1771
Изглед
- Ово је чланак о години 1771.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 17. вијек – 18. вијек – 19. вијек |
Деценија: | 1740-е 1750-е 1760-е – 1770-е – 1780-е 1790-е 1800-е |
Године: | 1768 1769 1770 – 1771 – 1772 1773 1774 |
Грегоријански | 1771. (MDCCLXXI) |
Аб урбе цондита | 2524. |
Исламски | 1184–1185. |
Ирански | 1149–1150. |
Хебрејски | 5531–5532. |
Бизантски | 7279–7280. |
Коптски | 1487–1488. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1826–1827. |
• Схака Самват | 1693–1694. |
• Кали Yуга | 4872–4873. |
Кинески | |
• Континуално | 4407–4408. |
• 60 година | Yин Метал Зец (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11771. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1771 (MDCCLXXI) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у суботу по јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 5. 1. - август - Калмички кан Убаши води торгутске Калмике са леве, источне, обале Волге, неких пет шестина народа, назад у Џунгарију, где их прима ћинговска управа. Бар половина је страдала на путу од напада, глади и жеђи. (→ ру)
- 9. 1. - Јапанска царица Го-Сакурамацхи је абдицирала у корист нећака Хидехита - цар Го-Момозоно (до 1779).
- 10. 2. - Маратске снаге на челу са Махадаји Схиндеом су заузеле Делхи од муслиманског краљевства Рохилкханд. Могулски цар Схах Алам II ће се вратити тамо догодине.
- 12. 2. - Након смрти краља Адолфа Фредерика, на шведско пријестоље долази Густав III (до 1792), који се у то вријеме налази на дипломатској турнеји у Паризу (4. феб. - 25. 3., гдје је "освојио" и двор и град).
- 15. 2. - Руско-турски рат: Румјанцевљева 1. армија ратује на Дунаву, заузета је тврђава Гиургиу (али губе је у јуну).
- 29. 3. (кал.?) - Бивши патријарх Василије Јовановић-Бркић израдио је у Ливорну за Орлова опис турских области и кршћанских народа.[1][2] Каже да се од муслиманских Албанаца прибојавају чак и сами Турци, [3] о чему је јављао и скопски надбискуп Матија Масарек 1765.[4]
- Нпр. прошле године: врбовање албанских горштака се свети Порти, јер ови пустоше села и градове у Грчкој и Македонији. Преспански Мемет-беј са одредом од 500 Албанаца пљачка и пали у воденском крају, након што се оглушио о позив Порте да оде на руски фронт. Албанац Кјор Ибрахим је са својом бандом напао островску казу.[5]
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- пролеће - Босански валија је од сада стално на руском ратишту, плаћеничка војска се не одазива на султанове позиве.[6]
- април - У Москви почиње велика епидемија куге, власти уводе карантин - само у овом граду ће умрети 52.000 људи.
- 24. 4. - Острва Сакишима, тада део Краљевине Рyукyу погођена су земљотресом и цунамијем - страдало је преко 13.000 људи, заслањивање земљишта изазива дугогодишњу глад.
- 1. 5. - Експедиција де Кергуелен де Трéмареца креће ка Индијском оцеану.
- 7. 5. - Умро је задарски надбискуп Матеј Караман, замјениће га корчулански бискуп Миховил Тома Триали (до 1774).
- мај - Етиопија, период Земене Месафинт: у три битке код Сарбакусе, тројица најмоћнијих аристократа су поразиле царске снаге на челу са рас Микаелом Сехулом.
- 16. 5. - Регулаторски покрет у Северној Каролини: Битка на Аламанцеу је једини оружани окршај, гувернерове трупе су разбиле Регулаторе.
- 23. 5. - Битка код Ланцкороне, недалеко од Кракова, у којој руски генерал Александар Суворов разбија војску пољске устаничке Барске конфедерације под командом француског генерала Цхарлеса Думоуриеза.
- 6. 6. - Снаге мамелучког лидера Али Беy ал-Кабира и шеиха Акре Захир ал-Умара, који су се побунили против султана, поразили су дамаштанског гувернера Утхман Пасха ал-Курјија и заузели варош Дамаска - али мамелучки командант Абу ал-Дхахаб ће променити страну и преузети Египат.
- 17. 6. - Вођа критског устанка Даскалојанис је брутално погубљен након што се предао.
- 21. 6. - Руско-турски рат, Битка код манастира Вокарешт: Руси су одбили Турке који су ишли на Букурешт.
- 26. 6. - Руска 2. армија Василија Долгорукова заузима Перекоп - отворен је пут на Крим, кан је побегао у Цариград.
- Падају: тврђава Арабат, на истоименој превлаци, 29-ог, Керч 2. 7., Јеникале и Гезлев/Јевпаторија 3. 7.,
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 6. 7. - Нови трговински уговор Аустрије и Турске.[7] Аустрија је добила неке територијалне уступке. Одн. тајна конвенција две земље, према којој би Османско царство дало новац и Олтенију у замену за аустријску помоћ у повратку земаља које је узела Русија.
- 10. 7. ? - Долгоруков заузима Кафу/Феодосију након бомбардовања.
- Следе преговори Кримских Татара и Долгорукова, за кана је изабран проруски Сахиб II Герај.
- 12. 7. - Прва Цоокова експедиција се враћа у Енглеску након скоро три године, догодине иде на ново путовање.
- 13. 7. - Руско-турски рат: Руске трупе окупирају Крим.
- 14. 7. - Јоханн Фриедрицх Струенсее је добио овласти да издаје кабинетска наређења која важе и без краљевог потписа - овакво заобилажење краља, за кога Данци не верују да је луд, и веза са краљицом, која се породила пре седам дана, окрећу јавност против њега.
- јул - Експедиција Самуела Хеарнеа, слиједећи ријеку Цоппермине, стиже до обале Арктичког оцеана.
- 17. 8. - Први успон на Бен Невис, највишу планину Британских отока (1345 м).
- 18. 8. - Неуспели руски напад на Ђурђу.
- 2. 9. - Замак Мадаме ду Баррy у Лоувециеннесу: отворен је Павиљон музике, којег је за Мадаме ду Баррy урадио Цлауде Ницолас Ледоуx.
- 8. 9. - Шпањолски фрањевци оснивају мисију Сан Габриел Арцáнгел у Горњој Калифорнији - почетак града Сан Габриел.
- 19. 9. - Основана је Мукачевска гркокатоличка епархија, која је од 1646. била под контролом егерског римокатоличког бискупа (седиште је од 1780. у Ужгороду, била је укинута 1949-89).
- 23. 9. - Ранији гувернер Кубе Антонио Марíа де Буцарели нови је вицекраљ Нове Шпаније (до 1779), где се показује као способан администратор.
- 24. 9. - Битка код Столовича, у дан. Белорусији, још једна је Суворовљева победа над Барском конфедерацијом.
- 26 - 28. 9. (15 - 17. 9. по ј.к.) - Кужни бунт у Москви приликом кога се грађани, морени глађу и другим недаћама, насилно одупиру мјерама карантене уведеним током епидемије бубонске куге. Опустошени су Чудски и Донски манастир, убијен је архиепископ Амвросиј.
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- октобар - Пошто је већина Калмика отишла, руска царица укида Калмички канат.
- 17. 10. - У Милану је изведена опера 15-годишњег Моцарта, Асцанио ин Алба, поводом венчања, два дана раније, аустријског надвојводе Фердинанда Карла и Марије Беатриче, наследнице дома Есте - тако настаје кућа Аустриа-Есте.
- 18. 10. - Експедиција ду Фреснеа креће ка Индијском оцеану.
- 21. 10. - Маркгроф Баден-Бадена Аугуст Георг је умро без наследника, наслеђује га рођак, маркгроф Баден-Дурлацха Карл Фриедрицх - овим је након 236 година опет уједињена Маркгрофовија Баден (електорат 1803-06, велико војводство 1806-1918, република 1918-33/45).
- 23. 10. - На западном Борнеу је основан град Понтианак, главни град истоименог султаната који траје до 1950.
- 30. 10. - 7. 11. - Док су Турци пред Букурештом, Руси Вајсмана и Милорадовића харају на десној обали Дунава: Тулча, Исакча, Бабадаг, Мечин, Гирсово.
- 31. 10. - Руси одбили још један турски напад на Букурешт.
- јесен - Доситеј Обрадовић одлази из Далмације у Беч, преко Трста.
- 3. 11. - Присташе Барске конфедерације у изненадном препаду накратко отимају краља Станислаwа Аугуста Пониатоwског; краљ ће из заробљеништва успјети побјећи неколико дана касније, а тај чин ће против побуњеника окренути друге европске владаре и јавност - догодине долази Прва подјела Пољске.
- 11 - 16. 11. - Руси неуспешно опседају Митилену на Лезбосу.
- 14. 11. - Војводство Парма: први министар Гуиллауме Ду Тиллот је смењен на тражење војвоткиње Марије Амалије.
- 17. 12. - Руско-турски рат: Руска царица Катарина Велика, настојећи одвратити евентуално аустријску интервенцију у корист Турака, објављује да је спремна напустити окупирана подручја турских вазалних кнежевина Влашке и Молдавије уколико Османско Царство пристане исплатити ратну одштету.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- У Загребу су излазиле новине Епхемеридес Заграбиенсес.
- Изашао је Ноуви Зáкон велико и важно дјело на прекомурском језику, који је основа прекмомурскога књижевнога језика, превео је Штеван Кüзмич.
- Дубровчани први пут послали поклисара у Русију, пошто руска ескадра хвата дубровачке бродове, а Орлов пријети да ће бомбардирати град.[8]
- У бечкој штампарији Јосифа Курцбека је одштампано 150 српских књига 1771-92.[9]
- Шћепан Мали саставио суд од дванаест најугледнијих главара Црне Горе.[10]
- Алберто Фортис је први пут у млетачкој Далмацији.
