27. 4.

27. травањ/април (27. 4.) је 117. дан године по грегоријанском календару (118. у пријеступној години). До краја године има још 248 дана.

Догађаји

1521. — Урођеници са филипинског острва Мактан убили португалског морепловца Фердинанда Магелана, који је предводио експедицију на првом путовању око света.
1830. — Јужноамерички војсковођа и први председник Колумбије Симон Боливар, оптужен за диктаторске амбиције, поднео оставку.
1830. — Београд добио прво улично осветљење, фењере са свећама.
1909. — Група "Млади Турци" оборила са власти турског султана Абдула Хамида.
1941. — Други светски рат: У Атину ушли немачки тенкови.
1945. — Други светски рат: Ухапшен италијански диктатор Бенито Мусолини. Стрељан наредног дана у месту Донга, на језеру Комо.
1950. — Велика Британија признала Израел.
1956. — Роки Марћано се повукао из бокса као једини непобеђен светски шампион у "тешкој" категорији.
1960. — Проглашена независност афричке државе Того, бивше француске колоније.
1961. — Сијера Леоне стекао независност од Велике Британије.
1978. — Авганистанске војне снаге преузеле власт у земљи и успоставиле владу засновану на исламским принципима. Председник Мохамед Дауд убијен, нови председник Нур Мохамед Тараки прокламовао Демократску Републику Авганистан.
1992. —.
- По распаду СФРЈ, проглашена Савезна Република Југославија, заједничка држава Србије и Црне Горе на основу Устава донетог истог дана од стране посланика у Савезном већу Скупштине СФРЈ.
- Замбијски војни авион, у којем су били фудбалски репрезентативци те афричке земље, пао у Атлантски океан близу Габона. Погинуло свих 30 путника.
- Русија и 12 бивших совјетских република постале чланице Међународног монетарног фонда и Светске банке.
1993. —.
- Еритреја стекла независност од Етиопије после три деценије дугог грађанског рата и референдума на којем су њени грађани гласали за независност.
- Представници Кине и Тајвана у Сингапуру почели разговоре, прве од завршетка кинеског грађанског рата 1949.
1997. — У Хонгконгу званично отворен најдужи висећи друмско-железнички мост на свету, који је повезао град с новим аеродромом.
1999. — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођен центар Сурдулице. Погинуло 17 људи, рањено 11, око 300 цивилних објеката срушено или оштећено.
2001. — Русија потписала уговор са Северном Корејом о побољшању квалитета оружја које је та комунистичка земља добила током совјетске ере.
2003. — На председничким изборима у Парагвају победио Никанор Дуарте Фрутос, чиме је настављен континуитет педесетпетогодишње владавине његове партије Колорадо, која је у свету најдуже на власти.
2015. — Двадесетчетворогодишњи Нердин Ибрић из Сапне испред улаза у ПС Зворник убио полицајца Драгана Ђурића, а ранио полицајце Стеву Миловановића и Жељка Гајића. У насталој размјени ватре он је убијен. Ибрић је био припадник вехабијског покрета, а напад је окарактеризиран као терористички чин.

.

Рођења

1737. — Едвард Гибон, енглески историчар.
1759. — Марy Wоллстонецрафт, енглеска књижевница ирског поријекла и борац за права жена.
1791. — Самуел Ф.Б. Морсе, амерички изумитељ и сликар († 1872.).
1822. — Улyссес С. Грант, амерички војсковођа, политичар и предсједник САД-а († 1885.).
1893. — Драгољуб Дража Михаиловић, био је вођа четника у другом свјетском рату. Борио се прво против окупатора, а потом против југославенских партизана у сарадњи са окупатором († 1946.).
1899. — Wалтер Лантз, амерички цртач анимираног филма и продуцент († 1994.).
1905. — Вицко Крстуловић, хрватски комунист, један од вођа устанка у Далмацији и предсједник Президија Сабора Народне Републике Хрватске.
1910. — Шукрија Панџо, босанскохерцеговачки књижевник.
1912. — Борис Кидрич, југословенски и словеначки политичар, један од најистакнутијих руководилаца југословенског револуционарног покрета († 1953.).
1913. — Луз Лонг, њемачки атлетичар, скок у даљ († 1943.).
1932. — Пик Бота, јужноафрички министар иностраних послова.
1932. — Душан Јанићијевић, српски филмски и позоришни глумац († 2011.).
1941. — Фетхуллах Гüлен, турски проповједник, бивши имам, писац и исламски узорни вођа.
1947. — Ирфан Хорозовић, босански драматичар.
1948. — Кате Пиерсон, америчка пјевачица.
1959. — Схеена Еастон, британска пјевачица.
1963. — Русселл Т. Давиес, британски сценариста и продуцент.
1971. — Артūрас Карнишовас, литвански кошаркаш.
1972. — Алмедин Чива, босанскохерцеговачки ногометаш.
1973. — Ведран Павлек, бивши хрватски алпски скијаш и данас директор Хрватског скијашког савеза.
1975. — Казуyосхи Фунаки, јапански скијашки скакач.
1985. — Хорацио Зебаллос, аргентински тенисер.
1986. — Динара Сафина, руска тенисерка татарског порекла.
1991. — Лара Гут, швицарска алпска скијашица.
1995. — Ницк Кyргиос, аустралијски тенисер.

.

Смрти

1521. — Фердинанд Магеллан, португалски морепловац.
1882. — Ралпх Wалдо Емерсон, амерички филозоф, есејист и пјесник (* 1803.).
1915. — Александар Николајевич Скрјабин, руски композитор и пијаниста.
1938. — Едмунд Хуссерл, њемачки филозоф.
1937. — Антонио Грамши, италијански револуционар, оснивач Комунистичке партије Италије.
1965. — Едwард Р. Мурроw, амерички радио и телевизијски новинар (* 1908.).
1972. — Кваме Нкрумах, први премијер и председник Гане (* 1909.).
1998. — Анне Десцлос, француска списатељица.
2014. — Вујадин Бошков, био је српски ногометаш, ногометни тренер и изборник (*1931.).

.

Благдани/Празници

Српска православна црква слави:.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар