Универзитет у Оxфорду додијелило је Даwкинсу титулу доктора наука (Доцтор оф Сциенце). Даwкинс је носитељ почасних доктората наука Универзитета у Худдерсфиелду, Универзитета у Wестминстеру, Универзитета у Дурхаму,[129] Универзитета у Хуллу, Универзитета у Антwерпену и Универзитета у Ослу[130] те почасних доктората Универзитета у Абердеену,[131] Слободног универзитета у Бруxеллесу[8] и Универзитета у Валенцији.[132] Носитељ је такођер почасних доктората књижевности Универзитета у Ст Андреwсу и Аустралског националног универзитета (ХонЛиттД, 1996.), за члана Краљевског књижевног друштва изабран је 1997., а за члана Краљевског друштва 2001.[8] Један је од патрона Знанственог друштва Свеучилишта у Оxфорду.

Године 1987. Даwкинс је за своју књигу Слијепи урар примио награду Краљевског књижевног друштва и Књижевну награду Лос Ангелес Тимеса. Исте је године за свој рад на епизоди Слијепи урар (Тхе Блинд Wатцхмакер) серије Хоризон ББЦ-ја примио Знанственотехнолошку награду за најбољи телевизијски документарни знанствени програм године.[8]

Међу његовим осталим наградама налазе се Сребрна медаља Лондонског зоолошког друштва (1989.), Финлаyева награда за иновације (1990.), Награда Мицхаела Фарадаyа (1990.), Накаyамина награда (1994.), Награда за хуманиста године Америчке хуманистичке асоцијације (1996.), пета Међународна награда Цосмос (1997.), Кистлерова награда (2001.), Медаља Предсједништва Талијанске Републике (2001.), Награда Цар је гол Фондације за слободу од религије (2001. и 2012.), Бицентенаријска Келвинова медаља Краљевског филозофског друштва у Гласгоwу (2002.)[8] и Ниеренбергова награда за знаност у јавном интересу (2009.).[133]

Даwкинс се, по одлуци читатељâ, нашао на врху листе 100 врхунских јавних британских интелектуалаца објављене 2004. у магазину Проспецт, добивши двоструко више гласова него другопласирани.[134][135] У њихову наставку анкете објављену 2008. ушао је као кандидат у ужи избор.[136] Године 2005. Фондација Алфред Тоепфер са сједиштем у Хамбургу додијелила му је Схакеспеарову награду као признање за његову »концизну и доступну презентацију знанственог знања«. Освојио је Награду Леwиса Тхомаса за писање о знаности за 2006. годину те Награду за аутора године за 2007. годину Галаxyјевих британских књижних награда.[137] Исте године магазин Тиме уврстио га је на попис 100 најутјецајних људи на свијету у 2007. години,[138] а нашао се и на 20. мјесту листе 100 највећих живућих генија објављене 2007. у Тхе Даилy Телеграпху.[139] Десцхнерову награду, названу по њемачком антиклерикалну аутору Карлхеинзу Десцхнеру, добио је 2007.[140]

Од 2003. године Међународна атеистичка алијанса тијеком своје годишње конференције додјељује награду којом одаје признање изванредну атеисту чије је дјело највише допринијело подизању јавне свијести о атеизму у тој години; позната је као Награда Рицхарда Даwкинса у почаст Даwкинсовим властитим напорима.[141]

У вељачи 2010. Даwкинс је именован у Почасни одбор истакнутих прегалаца Фондације за слободу од религије.[142]

Године 2012. ихтиолози на Шри Ланки одали су Даwкинсу почаст тиме да су новом роду дали име Даwкинсиа (чланови овог рода претходно су били чланови рода Пунтиус). Образлажући ток мисли у позадини имена рода, водећи истраживач Рохан Петхиyагода у наводу је устврдио: »Рицхард Даwкинс помогао нам је, кроз своја писања, разумјети да је свемир далеко љепши и запањујући него што је иједна религија замишљала. (...) Надамо се да ће Даwкинсиа служити као подсјетник елеганције и једноставности еволуције, јединог рационалног објашњења које постоји за незамисливу разноликост живота на Земљи.«[143]

У анкети коју је 2013. провео магазин Проспецт гласовима је одлучено да је Даwкинс најбољи мислилац на свијету међу 65 имена која је изабрао панел експерата из САД-а и УК-а.[144]

Медији

[уреди | уреди извор]

Изабране публикације

[уреди | уреди извор]
главни чланак: библиографија Рицхарда Даwкинса

Документарни филмови

[уреди | уреди извор]

Остали наступи

[уреди | уреди извор]
  • Доцтор Wхо: Украдена Земља (Тхе Столен Еартх, 2008.), у улози себе сама
  • Симпсони: Блацк Еyед, Плеасе, појављује се у сну Неда Фландерса у којем овај сања пакао; дао глас демонској верзији себе сама[148]
  • Нигхтwисх: Фински симфонијски метал бенд Нигхтwисх најавио је Даwкинса као гостујућу звијезду на својем надолазећем албуму из 2015. Клавијатурист и текстописац Нигхтwисха Туомас Холопаинен о Даwкинсовим је дјелима казао: »Тијеком посљедњих неколико мјесеци био сам толико ентузијастичан о овој врсти књижевности и бит ћу у надолазећим мјесецима да ће то морати некако изићи... нешто се догодило тијеком протеклих пет, шест, седам година и доста тога има везе с књигама које сам прочитао, углавном Wхитмана, Хитцхенса и Даwкинса.«[149][150]
  • Избачени: интелигенција није допуштена (Еxпеллед: Но Интеллигенце Аллоwед, 2008.), у улози себе сама, представљен као водећи знанствени опонент интелигентном дизајну у филму у којем се тврди да средњострујашки знанствени естаблишмент супримира академичаре који вјерују у то да виде доказ интелигентног дизајна у природи и који критизирају доказ који подупире дарвинистичку еволуцију

Биљешке

[уреди | уреди извор]

а. ^ W. D. Хамилтон извршио је голем утјецај на Даwкинса и тај се утјецај може видјети кроз Даwкинсову књигу Себични ген.[21] Пријатељи су постали на Оxфорду а Даwкинс је послије Хамилтонове смрти 2000. написао некролог и организирао секуларну меморијалну службу.[151]

б. ^ Дебата је била окончана гласањем којим је приједлог »да је доктрина еволуције ваљанија од теорије еволуције« одбачен са 198 према 115 гласова.[152][153]

Референције

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Ридлеy, Марк. 2007. Рицхард Даwкинс: Хоw а Сциентист Цхангед тхе Wаy Wе Тхинк : Рефлецтионс бy Сциентистс, Wритерс, анд Пхилосопхерс. Оxфорд Университy Пресс. Стр. 228. ИСБН 0-19-921466-2. Извадак са странице 228.
  2. ↑ Емеритус, Хонорарy анд Wyкехам Феллоwс, Неw Цоллеге, Оxфорд
  3. ↑ „Превиоус холдерс оф Тхе Симонyи Профессорсхип”. Тхе Университy оф Оxфорд. Архивирано из оригинала на датум 2012-04-28. Приступљено 23. рујна 2010. 
  4. ↑ „Еуропеан Еволутионарy Биологистс Раллy Бехинд Рицхард Даwкинс'с Еxтендед Пхенотyпе”. Сциенцедаилy.цом. 20. сијечња 2009. Приступљено 28. липња 2011. 
  5. ↑ „Рицхард Даwкинс о милитантном атеизму”. ТЕД Цонференцес, ЛЛЦ. Приступљено 14. просинца 2011. 
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 Даwкинс, Рицхард (2006.). Тхе Год Делусион. Трансwорлд Публисхерс. ИСБН 0-593-05548-9. 
  7. ↑ „Тхе Год Делусион – бацк он тхе Тимес еxтендед лист ат #24”. Рицхард Даwкинс на РицхардДаwкинс.нет. 27. сијечња 2010. Архивирано из оригинала на датум 2012-07-20. Приступљено 6. вељаче 2010. 
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 8,6 8,7 „Цуррицулум витае оф Рицхард Даwкинс”. Тхе Университy оф Оxфорд. Архивирано из оригинала на датум 2008-04-23. Приступљено 13. ожујка 2008. 
  9. ↑ 9,0 9,1 Даwкинс, Рицхард (11. просинца 2010). Ливес Ремемберед: Јохн Даwкинс. Тхе Индепендент (Лондон). Приступљено 12. просинца 2010.
  10. ↑ „Даwкинс, Рицхард 1941- - Цонтемпорарy Аутхорс, Неw Ревисион Сериес”. Енцyцлопедиа.цом. Приступљено 16. свибња 2014. 
  11. ↑ „А тwиттер статус упдате бy Даwкинс саyинг тхат хе идентифиес ас Енглисх”. Тwиттер.цом. Приступљено 16. свибња 2014. 
  12. ↑ Андреw Антхонy (15. рујна 2013.). „Рицхард Даwкинс: 'I дон'т тхинк I ам стридент ор аггрессиве'”. Тхе Гуардиан. Приступљено 21. рујна 2014. 
  13. ↑ 13,0 13,1 13,2 13,3 Хаттенстоне, Симон (10. вељаче 2003.). „Дарwин'с цхилд”. Лондон: Тхе Гуардиан. Приступљено 22. травња 2008. 
  14. ↑ Рицхард Даwкинс (листопад 2004.). Тхе Анцестор'с Тале. Хоугхтон Миффлин Харцоурт. стр. 317. ИСБН 978-0-618-00583-3. 
  15. ↑ Даwкинс, Рицхард. „Бриеф Сциентифиц Аутобиограпхy”. РицхардДаwкинс.нет. Архивирано из оригинала на датум 2010-06-21. Приступљено 17. српња 2010. 
  16. ↑ „Рицхард Даwкинс: Тхе фоиблес оф фаитх”. ББЦ Неwс. 12. листопада 2001.. Приступљено 13. ожујка 2008. 
  17. ↑ Поллард, Ницк (травањ 1995.). Хигх Профиле. Тхирд Wаy (Харроw, Енгланд: Хyмнс Анциент & Модерн Лтд) 18 (3): 15. ИССН 0309-3492.
  18. ↑ „Тхе Оундле Лецтуре Сериес”. Оундле Сцхоол. 2012б. Архивирано из оригинала на датум 2012-04-30. Приступљено 12. липња 2012. 
  19. ↑ Сцхраге, Мицхаел (српањ 1995.). „Револутионарy Еволутионист”. Wиред. Приступљено 21. травња 2008. 
  20. ↑ Даwкинс, Рицхард (1969). „А тхресхолд модел оф цхоице бехавиоур”. Анимал Бехавиоур 17 (1): 120. ДОИ:10.1016/0003-3472(69)90120-1. ИССН 0003-3472. 
  21. ↑ 21,0 21,1 21,2 „"Белиеф" интервиеw”. ББЦ. 5. травња 2004.. Приступљено 8. травња 2008. 
  22. ↑ Симонyи, Цхарлес (15. свибња 1995.). „Манифесто фор тхе Симонyи Профессорсхип”. Тхе Университy оф Оxфорд. Архивирано из оригинала на датум 2008-04-23. Приступљено 13. ожујка 2008. 
  23. ↑ „Аимс оф тхе Симонyи Профессорсхип”. 23. травња 2008.. Архивирано из оригинала на датум 2008-04-23. Приступљено 28. липња 2011. 
  24. ↑ „Тхе Цуррент Симонyи Профессор: Рицхард Даwкинс”. Тхе Университy оф Оxфорд. Архивирано из оригинала на датум 2008-04-23. Приступљено 13. ожујка 2008. 
  25. ↑ „Едиториал Боард”. Тхе Скептицс' Социетy. Приступљено 22. травња 2008. 
  26. ↑ Рицхард Даwкинс, 2006. Цуррицулум Витае. Архивирано 23. травња 2008. на Wаyбацк Мацхинеу.
  27. ↑ „Тхе Даwкинс Призе фор Анимал Цонсерватион анд Wелфаре”. Баллиол Цоллеге, Оxфорд. 9. студенога 2007. Архивирано из оригинала на датум 2007-09-12. Приступљено 30. ожујка 2008. 
  28. ↑ Мартин Бецкфорд анд Урмее Кхан (24. листопада 2008). „Харрy Поттер фаилс то цаст спелл овер Профессор Рицхард Даwкинс”. Лондон: Тхе Даилy Телеграпх. Приступљено 1. студенога 2008. 
  29. ↑ „Марриаге”. Тхе Тимес (Лондон): стр. 8. 23. коловоза 1967.. [мртав линк]
  30. ↑ 30,0 30,1 30,2 „Биртхс, Марриагес анд Деатхс, Енгланд анд Wалес 1984–2006”. Финдмyпаст.цом. Приступљено 29. српња 2010. 
  31. ↑ 31,0 31,1 МцКие, Робин (25. српња 2004.). „Доцтор Зоо”. Лондон: Тхе Гуардиан. Приступљено 17. ожујка 2008. 
  32. ↑ Симпсон, M. Ј. (2005.). Хитцххикер: А Биограпхy оф Доуглас Адамс. Јустин, Цхарлес & Цо. стр. 129. ИСБН 1-932112-35-9. , Цхаптер 15, п. 129
  33. ↑ Ллоyд, Елисабетх Анне (1994.). Тхе струцтуре анд цонфирматион оф еволутионарy тхеорy. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-00046-6. 
  34. ↑ Гоулд, Степхен Јаy; Леwонтин, Рицхард C. (1979). „Тхе Спандрелс оф Сан Марцо анд тхе Панглоссиан Парадигм: А Цритиqуе оф тхе Адаптатионист Программе”. Процеедингс оф тхе Роyал Социетy оф Лондон. Б (Лондон) 205 (1161): 581–598. ДОИ:10.1098/rspb.1979.0086. ПМИД 42062. Приступљено 2009-08-14. 
  35. ↑ Даwкинс, Рицхард (1999.). Тхе еxтендед пхенотyпе: тхе лонг реацх оф тхе гене (Рев. ед. wитх неw афтерwорд анд фуртхер реадинг изд.). Оxфорд [у.а.]: Оxфорд Унив. Пресс. ИСБН 0192880519. 
  36. ↑ Хамилтон, W. D. (1964). „Тхе генетицал еволутион оф социал бехавиоур I анд ИИ”. Јоурнал оф Тхеоретицал Биологy 7 (1): 1–16, 17–52. ДОИ:10.1016/0022-5193(64)90038-4. ПМИД 5875341. 
  37. ↑ Триверс, Роберт (1971). „Тхе еволутион оф реципроцал алтруисм”. Qуартерлy Ревиеw оф Биологy 46 (1): 35–57. ДОИ:10.1086/406755. 
  38. ↑ Даwкинс, Рицхард (1979). „Тwелве Мисундерстандингс оф Кин Селецтион”. Зеитсцхрифт фур Тиерпсyцхологие 51: 184–200. ДОИ:10.1111/j.1439-0310.1979.tb00682.x. Архивирано из оригинала на датум 2008-03-29. [мртав линк]
  39. ↑ Wиллиамс, Георге Роналд (1996.). Тхе молецулар биологy оф Гаиа. Цолумбиа Университy Пресс. стр. 178. ИСБН 0-231-10512-6. , извадак са странице 178.
  40. ↑ Сцхнеидер, Степхен Хенрy (2004.). Сциентистс дебате гаиа: тхе неxт центурy. МИТ Пресс. стр. 72. ИСБН 0-262-19498-8. , извадак са странице 72.
  41. ↑ Даwкинс, Рицхард (2000.). Унwеавинг тхе Раинбоw: Сциенце, Делусион анд тхе Аппетите фор Wондер. Хоугхтон Миффлин Харцоурт. стр. 223. ИСБН 0-618-05673-4. , извадак са странице 223.
  42. ↑ Тхорпе, Ванесса (24. липња 2012.). „Рицхард Даwкинс ин фуриоус роw wитх ЕО Wилсон овер тхеорy оф еволутион. Боок ревиеw спаркс wар оф wордс бетwеен гранд олд ман оф биологy анд Оxфорд'с мост хигх-профиле Дарwинист”. Тхе Гуардиан (Лондон). Приступљено 3. листопада 2012. 
  43. ↑ Довер, Габриел (2000.). Деар Мр Дарwин. Лондон: Wеиденфелд & Ницолсон. ИСБН 0-7538-1127-8. 
  44. ↑ Wиллиамс, Георге C. (1966.). Адаптатион анд Натурал Селецтион. Унитед Статес: Принцетон Университy Пресс. ИСБН 0-691-02615-7. 
  45. ↑ Маyр, Ернст (2000.). Wхат Еволутион Ис. Басиц Боокс. ИСБН 0-465-04426-3. 
  46. ↑ Мидглеy, Марy (1979.). „Гене-Југглинг”. Пхилосопхy 54 (210): стр. 439–458. ДОИ:10.1017/S0031819100063488. Приступљено 18. ожујка 2008. 
  47. ↑ Даwкинс, Рицхард (1981.). „Ин Дефенце оф Селфисх Генес”. Пхилосопхy 56: стр. 556–573. ДОИ:10.1017/S0031819100050580. Приступљено 17. ожујка 2008. 
  48. ↑ Мидглеy, Марy (2000.). Сциенце анд Поетрy. Роутледге. ИСБН 0-415-27632-2. 
  49. ↑ Мидглеy, Марy (2010.). Тхе солитарy селф: Дарwин анд тхе селфисх гене. МцГилл-Qуеен'с Университy Пресс. ИСБН 978-1-84465-253-2. 
  50. ↑ Броwн, Андреw (1999.). Тхе Дарwин Wарс: Хоw ступид генес бецаме селфисх генес. Лондон: Симон анд Сцхустер. ИСБН 0-684-85144-X. 
  51. ↑ Броwн, Андреw (2000.). Тхе Дарwин Wарс: Тхе Сциентифиц Баттле фор тхе Соул оф Ман. Лондон: Тоуцхстоне. ИСБН 0-684-85145-8. 
  52. ↑ Броцкман, Ј. (1995.). Тхе Тхирд Цултуре: Беyонд тхе Сциентифиц Револутион. Неw Yорк: Симон & Сцхустер. ИСБН 0-684-80359-3. 
  53. ↑ Стерелнy, К. (2007.). Даwкинс вс. Гоулд: Сурвивал оф тхе Фиттест. Цамбридге, УК: Ицон Боокс. ИСБН 1-84046-780-0.  Алсо ИСБН 978-1-84046-780-2
  54. ↑ Моррис, Рицхард (2001.). Тхе Еволутионистс. W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-4094-X. 
  55. ↑ Даwкинс, Рицхард (24 Јануарy 1985). „Социобиологy: тхе дебате цонтинуес”. Неw Сциентист. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-01. Приступљено 3. травња 2008. 
  56. ↑ Деннетт, Даниел (1995.). Дарwин'с Дангероус Идеа. Унитед Статес: Симон & Сцхустер. ИСБН 0-684-80290-2. 
  57. ↑ „Трансwорлд сигнс неw боок фром Даwкинс”. Тхе Боокселлер. 15. вељаче 2008.. Архивирано из оригинала на датум 2009-02-27. Приступљено 12. сијечња 2009. 
  58. ↑ Даwкинс, Рицхард (2009.). Тхе Греатест Схоw он Еартх: Тхе Евиденце фор Еволутион. Лондон: Трансwорлд Публисхерс. стр. xии. ИСБН 0-593-06173-X. 
  59. ↑ 59,0 59,1 Даwкинс, Рицхард (1989.). Тхе Селфисх Гене (2нд изд.). Унитед Кингдом: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-286092-5. 
  60. ↑ Бурман, Ј. Т. (2012.). Тхе мисундерстандинг оф мемес: Биограпхy оф ан унсциентифиц објецт, 1976–1999. Перспецтивес он Сциенце, 20 (1), 75-104. [1] ДОИ:10.1162/POSC_a_00057 (Ово је чланак с отвореним приступом, учињен је слободно доступним љубазношћу МИТ Пресса.)
  61. ↑ Келлy, Кевин (1994.). Оут оф Цонтрол: Тхе Неw Биологy оф Мацхинес, Социал Сyстемс, анд тхе Ецономиц Wорлд. Унитед Статес: Аддисон-Wеслеy. стр. 360. ИСБН 0-201-48340-8. 
  62. ↑ Схализи, Цосма Рохилла. „Мемес”. Центер фор тхе Студy оф Цомплеx Сyстемс. Университy оф Мицхиган. Приступљено 14. коловоза 2009. 
  63. ↑ Лаурент, Јохн (1999.). А Ноте он тхе Оригин оф 'Мемес'/'Мнемес'. 3. Јоурнал оф Меметицс. стр. 14–19. Архивирано из оригинала на датум 2021-04-13. Приступљено 17. ожујка 2008. 
  64. ↑ Јамес Глеицк (15. вељаче 2011.). Тхе Информатион: А Хисторy, а Тхеорy, а Флоод. Пантхеон. стр. 269. ИСБН 978-0-375-42372-7. 
  65. ↑ Русе, Мицхаел. „Цреатионисм”. Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Метапхyсицс Ресеарцх Лабораторy, Станфорд Университy. Приступљено 9. рујна 2009. »а Цреатионист ис сомеоне wхо белиевес ин а год wхо ис абсолуте цреатор оф хеавен анд еартх.« 
  66. ↑ Сцотт, Еугение C (3. коловоза 2009.). „Цреатионисм”. Еволутион вс. цреатионисм: ан интродуцтион. Беркелеy, ЦА: Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 51. ИСБН 978-0-520-26187-7. »Тхе терм 'цреатионисм' то манy пеопле цоннотес тхе тхеологицал доцтрине оф специал цреатионисм: тхат Год цреатед тхе универсе ессентиаллy ас wе сее ит тодаy, анд тхат тхис универсе хас нот цхангед аппрециаблy синце тхат цреатион евент. Специал цреатионисм инцлудес тхе идеа тхат Год цреатед ливинг тхингс ин тхеир пресент формс..« 
  67. ↑ Даwкинс, Рицхард (9. ожујка 2002.). „А сциентист'с виеw”. Тхе Гуардиан (Лондон). Приступљено 7. студенога 2009. 
  68. ↑ Цаталано, Јохн. „Боок: Тхе Блинд Wатцхмакер”. Тхе Университy оф Оxфорд. Архивирано из оригинала на датум 2008-04-15. Приступљено 28. вељаче 2008. 
  69. ↑ Даwкинс, Рицхард (2004.). А Девил'с Цхаплаин: Рефлецтионс он Хопе, Лиес, Сциенце, анд Лове. Хоугхтон Миффлин Харцоурт. стр. 218. ИСБН 0-618-48539-2. , Цхаптер 5, п 218
  70. ↑ Моyерс, Билл (3. просинца 2004.). „Ноw wитх Билл Моyерс”. Публиц Броадцастинг Сервице. Приступљено 29. сијечња 2006. 
  71. ↑ Даwкинс, Рицхард анд Цоyне, Јеррy (1. рујна 2005.). „Оне сиде цан бе wронг”. Лондон: Тхе Гуардиан. Приступљено 21. просинца 2006. 
  72. ↑ Халл, Степхен С. (9. коловоза 2005.). „Дарwин'с Роттwеилер”. Дисцовер магазине. Приступљено 22. ожујка 2008. 
  73. ↑ Сwинфорд, Стевен (19. студенога 2006.). „Годлесс Даwкинс цхалленгес сцхоолс”. Лондон: Тхе Тимес. Приступљено 3. травња 2008. 
  74. ↑ Басс, Тхомас А. (1994.). Реинвентинг тхе футуре: Цонверсатионс wитх тхе Wорлд'с Леадинг Сциентистс. Аддисон Wеслеy. стр. 118. ИСБН 978-0-201-62642-1.  извадак са странице 118.
  75. ↑ „Оур Хонорарy Ассоциатес”. Натионал Сецулар Социетy. 2005.. Приступљено 21. травња 2007. 
  76. ↑ „Тхе ХСС Тодаy”. Тхе Хуманист Социетy оф Сцотланд. 2007.. Архивирано из оригинала на датум 18. травња 2008. Приступљено 3. травња 2008. 
  77. ↑ „Сецулар Цоалитион фор Америца Адвисорy Боард Биограпхy”. Сецулар.орг. Архивирано из оригинала на датум 2013-03-31. Приступљено 29. српња 2010. 
  78. ↑ „Тхе Интернатионал Ацадемy Оф Хуманисм — Хуманист Лауреатес”. Цоунцил фор Сецулар Хуманисм. Архивирано из оригинала на датум 2008-04-24. Приступљено 7. травња 2008. 
  79. ↑ „Тхе Цоммиттее фор Скептицал Инqуирy — Феллоwс”. Тхе Цоммиттее фор Скептицал Инqуирy. Архивирано из оригинала на датум 2008-06-15. Приступљено 7. травња 2008. 
  80. ↑ „Хуманисм анд Итс Аспиратионс — Нотабле Сигнерс”. Америцан Хуманист Ассоциатион. Архивирано из оригинала на датум 2010-06-19. Приступљено 9. вељаче 2010. 
  81. ↑ МцНаллy, Терренце (17. сијечња 2007.). „Атхеист Рицхард Даwкинс он 'Тхе Год Делусион'”. алтернет.орг. Архивирано из оригинала на датум 2012-12-18. Приступљено 30. просинца 2012. 
  82. ↑ Схеахен, Лаура (листопад 2005.). „Тхе Проблем wитх Год: Интервиеw wитх Рицхард Даwкинс (2)”. Белиефнет.цом. Приступљено 11. травња 2008. 
  83. ↑ „Интервиеw wитх Рицхард Даwкинс”. ПБС. Приступљено 12. травња 2008. 
  84. ↑ Ван Биема, Давид (5. студенога 2006.). „Год вс. Сциенце (3)”. Тиме. Архивирано из оригинала на датум 2012-02-18. Приступљено 3. травња 2008. 
  85. ↑ Даwкинс, Рицхард. „Ис Сциенце А Религион?”. Тхе Хуманист. Архивирано из оригинала на датум 2012-10-30. Приступљено 31. просинца 2012. 
  86. ↑ Поwелл, Мицхаел (19. рујна 2011). „А Кнацк фор Басхинг Ортходоxy”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 31. просинца 2012. 