- Адам Тадија Благојевић: спјев "Пјесник-путник" хвали реформе Јосипа II.
- Марија Терезија оснива Бечку бурзу, ради трговања државним обвезницама.
- Посмртно излази Форцеллинијев Тотиус Латинитатис леxицон... у четири тома.
- Рицхард Аркwригхт и партнери су у Цромфорду подигли прву предионицу памука са водним погоном.
- Царл Wилхелм Сцхееле је у Шведској открио кисеоник, али је објавио то тек 1777.
- Лимошки порцелан: у Лимогесу, који је одавно познат по емајлу и фајансу, основана је фабрика порцелана, пошто је у близини пронађен каолин.
- Поред Цхенгдеа је подигнут будистички храм Путуо Зонгцхенг, изграђен по узору на тибетанску палату Потала.
- Тројица браће Нгуyễн из округа Тây Сơн покрећу побуну у Вијетнаму, која ће довести до династије Тây Сơн 1778-1802.
- Велика глад у Чешкој 1770-71. и глад у Саксонији и јужној Немачкој 1771-72. Као излаз се промовише гајење кромпира.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Георгес Цадоудал, ројалистички герилац († 1804)
- 21. 1. - Маxимилиан вон Ауерсперг, хабсбуршки генерал († 1850)
- 16. 3. - Антоине-Јеан Грос, сликар († 1835)
- 7. 4. - Фра Диаволо, напуљски герилац († 1806)
- 13. 4. - Рицхард Тревитхицк, пионир железнице († 1833)
- 19. 4. - Карл Пхилипп зу Сцхwарзенберг, хабсбуршки генералисимо († 1820)
- 14. 5. - Роберт Оwен, индустријалац, утопијски социјалист († 1858)
- 14. 5. - Тхомас Wедгwоод, пионир фотографије († 1805)
- 5. 6. - Ернст Аугуст, британски принц, краљ Хановера († 1851)
- 24. 6. - Éлеутхèре Ирéнéе ду Понт, франко-амерички хемичар и индустријалац († 1834)
- 12. 7. - Петар Добрњац, устанички војвода († 1831)
- 15. 8. - Wалтер Сцотт, шкотски књижевник († 1832)
- 5. 9. - Карл вон Öстерреицх-Тесцхен, аустријски надвојвода и фелдмаршал († 1847)
- 11. 9. - Мунго Парк, шкотски истраживач западне Африке († 1806)
- 23. 9. - Кōкаку, јапански цар († 1840)
- 25. 9. - Јеан-Андоцхе Јунот, француски генерал, гувернер Илирских провинција († 1813)
- 12. 10. - Михаил Милорадович, руски генерал († 1825)
- 6. 11. - Алоис Сенефелдер, аустријски глумац и драматург; проналазач литографије († 1834)
- 6. 11. - Јован Пачић, песник и сликар († 1849)
- 14. 11. - Xавиер Бицхат, отац хистологије († 1802)
- Кирил Пејчиновић, монах, просветитељ († 1845)
- Рафо Мартини, дубровачки сликар († 1846)
- Ласкарина Боубоулина, грчка хероина, можда прва жена адмирал († 1825)
- ц. Ђуша Вулићевић, устанички војвода († 1805)
Умрли
[уреди | уреди извор]- 11. 1. - Јеан-Баптисте де Боyер, филозоф (* 1704)
- 27. 1. - Данило Јакшић, епископ горњокарловачки (* 1715)
- 12. 2. - Адолф Фредерик, краљ Шведске (* 1710)
- 20. 3. - Лоуис-Мицхел ван Лоо, сликар (* 1707)
- 21. 4. - Лука Чилић, писац, кустос Босне Сребрене (* 1707)
- 29. 4. - Францесцо Бартоломео Растрелли, архитекта (* 1700)
- 7. 6. - Матеј Караман, задарски надбискуп (* 1700)
- 17. 6. - Даскалојанис, критски бродовласник и устаник (* 1722/30)
- 30. 7. - Тхомас Граy, пјесник (* 1716)
- 6. 9. - Маттхиас Клостермаyр, "баварски Робин Худ" (* 1736)
- 17. 9. - Тобиас Смоллетт, шкотски писац (* 1721)
- 1. 12. - Антал Грассалковицх, хабсбуршки угарски политичар (* 1694)
- 6. 12. - Гиованни Баттиста Моргагни, отац анатомске патологије (* 1682)
- 16. 12. - Сигисмунд вон Сцхраттенбацх, кнез-надбискуп Салзбурга, послодавац Мозартових (* 1698)
- 26. 12. - Цлауде Адриен Хелвéтиус, филозоф (* 1715)
- 27. 12. - Хенри Питот, инжењер, проналазач (* 1695)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1355
- ↑ Историја с. н. IV-1, 545
- ↑ Књига о Косову. растко.рс
- ↑ Књига о Косову. растко.рс
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1306-7
- ↑ Историја с. н. IV-1, 452
- ↑ Историја с. н. IV-1, 345
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1226
- ↑ Књижевне прилике у време просветитељства. растко.рс
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1274
- Литература
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)