1771

Ово је чланак о години 1771.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1740-е  1750-е  1760-е  – 1770-е –  1780-е  1790-е  1800-е
Године:	1768 1769 1770 – 1771 – 1772 1773 1774

Отмица пољског краља Станислаwа Аугуста Пониатоwског.

1771. по календарима

Грегоријански	1771. (MDCCLXXI)
Аб урбе цондита	2524.
Исламски	1184–1185.
Ирански	1149–1150.
Хебрејски	5531–5532.
Бизантски	7279–7280.
Коптски	1487–1488.
Хинду календари
• Викрам Самват	1826–1827.
• Схака Самват	1693–1694.
• Кали Yуга	4872–4873.
Кинески
• Континуално	4407–4408.
• 60 година	Yин Метал Зец (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11771.
Подробније: Календарска ера

Година 1771 (MDCCLXXI) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у суботу по јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 5. 1. - август - Калмички кан Убаши води торгутске Калмике са леве, источне, обале Волге, неких пет шестина народа, назад у Џунгарију, где их прима ћинговска управа. Бар половина је страдала на путу од напада, глади и жеђи. (→ ру)
• 9. 1. - Јапанска царица Го-Сакурамацхи је абдицирала у корист нећака Хидехита - цар Го-Момозоно (до 1779).

• 10. 2. - Маратске снаге на челу са Махадаји Схиндеом су заузеле Делхи од муслиманског краљевства Рохилкханд. Могулски цар Схах Алам II ће се вратити тамо догодине.
• 12. 2. - Након смрти краља Адолфа Фредерика, на шведско пријестоље долази Густав III (до 1792), који се у то вријеме налази на дипломатској турнеји у Паризу (4. феб. - 25. 3., гдје је "освојио" и двор и град).
• 15. 2. - Руско-турски рат: Румјанцевљева 1. армија ратује на Дунаву, заузета је тврђава Гиургиу (али губе је у јуну).

• 29. 3. (кал.?) - Бивши патријарх Василије Јовановић-Бркић израдио је у Ливорну за Орлова опис турских области и кршћанских народа. Каже да се од муслиманских Албанаца прибојавају чак и сами Турци, о чему је јављао и скопски надбискуп Матија Масарек 1765.
  • Нпр. прошле године: врбовање албанских горштака се свети Порти, јер ови пустоше села и градове у Грчкој и Македонији. Преспански Мемет-беј са одредом од 500 Албанаца пљачка и пали у воденском крају, након што се оглушио о позив Порте да оде на руски фронт. Албанац Кјор Ибрахим је са својом бандом напао островску казу.

Април/Травањ – Јун/Липањ

• пролеће - Босански валија је од сада стално на руском ратишту, плаћеничка војска се не одазива на султанове позиве.
• април - У Москви почиње велика епидемија куге, власти уводе карантин - само у овом граду ће умрети 52.000 људи.
• 24. 4. - Острва Сакишима, тада део Краљевине Рyукyу погођена су земљотресом и цунамијем - страдало је преко 13.000 људи, заслањивање земљишта изазива дугогодишњу глад.

• 1. 5. - Експедиција де Кергуелен де Трéмареца креће ка Индијском оцеану.
• 7. 5. - Умро је задарски надбискуп Матеј Караман, замјениће га корчулански бискуп Миховил Тома Триали (до 1774).
• мај - Етиопија, период Земене Месафинт: у три битке код Сарбакусе, тројица најмоћнијих аристократа су поразиле царске снаге на челу са рас Микаелом Сехулом.
• 16. 5. - Регулаторски покрет у Северној Каролини: Битка на Аламанцеу је једини оружани окршај, гувернерове трупе су разбиле Регулаторе.
• 23. 5. - Битка код Ланцкороне, недалеко од Кракова, у којој руски генерал Александар Суворов разбија војску пољске устаничке Барске конфедерације под командом француског генерала Цхарлеса Думоуриеза.

• 6. 6. - Снаге мамелучког лидера Али Беy ал-Кабира и шеиха Акре Захир ал-Умара, који су се побунили против султана, поразили су дамаштанског гувернера Утхман Пасха ал-Курјија и заузели варош Дамаска - али мамелучки командант Абу ал-Дхахаб ће променити страну и преузети Египат.
• 17. 6. - Вођа критског устанка Даскалојанис је брутално погубљен након што се предао.
• 21. 6. - Руско-турски рат, Битка код манастира Вокарешт: Руси су одбили Турке који су ишли на Букурешт.

Крим: детаљ Заннонијеве карте из 1774.

• 26. 6. - Руска 2. армија Василија Долгорукова заузима Перекоп - отворен је пут на Крим, кан је побегао у Цариград.
  • Падају: тврђава Арабат, на истоименој превлаци, 29-ог, Керч 2. 7., Јеникале и Гезлев/Јевпаторија 3. 7.,

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 6. 7. - Нови трговински уговор Аустрије и Турске. Аустрија је добила неке територијалне уступке. Одн. тајна конвенција две земље, према којој би Османско царство дало новац и Олтенију у замену за аустријску помоћ у повратку земаља које је узела Русија.
• 10. 7. ? - Долгоруков заузима Кафу/Феодосију након бомбардовања.
  • Следе преговори Кримских Татара и Долгорукова, за кана је изабран проруски Сахиб II Герај.
• 12. 7. - Прва Цоокова експедиција се враћа у Енглеску након скоро три године, догодине иде на ново путовање.
• 13. 7. - Руско-турски рат: Руске трупе окупирају Крим.
• 14. 7. - Јоханн Фриедрицх Струенсее је добио овласти да издаје кабинетска наређења која важе и без краљевог потписа - овакво заобилажење краља, за кога Данци не верују да је луд, и веза са краљицом, која се породила пре седам дана, окрећу јавност против њега.
• јул - Експедиција Самуела Хеарнеа, слиједећи ријеку Цоппермине, стиже до обале Арктичког оцеана.

