Пређи на садржај

Лариса

Цоординатес: 39°38′Н 22°25′Е / 39.633°Н 22.417°Е / 39.633; 22.417
Извор: Wikipedija
За остала значења, види Лариса (разврставање).
Лариса
Λάρισα
Лариса
Основни подаци
Држава  Грчка
Периферија Тесалија
Префектура Лариса
Становништво 126 076 (2001)
Површина 122.586 км²
Густоћа становништва 1507/км²
Висина 67 м
Координате 39°38′Н 22°25′Е / 39.633°Н 22.417°Е / 39.633; 22.417
Поштански број 41x xx
Позивни број 2410
Регистарска ознака ПИ
Службена страница www.ларисса-димос.гр
Карта
Лариса на мапи Грчке
Лариса
Лариса

Положај града на карти Грчке

Лариса (грчки: Λάρισα) је грчки град, сједиште Периферије Тесалије и префектуре Ларисе. Лариса је важно прометно чвориште Грчке, на главном магистралном путу Солун - Атена. Лариса је центар пољопривредног краја. У ширем градском подручју живи око 250 000 становника, из Ларисе воде путеви за Волос (лука на Егејском мору) или у брда на сјевер. Град има међународни аеродром, лежи на ријеци Пинејос.

По легенди Хипократ, отац медицине, умро је у Лариси.

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Први хисторијско познати становници овог краја, било је грчко племе Пелазги. У 6. вијек пне. ово подручје је укључено у цивилизацијске токове, али је остало по страни главих збивања, тако да о Лариси не знамо баш пуно из тог времена. Знамо само анегдотски да су славни лијечник Хипократ, као и филозоф Горгија умрли у Лариси. За вријеме Пелопонеског рата Лариса је стала страну Атене. 344. пне. подручје Ларисе потпало је под власт античке Македоније, од 196. год. била под влашћу Рима. Од 6. вијека Лариса је сједиште архиепископа.

У средњем вијеку Лариса је мање више под влашћу Бизанта, осим закратко под Бугарском и Србијом, од 15. вијека град је под отоманском влашћу. Под Турцима Лариса остаје слиједећих 400 година, али знана под именом Нови Грчки град (турски: Yениşехр-и Фенар). 1881 године. Лариса улази у састав независне Грчке, након тога долази до масовног исељавања муслиманског становништва, задњи остатци муслиманског становништва исељавају се након Грчко-Турског рата 1897.-98. године.

Градови пријатељи

[уреди | уреди извор]

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]