Порто
За остала значења, види Порто (разврставање).
Порто
| |||
|---|---|---|---|
.jpg) | |||
|
|||
| Координате: 41°9′Н 8°38′W / 41.150°Н 8.633°W | |||
| Држава |  Португал
| ||
| Регија | Норте | ||
| Дистрикт | Дистинкт Порто | ||
| фрегуесиас | Алдоар, Бонфим, Цампанхã, Цедофеита, Фоз до Доуро, Лордело до Оуро, Массарелос, Мирагаиа, Невогилде, Паранхос, Рамалде, Санто Илдефонсо, Сãо Ницолау, Сé, Витóриа | ||
| Власт | |||
| - Градоначелник | Руи Фернандо да Силва Рио | ||
| Површина | |||
| - Укупна | 41,42 км² | ||
| Висина | 0 м | ||
| Становништво (2005.) | |||
| - Урбано подручје | 249 260[1] | ||
| - Урбана густоћа | 5.324 /км² | ||
| - Подручје утјецаја | 1 700 000 | ||
| Поштански број | 4000-286 | ||
| Позивни број | (+351) 22 | ||
| Службена страница Цâмара Муниципал де Порто | |||
| Карта | |||
  Порто Порто на карти Португала | |||
Порто, зван и Опорто је други по величини португалски град од 249 260 становника[1] у Регији Норте, административни центар истоименог дистикта Порто.
Порто је свјетски славан по истоименом вину - Порто (Винхо до Порто) густом и слаткастом вину које се производи у винаријама (адегас) уз ријеку. Бродари који су превозили то вино бачвама у Енглеску, досјетили су се како да повећају количину допремљеног вина, тако што су га у Порту прокухали, а у Енглеској му додали воде и тако су добили веће количине, временом се енглеским купцима допало управо то прокухано згуснуто вино, које су пили за десерт уз колаче и тако је настало десертно вино порто.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Порто је смјештен на сјеверу Португала, 3 км од ушћа ријеке Доуро у Атлантски оцеан.[2] Околица Порта је брдовит и плодан крај, али је подручје око самог града данас густо насељено подручје са бројним насељима која формирају метрополитанску регију Велики Порто, која има 1 700 000 становника. Највећи од тих повезаних градова је Вила Нова де Гаиа на другој (лијевој ) обали ријеке Доуро у којем се налази највише винарија. Остала већа насеља су Матосинхос, Леçа да Палмеира, Агуас Сантас, Рио Тинто, Валбом, Гондомар, Оливеира до Доуро и Цанидело.
Порто је удаљен 280 км од Лисабона[2], у правцу сјевера, и око 120 км од Цоимбре.
Порто има средоземну климу, са врућим и сушним љетима, и кишним и благим зимама.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Порто за Антике
[уреди | уреди извор]Хисторија Порта сеже до 4. вијека пне., остатци келтских насеља ископани су на неколико локација у граду, а датирани су око 275. пне.. За вријеме римске владавине над Португалом, град Портус Цале како су га они назвали постао важна лука за трговину између Олиссипона (данашњи Лисабон) и Брацаре Аугусте (данашња Брага). Након Римљана градом су једно краће владали Алани, а након њиих Визиготи.[2]
Порто у средњем вијеку
[уреди | уреди извор]Порто је као и остатак Португала потпао подпао под власт Маура од 711. Град је ослободио 868. галицијски војвода Вíмара Перес, он је на ширем простору града основао прву португалску грофовију - назвавши је према тадашњем имену града Портуцале - Цондадо де Портуцале. То је био нуклеус будућег Португала и крај из којег је отпочела португалска рецонqуиста. Из латинског имена града Портус Цале, преко средовјековног Портуцале, изведено је данашње име Португала.[3]. У Порту су се 1387., оженили Јоãо I. и Филипа Ланкастерска, кћер енглеског краља Ивана Гентског, од тад је ојачао дугогодишњи војни савез између Португала и Енглеске.
Током 14. и 15. вијека бродоградитељи Порта придонијели су развоју португалског поморства и бродоградње. Из луке Порта је испловио 1415., принц Хенрик Морепловац кренуо у поход на маурску луку Цеута, на сјеверу Марока .
Порто у новом добу
[уреди | уреди извор]Вино из околице Порто (из долине ријеке Доуро), је већ од 13. вијека било извожено баркама до Енглеске, - промет је стано растао, тако да је 1703 . склопљен трговачки уговор - Метхуен између Португал а и Енглеске [2]. Прво енглеско трговачко представништво отворено је 1717., постепено је пар енглеских фирми преузело контролу над свом проиводњом и продајом порто вина. Због тога је тадашњи премијер - маркиз Помбал, жељевши сузбити тај енглески монопол , основао португалско државно подузеће, које је добило монопол на производњу вина из долине Доуро. Уз то је 1906. законски ограничио производњу тог типа вина - само на тај крај, и увео строга правила (прави порто морао је имати најмање 16.5 % алкохола [2]) која су требала осигурати провођење тих његових мјера, - то је био први покушај контроле квалитете вина у Европи . Али нису сви били одушевљени његовим мјерама, - мали виноградари побунили су се против његових строгих правила на Покладни уторак , и запалили зграду управе државног монопола, та побуна је касније поспрдно названа Побуна пијанаца(Револта дос Боррацхос). Од краја 18. и кроз 19. вијек Порто се трансформирао у индустријско средиште, тад му се радикално повећао број становника.
.jpg)
За вријеме наполеонске инвазије на Португал 1809. преплашени грађани Порта, бјежали су пред француским војницима преко тадашњег дрвеног моста преко ријеке Доуро који је је попустио под њиховом тежином, тако да је много њих погинуло. Порто је 1822. је изласао либерални градски устав којег је краљ Мигуел I. одбио ратифицирати, већ је због тога напао град и опсједао га 8 мјесеци. Након његове абдикације је град је усвојио нови устав. Грађани Порта су 31. јануара 1891. почели устанак, који је накрају довео до оснивања Републике Португал 1910. године.
Атракције и знаменитости Порта
[уреди | уреди извор]| Хисторијско средиште Порта | |
|---|---|
 Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
 | |
| Португал (Европа) | |
| Регистриран: | 1996 (20. засједање) |
| Врста: | Културно добро |
| Мјерило: | ив |
| Угроженост: | но |
Порто има изврсно очувану стару градску језгру унутар романичких зидина из 14. вијека, која је уписана на попис свјетске баштине УНЕСЦО-а 1996.[2] У Старом граду истиче се романичка катедрала, изграђена у 12. вијеку, на темељима визиготске цитаделе, са дограђеним готичким клаустром, која је темељно обновљена током 17. - 18. вијека. Од осталих цркава значајне су: романичка Сãо Мартинхо де Цедофеита (10. вијек), готичка Црква Сãо Францисцо и Црква Санта Цлара у оригиналном португалском мануелинском стилу, те Мисерицóрида. Између 1732. и 1763. талијански архитект Ницолау Насони изградио је барокну цркву с торњем, - тај торањ зван Торањ вјерника (Торре дос Цлéригос) временом је постао заштитни знак Порта.
Порто је град бројних палача од којих се истичу неокласицистичка Палача бурзе -Болса до Порто, из 1834. и Кристална палача (Палáцио де Цристал), те романичка Бискупска палача (Паçо Еписцопал до Порто) која је у 18. вијеку обновљена у стилу рококоа.
Најреномиранија образовна институција Порта била је Поморска школа (Аула де Нáутица) из 1762. године. Универзитет]] Порто (Универсидаде до Порто) основан 1911.[2] је један од највећих у земљи на којем студира око 28,000 студената.
Порто је од средњег вијека знан као Град мостова, али из тог времена није остао ни један до данашњег дана, тако да је данас најстарији жељезнички мост Понте Мариа Пиа, којег је 1876. пројектирао Густаве Еиффел.[2]. Визуром старог града доминира мост Понте Дом Луíс I. дуг 180 м који је изграђен између 1881.-1886. године.
Порто има бројне музеје и галерије, од којих су најпознатији Мусеу Национал де Соарес дос Реис, и Музеј сувремене умјетности (Мусеу де Арте Цонтемпорâнеа) фундације Серралвес. Познату концертну дворану Цолисеу до Порто, казалиште Сãо Јоãо и Риволи. Нову концертну дворану Цаса де Мúсица (2001.-2005.) пројектирао је холандски архитект Рем Коолхаас.[2]
Транспорт и привреда
[уреди | уреди извор].jpg)
Порто је добро повезан са осталим градовима у земљи и на Пиринејском полуотоку аутопутевима (А28, А29, А1, А4, А3, А41А7, А11, А42, А43) и жељезничким пругама. Град има и међународни аеродром Францисцо Сá Царнеиро. Јавни градски пријевоз обавља се трамвајем (од 1895) и аутобусима, а од 2002. град има метро, са 6 линија.
Порто је индустријски град, у којем имају сједиште и многа подузећа са сјевера земље.
Некоћ славна Бурза из Порта (Болса до Порто) фузионирала се са лисабонском, која је удружена у асоцијацију бурзи Еуронеxт (Амстердам, Бруxеллес и Париз). У Порту излазе познате португалске дневне новине Јорнал де Нотíциас, а у њему је сједиште издавачке куће Порто Едитора, која је позната по својим португалским рјечницима.
Градови пријатељи
[уреди | уреди извор]Порто је има уговоре о пријатељству са слиједећим градовима :
Поред тога Порто има споразуме о сурадњи са:
Бразил, Бело Хоризонте
Мозамбик, Беира
Ангола, Луанда
Зеленортска Република, Миндело
Свети Тома и Принцип, Невес
Замбија, Ндола- Бразил, Рецифе
Турска, Акхисар
Спорт
[уреди | уреди извор]Као и осталом Португалу и у Порту је ногомет најпопуларнији спорт, град има три клуба; Футебол Цлубе до Порто, Боависта Футебол Цлубе и Спорт Цомéрцио е Салгуеирос.
ФЦ Порто је велики европски клуб. Боависта је освојила првенство Португала у сезони 2000/2001, али је клуб због финанцијских и дисциплинских проблема данас у другој лиги. Салгуеирос је био прволигаш 1980-их и 1990-их, али је због финанцијских потешкоћа данас пао на регионалну разину.
Порто има два стадиона; Естáдио до Драгãо (ФЦ Порто) и Естáдио до Бесса (Боависта)
Биљешке
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 „2005 популатион естиматес фор цитиес ин Португал ” (енглески). монгабаy. Приступљено 8. 11. 2011.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 „Порто” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 8. 11. 2011.
- ↑ „Португал” (енглески). Онлине Етyмологy Дицтионарy. Приступљено 12. 11. 2011.
- ↑ 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 „Интернатионал Релатионс оф тхе Цитy оф Порто” (енглески). Муниципал Дирецторате оф тхе Пресиденцy Сервицес Интернатионал Релатионс Оффице. Архивирано из оригинала на датум 2019-01-06. Приступљено 12. 11. 2011.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]