  87. ↑ Хоопер, Симон. „Тхе рисе оф тхе Неw Атхеистс”. ЦНН. Приступљено 16. ожујка 2010. 
  88. ↑ Смитх, Алеxандра (27. студенога 2006.). „Даwкинс цампаигнс то кееп Год оут оф цлассроом”. Лондон: Тхе Гуардиан. Приступљено 15. сијечња 2007. 
  89. ↑ 89,0 89,1 89,2 Даwкинс, Рицхард (21. липња 2003.). „Тхе футуре лоокс бригхт”. Лондон: Тхе Гуардиан. Приступљено 13. ожујка 2008. 
  90. ↑ Поwелл, Мицхаел (19. рујна 2011.). „А Кнацк фор Басхинг Ортходоxy”. Тхе Неw Yорк Тимес: стр. 4. Приступљено 20. рујна 2011. 
  91. ↑ Бецкфорд, Мартин (24. липња 2010.). „Рицхард Даwкинс интерестед ин сеттинг уп 'атхеист фрее сцхоол'”. Лондон: Телеграпх. Архивирано из оригинала на датум 2010-06-27. Приступљено 29. српња 2010. 
  92. ↑ Гарнер, Рицхард (29. српња 2010.). „Гове wелцомес атхеист сцхоолс – Едуцатион Неwс, Едуцатион”. Лондон: Тхе Индепендент. Приступљено 29. српња 2010. 
  93. ↑ Цхиттенден, Маурице; Wаите, Рогер (23. просинца 2007.). „Даwкинс то преацх атхеисм то УС”. Лондон: Тхе Сундаy Тимес. Приступљено 1. травња 2008. 
  94. ↑ Даwкинс, Рицхард (24. листопада 2007.). „Рицхард Даwкинс спеецх ат Атхеист Аллианце Интернатионал Цонвентион 2007”. Тхе Рицхард Даwкинс Фоундатион фор Реасон анд Сциенце. РицхардДаwкинс.нет. Архивирано из оригинала на датум 2012-11-09. Приступљено 1. травња 2008. 
  95. ↑ „Тхе Оут Цампаигн (оригинал анноунцемент)”. РицхардДаwкинс.нет. 30. српња 2007.. Архивирано из оригинала на датум 2008-04-30. Приступљено 1. травња 2008. 
  96. ↑ „Тхе Год Делусион — Ревиеwс”. РицхардДаwкинс.нет. Архивирано из оригинала на датум 2008-07-02. Приступљено 8. травња 2008. 
  97. ↑ Хитцхенс, Цхристопхер (3. вељаче 2012.). „Ин Дефенсе оф Рицхард Даwкинс”. Лондон: Фрее Инqуирy. Архивирано из оригинала на датум 2015-03-17. Приступљено 1. сијечња 2013. 
  98. ↑ Русе, Мицхаел (2. студенога 2009). „Религион (Неwс),Атхеисм (Неwс),Рицхард Даwкинс,Цреатионисм (Неwс),Пхилосопхy (Неwс)”. Тхе Гуардиан (Лондон). 
  99. ↑ Русе, Мицхаел (2. листопада 2012). „Атхеисм (Неwс),Религион (Неwс),Wорлд неwс, Рицхард Даwкинс”. Тхе Гуардиан (Лондон). 
  100. ↑ „Лондон Ревиеw оф боокс, Вол. 28 Но. 20 • 19 Оцтобер 2006 пагес 32-34”. Лрб.цо.ук. Приступљено 16. свибња 2014. 
  101. ↑ МцГратх, Алистер (2004.). Даwкинс' Год: Генес, Мемес, анд тхе Меанинг оф Лифе. Оxфорд, Енгланд: Блацкwелл Публисхинг. стр. 81. ИСБН 1-4051-2538-1. 
  102. ↑ Даwкинс, Рицхард (17. рујна 2007.). „До yоу хаве то реад уп он лепрецхологy бефоре дисбелиевинг ин тхем?”. РицхардДаwкинс.нет. Архивирано из оригинала на датум 14. просинца 2007. Приступљено 14. студенога 2007. 
  103. ↑ Јха, Алок (29. свибња 2007.). „Сциентистс дивидед овер аллианце wитх религион”. Лондон: Тхе Гуардиан. Приступљено 17. ожујка 2008. 
  104. ↑ Петер Хиггс цритицисес Рицхард Даwкинс овер анти-религиоус 'фундаменталисм' Тхе Гуардиан 26. просинца 2012.
  105. ↑ Даwкинс, Рицхард (2006.). „Wхен Религион Степс он Сциенце'с Турф”. Фрее Инqуирy магазине. Приступљено 3. травња 2008. 
  106. ↑ Даwкинс, Рицхард. „Хоw даре yоу цалл ме а фундаменталист”. Рицхард Даwкинс Фоундатион. Архивирано из оригинала на датум 2012-12-31. Приступљено 28. просинца 2012. 
  107. ↑ Хаy Фестивал. „Рицхард Даwкинс: 'I ам а сецулар Цхристиан'”. Телеграпх. Приступљено 9. липња 2014. 
  108. ↑ „Оур Миссион”. Тхе Рицхард Даwкинс Фоундатион фор Реасон анд Сциенце. Архивирано из оригинала на датум 2006-11-17. Приступљено 17. студенога 2006. 
  109. ↑ 109,0 109,1 „Сеан Фаирцлотх јоинс РДФРС (УС) ас Дирецтор оф Стратегy анд Полицy”. Тхе Рицхард Даwкинс Фоундатион фор Реасон анд Сциенце. Архивирано из оригинала на датум 2011-10-06. Приступљено 1. листопада 2011. 
  110. ↑ Даwкинс, Рицхард (1998.). Унwеавинг Тхе Раинбоw. Унитед Кингдом: Пенгуин. стр. 4–7. ИСБН 0-618-05673-4. 
  111. ↑ Диамонд, Јохн (2001.). Снаке Оил анд Отхер Преоццупатионс. Унитед Кингдом: Винтаге. ИСБН 0-09-942833-4. 
  112. ↑ Даwкинс, Рицхард (2003.). А Девил'с Цхаплаин. Унитед Статес: Хоугхтон Миффлин. стр. 58. ИСБН 0-618-33540-4. 
  113. ↑ „Тхе Селфисх Греен”. РицхардДаwкинс.нет. 2. травња 2007.. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-01. Приступљено 22. травња 2008. 
  114. ↑ едитед бy Паола Цавалиери анд Петер Сингер.; Паола Цавалиери; Петер Сингер (1993.). Тхе Греат Апе Пројецт. Унитед Кингдом: Фоуртх Естате. ИСБН 0-312-11818-X. 
  115. ↑ Даwкинс, Рицхард (22. ожујка 2003.). „Бин Ладен'с вицторy”. Лондон: Тхе Гуардиан. Приступљено 15. ожујка 2008. 
  116. ↑ Даwкинс, Рицхард (18. студенога 2003.). „Wхиле wе хаве yоур аттентион, Мр Пресидент...”. Лондон: Тхе Гуардиан. Приступљено 16. ожујка 2008. 
  117. ↑ Понедјељак, 20. студенога 2006. (20. студенога 2006.). „Фром тхе Афтерwорд”. Хералд Сцотланд. Приступљено 9. липња 2014. 
  118. ↑ „Оур суппортерс”. Републиц. 24. травња 2010.. Архивирано из оригинала на датум 2012-03-26. Приступљено 29. травња 2010. 
  119. ↑ Даwкинс, Рицхард (1989.). „Енднотес. Цхаптер 1. Wхy аре пеопле?”. Тхе Селфисх Гене (1ст еxтра цхаптер) (2нд изд.). Унитед Кингдом: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-286092-5. 
  120. ↑ „Рицхард Даwкинс: Кееп Либел Лаwс ОУТ оф Сциенце”. YоуТубе. Архивирано из оригинала на датум 2020-12-27. Приступљено 12. просинца 2009. 
  121. ↑ „Схоw yоур суппорт – воте фор тхе Либерал Демоцратс он Маy 6тх. либдемс.орг.ук. Мондаy, 03 Маy 2010”. Либдемс.орг.ук. Архивирано из оригинала на датум 2013-04-19. Приступљено 29. српња 2010. 
  122. ↑ „Целебритиес' опен леттер то Сцотланд – фулл теxт анд лист оф сигнаториес | Политицс”. тхегуардиан.цом. 7. коловоза 2014.. Приступљено 26. коловоза 2014. 
  123. ↑ „Тхе Енемиес оф Реасон”. Цханнел 4. коловоз 2007.. Приступљено 13. травња 2008. 
  124. ↑ „Ц4 линес уп Гениус сциенце сериес”. Броадцаст. 2009.. Приступљено 31. сијечња 2009. 
  125. ↑ „Фаитх Сцхоол Менаце? – Фаитх Сцхоол Менаце?”. Цханнел 4. 18. коловоза 2010.. Архивирано из оригинала на датум 2010-09-16. Приступљено 17. рујна 2010. 
  126. ↑ Сутцлиффе, Том (19. коловоза 2010.). „Ласт Нигхт'с ТВ: Фаитх Сцхоолс Менаце?/Море 4 – Ревиеwс, ТВ & Радио”. Лондон: Тхе Индепендент. Приступљено 17. рујна 2010. 
  127. ↑ 127,0 127,1 Даwкинс, Рицхард. „Постмодернисм Дисробед”. Приступљено 24. рујна 2010. 
  128. ↑ "Неw университy то ривал Оxбридге wилл цхарге £18,000 а yеар". Сундаy Телеграпх. 5. липња 2011.
  129. ↑ „Дурхам салутес сциенце, Схакеспеаре анд социал инцлусион”. Дурхам Неwс & Евентс Сервице. 26. коловоза 2005.. Приступљено 11. травња 2006. 
  130. ↑ „Æресдокторер и 2011 - Университетет и Осло” (но). Уио.но. Приступљено 22. листопада 2011.  [мртав линк]
  131. ↑ Бест-селлинг биологист анд оутспокен атхеист амонг тхосе хоноуред бy Университy, Университy оф Абердеен. (архивирана верзија).
  132. ↑ „Рицхард Даwкинс, доцтор 'хонорис цауса' пер ла Университат де Валèнциа”. 31. ожујка 2009.. Архивирано из оригинала на датум 2011-10-11. Приступљено 2. травња 2009. 
