31. 12.
Изглед
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
31. просинца/децембра (31. 12.) је 365. и задњи дан године по грегоријанском календару (366. и задњи у пријеступној години).
Догађаји
- 406. — Прелазак Рајне од стране Вандала, Алана и Свева који се традиционално сматра датум коначмно колапса Лимеса који је Римско Царство штитио од барбара.
- 1494. — У Рим ушле снаге француског краља Шарла VIII. У намери да освоји Италију и припреми крсташки рат против Турске, француски краљ продро до Напуља, али био присиљен да се повуче пред војним савезом папе, Шпаније, Млетака и миланског војводе.
- 1600. — Енглеска краљица Елизабета I издала повељу о оснивању Источноиндијске компаније за трговину, која је крајем 17. века имала знатна суверена права, као што су право на вођење рата и склапање мира, ковање новца, да би 1757. постала најјача власт у Индији. Велика Британија 1858. преузела све управне функције компаније.
- 1691. — Умро енглески хемичар и физичар Роберт Бојл, који је открио закон о односу притиска и запремине код гасова и први утврдио разлику између смјеше и хемијског једињења.
- 1879. — Амерички проналазач Томас Алва Едисон први пут јавно демонстрирао електричну сијалицу, у Менло Парку, у Њу Џерсију.
- 1911. — Марија Склодовска Кири добила другу Нобелову награду за хемију за истраживање радиоактивних елемената. Прву, 1903, поделила са супругом Пјером и Бекерелом.
- 1938. — У Индијанаполису, у САД, први пут званично уведен тест на алкохол за возаче.
- 1945. — У саобраћај пуштен трећи пут обновљен железнички мост преко Саве код Београда.
- 1946. — Председник САД Хари Труман формално прогласио крај Другог светског рата.
- 1968. — Суперсонични совјетски путнички авион "ТУ-144" обавио први лет, неколико месеци пре британско-француске суперсоничне летелице "Конкорд".
- 1971. — Аустријски политичар и дипломата Курт Валдхајм преузео дужност генералног секретара Уједињених нација пошто се са тог места повукао бурмански политичар У. Тант.
- 1981. — У војном удару који је предводио поручник ваздухопловства Џери Ролингс у Гани оборена цивилна влада Хиле Лимана.
- 1983. — У војном удару у Нигерији свргнут председник Шеху Шагари, који је на власт дошао на изборима 1979, на којима је окончана 13-годишња војна владавина. Нови председник постао шеф војне хунте, генерал Мохамед Бухари.
- 1988. — Владе Индије и Пакистана склопиле споразум којим су се обавезале да неће нападати нуклеарна постројења у Пакистану, односно Индији.
- 1995. — Амерички инжењери завршили понтонски мост преко Саве, а потом амерички тенкови и трупе из састава снага УН за одржање мира ушли у Босну.
- 1996. — Широм Србије на стотине хиљада грађана, који су готово два месеца свакодневно протестовали тражећи признавање резултата локалних избора на којима је победила опозиција, окупили се на централним градским трговима да дочекају Нову годину.
- 1998. — Министри финансија Европске уније саопштили дефинитивне курсеве према којима ће националне валуте 11 земаља ЕУ бити мењане у евро кад јединствена европска валута 1. 1. 1999. буде званично пуштена у промет.
- 1999. — Председник Русије Борис Јељцин поднео оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера.
- 1999. — Председник Панаме Миреја Москосо од САД формално вратио контролу своје земље над Панамским каналом.
- 2000. — Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, чланице Савета за сарадњу у Заливу, потписале пакт о заједничкој одбрани по којем се напад на једну од земаља-чланица сматра нападом на све.
- 2001. — Пакистанске власти ухапсиле више од 20 чланова једне од две муслиманске милитантне групе, Лашкар е Таиба, коју је Индија оптужила за напад на Парламент, када је убијено 14 особа.
.
Рођења
- 1617. — Бартоломé Естебан Мурилло, шпански сликар.
- 1856. — Отон Кучера, хрватски знанственик и астроном (у. 1931.).
- 1869. — Хенри Матиссе, француски сликар, графичар, кипар и декоратер (у. 1954.).
- 1880. — Георге Марсхалл, амерички генерал (у. 1959.).
- 1937. — Милутин Шошкић, српски ногометаш и тренер.
- 1937. — Антхонy Хопкинс, велшки филмски, казалишни и телевизијски глумац, добитник Осцара и Еммyја.
- 1939. — Иван Пренђа, задарски надбискуп (--).
- 1942. — Андy Суммерс, енглески гитарист.
- 1943. — Бен Кингслеy, британски филмски глумац.
- 1948. — Јое Даллесандро, амерички глумац.
- 1950. — Петер Галбраитх, дипломат и професор, био је први амерички велопосланик у Хрватској.
- 1953. — Јамес Ремар, амерички глумац.
- 1959. — Вал Килмер, амерички филмски глумац.
- 1977. — Винíциус, бразилски малоногометаш.
- 1981. — Јана Милић, српска глумица.
.
Смрти
- 1719. — Јохн Фламстеед, енглески астроном.
- 1799. — Јеан-Франçоис Мармонтел, писац.
- 1384. — Јохн Wyцлиф.
- 1872. — Алексис Киви, писац.
- 1877. — Густаве Цоурбет, француски сликар (р. 1819.).
- 1899. — Карл Миллöцкер, аустријски складатељ (р. 1842.).
- 1981. — Фрањо Шепер, хрватски кардинал (р. 1905.).
- 1995. — Златко Шимуновић, хрватски сликар,завршио Академију, сурадник Мајсторске радионице К. Хегедушића у Загребу. У већем дијелу својег опуса заокупљен геометријском апстракцијом; радио слике које теже покрету. Бавио се тв сценографијом, обликовајем интеријера и графиком (р. 1936.).
.
Празници и дани сећања
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар