Леукип

Леукип (грч. Λεύκιππος, 5. век ст. е.) био је антички грчки филозоф, који се сматра зачетником античког атомизма.

О Леукиповом животу зна се веома мало. Према Диогену Лаертију (IX, 30), још у антици као место његовог рођења спомињали су се Милет, Абдера и Елеја, али све то могу бити пуке претпоставке изнете само на основу веће или мање сличности његове филозоске мисли са учењима пресократских филозофских школа које се везују за споменуте градове. Милет се као Леукипово место рођења чини нешто мало вероватнијим него остала два. Леукипово стваралаштво пада у време после Парменида, Зенона и Мелиса. Према Диогену Лаертију (X, 13), Епикур је чак тврдио да Леукип никада није ни постојао, али тој тврдњи не треба поклонити превелику пажњу, с обзиром на то да га Аристотел често спомиње.

Од дела која се помињу у демокритовском корпусу, који је прикупио Трасил (Диог. Лаерт. IX, 45–49), два се списа понекада приписују Леукипу: Велики светски поредак (Μέγας διάκοσμος) и О уму (Περὶ νοῦ). Изгледа да је Теофраст био први који је тврдио да је Леукип прави аутор ова два списа, и сасвим је могуће да је био у праву.

Направљено је много покушаја да се Леукипово филозофско учење раздвоји од много плодније Демокритове филозофске мисли, али резултати тих настојања остају веома слаби. Од Леукипа је сачуван само један фрагмент који се са сигурношћу може приписати њему: "Ништа се не догађа без разлога (μάτην), него све с разлогом (ἐκ λόγου) и по нужди" (фр. 2, сачуван под Демокритовим именом).