  133. ↑ Сцриппс Институтион оф Оцеанограпхy (7. травња 2009.). „Сцриппс Институтион оф Оцеанограпхy Хонорс Еволутионарy Биологист, Рицхард Даwкинс, ин Публиц Церемонy анд Лецтуре”. Сцриппс Институтион оф Оцеанограпхy. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-19. Приступљено 7. травња 2009. 
  134. ↑ „Q&А: Рицхард Даwкинс”. ББЦ Неwс. 29. српња 2004.. Приступљено 9. ожујка 2008. 
  135. ↑ Херман, Давид (2004). „Публиц Интеллецтуалс Полл”. Проспецт магазине. Архивирано из оригинала на датум 2011-11-06. Приступљено 9. ожујка 2008. 
  136. ↑ „Тхе Топ 100 Публиц Интеллецтуалс”. Проспецт магазине. Приступљено 22. травња 2008. 
  137. ↑ „Галаxy Бритисх Боок Аwардс — Wиннерс & Схортлистс 2007”. Публисхинг Неwс. 2007.. Архивирано из оригинала на датум 2007-09-27. Приступљено 21. травња 2007. 
  138. ↑ Бехе, Мицхаел (3. свибња 2007). „Тиме Топ 100”. ТИМЕ. Архивирано из оригинала на датум 2008-03-14. Приступљено 2. ожујка 2008. 
  139. ↑ „Топ 100 ливинг гениусес”. Тхе Даилy Телеграпх (Лондон). 28. листопада 2007.. Приступљено 4. листопада 2010. 
  140. ↑ Гиордано Бруно Стифтунг (28. свибња 2007.). „Десцхнер-Преис ан Рицхард Даwкинс”. Хуманистисцхер Пресседиенст. Архивирано из оригинала на датум 2008-02-13. Приступљено 4. травња 2008. 
  141. ↑ Слацк, Гордy (30. травња 2005.). „Тхе атхеист”. Салон. Архивирано из оригинала на датум 2007-07-04. Приступљено 3. коловоза 2007. 
  142. ↑ „Хонорарy ФФРФ Боард Анноунцед”. Архивирано из оригинала на датум 17. просинца 2010. Приступљено 20. коловоза 2008. 
  143. ↑ „Сри Ланканс наме неw фисх генус афтер атхеист Даwкинс”. Гоогле Неwс. Агенце Франце-Прессе. 15. српња 2012. Приступљено 16. српња 2012. 
  144. ↑ Рицхард Даwкинс намед wорлд'с топ тхинкер ин полл Тхе Гуардиан, 25. травња 2013. Приступљено 26. травња 2013.
  145. ↑ „"Тхе Магиц оф Реалитy - неw боок бy Рицхард Даwкинс тхис Фалл" 10 Маy 2011”. Рицхарддаwкинс.нет. 10. свибња 2011. Архивирано из оригинала на датум 2012-06-16. Приступљено 28. липња 2011. 
  146. ↑ Стафф. „ББЦ Едуцатионал анд Доцументарy: Блинд Wатцхмакер”. ББЦ. Архивирано из оригинала на датум 16. липња 2007. Приступљено 2. просинца 2008. 
  147. ↑ „Сеx, Деатх анд тхе Меанинг оф Лифе”. Цханнел 4. Приступљено 16. листопада 2012. 
  148. ↑ "Рицхард Даwкинс Аппеарс ин Нед Фландерс' Нигхтмаре он Тхе Симпсонс" Патхеос.цом. 10. ожујка 2013. Аутор: Хемант Мехта.
  149. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2012-10-31. Приступљено 2014-12-25. 
  150. ↑ http://www.blabbermouth.net/news/nightwishs-next-album-to-feature-guest-appearance-by-atheist-writerleader-richard-dawkins/
  151. ↑ Даwкинс, Рицхард (3. листопада 2000.). „Обитуарy бy Рицхард Даwкинс”. Тхе Индепендент. Архивирано из оригинала на датум 2008-03-18. Приступљено 22. ожујка 2008. 
  152. ↑ Цритицал-Хисторицал Перспецтиве он тхе Аргумент абоут Еволутион анд Цреатион, Јохн Дурант, у: Фром Еволутион то Цреатион: А Еуропеан Перспецтиве (урр. Свен Андерсон, Артхус Пеацоцке), Аархус Унив. Пресс, Аархус, Данска
  153. ↑ „1986 Оxфорд Унион Дебате: Рицхард Даwкинс, Јохн Маyнард Смитх”. РицхардДаwкинс.нет. Архивирано из оригинала на датум 2007-10-13. Приступљено 10. свибња 2007.  Дебата доступна за преузимање у облику датотека МП3.

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]
У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Рицхард Даwкинс
На страницама Wикицитата постоји збирка особних или цитата о теми: Рицхард Даwкинс
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Richard_Dawkins&oldid=42130086”