Пређи на садржај

Амилопектин

Извор: Wikipedija
Амилопектин
Идентификација
ЦАС регистарски број 9037-22-3
ЕИНЕЦС број 232-911-6
МеСХ Амyлопецтин
Јмол-3Д слике Слика 1
Својства
Молекулска формула варијабилна
Моларна маса варијабилна
Агрегатно стање бели прах



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала

Инфобоx референцес

Амилопектин је биљни полисахарид, односно разгранати полимер састављен од неколико стотина кратких ланаца изграђених од јединица D-глукозе. Заједно са амилозом учествује у изградњи скроба, где на амилопектин отпада око 75-85% укупне количине скроба. То је један од највећих молекула у природи са молекулском масом од 107 до 109.[1]

Глукозни мономери су повезаних α(1→4) гликозидним везама у структуру равног ланца, затим α(1→6) гликозидним везама на местима гранања и понеком α(1→3) гликозидном везом, што амилопектину даје веома разгранат облик.

Његова структура је одређена употребом различитих киселина и ензима (β-амилаза, пулуланаза, изоамилаза итд), који разграђују молекул на мање јединице (изомалтозу).[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. 0-8493-0487-3. 
  2. Давид L. Нелсон, Мицхаел M. Цоx (2005). Принциплес оф Биоцхемистрy (4тх изд.). Неw Yорк: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-4339-6.