• 17. 8. - Први успон на Бен Невис, највишу планину Британских отока (1345 м).
• 18. 8. - Неуспели руски напад на Ђурђу.

• 2. 9. - Замак Мадаме ду Баррy у Лоувециеннесу: отворен је Павиљон музике, којег је за Мадаме ду Баррy урадио Цлауде Ницолас Ледоуx.
• 8. 9. - Шпањолски фрањевци оснивају мисију Сан Габриел Арцáнгел у Горњој Калифорнији - почетак града Сан Габриел.
• 19. 9. - Основана је Мукачевска гркокатоличка епархија, која је од 1646. била под контролом егерског римокатоличког бискупа (седиште је од 1780. у Ужгороду, била је укинута 1949-89).
• 23. 9. - Ранији гувернер Кубе Антонио Марíа де Буцарели нови је вицекраљ Нове Шпаније (до 1779), где се показује као способан администратор.
• 24. 9. - Битка код Столовича, у дан. Белорусији, још једна је Суворовљева победа над Барском конфедерацијом.
• 26 - 28. 9. (15 - 17. 9. по ј.к.) - Кужни бунт у Москви приликом кога се грађани, морени глађу и другим недаћама, насилно одупиру мјерама карантене уведеним током епидемије бубонске куге. Опустошени су Чудски и Донски манастир, убијен је архиепископ Амвросиј.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• октобар - Пошто је већина Калмика отишла, руска царица укида Калмички канат.

Аустриа-Есте

• 17. 10. - У Милану је изведена опера 15-годишњег Моцарта, Асцанио ин Алба, поводом венчања, два дана раније, аустријског надвојводе Фердинанда Карла и Марије Беатриче, наследнице дома Есте - тако настаје кућа Аустриа-Есте.
• 18. 10. - Експедиција ду Фреснеа креће ка Индијском оцеану.
• 21. 10. - Маркгроф Баден-Бадена Аугуст Георг је умро без наследника, наслеђује га рођак, маркгроф Баден-Дурлацха Карл Фриедрицх - овим је након 236 година опет уједињена Маркгрофовија Баден (електорат 1803-06, велико војводство 1806-1918, република 1918-33/45).
• 23. 10. - На западном Борнеу је основан град Понтианак, главни град истоименог султаната који траје до 1950.
• 30. 10. - 7. 11. - Док су Турци пред Букурештом, Руси Вајсмана и Милорадовића харају на десној обали Дунава: Тулча, Исакча, Бабадаг, Мечин, Гирсово.
• 31. 10. - Руси одбили још један турски напад на Букурешт.
• јесен - Доситеј Обрадовић одлази из Далмације у Беч, преко Трста.

• 3. 11. - Присташе Барске конфедерације у изненадном препаду накратко отимају краља Станислаwа Аугуста Пониатоwског; краљ ће из заробљеништва успјети побјећи неколико дана касније, а тај чин ће против побуњеника окренути друге европске владаре и јавност - догодине долази Прва подјела Пољске.
• 11 - 16. 11. - Руси неуспешно опседају Митилену на Лезбосу.
• 14. 11. - Војводство Парма: први министар Гуиллауме Ду Тиллот је смењен на тражење војвоткиње Марије Амалије.
• 17. 12. - Руско-турски рат: Руска царица Катарина Велика, настојећи одвратити евентуално аустријску интервенцију у корист Турака, објављује да је спремна напустити окупирана подручја турских вазалних кнежевина Влашке и Молдавије уколико Османско Царство пристане исплатити ратну одштету.

Кроз годину

Цромфордски погон

• У Загребу су излазиле новине Епхемеридес Заграбиенсес.
• Изашао је Ноуви Зáкон велико и важно дјело на прекомурском језику, који је основа прекмомурскога књижевнога језика, превео је Штеван Кüзмич.
• Дубровчани први пут послали поклисара у Русију, пошто руска ескадра хвата дубровачке бродове, а Орлов пријети да ће бомбардирати град.
• У бечкој штампарији Јосифа Курцбека је одштампано 150 српских књига 1771-92.
• Шћепан Мали саставио суд од дванаест најугледнијих главара Црне Горе.
• Алберто Фортис је први пут у млетачкој Далмацији.
• Адам Тадија Благојевић: спјев "Пјесник-путник" хвали реформе Јосипа II.
• Марија Терезија оснива Бечку бурзу, ради трговања државним обвезницама.
• Посмртно излази Форцеллинијев Тотиус Латинитатис леxицон... у четири тома.
• Рицхард Аркwригхт и партнери су у Цромфорду подигли прву предионицу памука са водним погоном.
• Царл Wилхелм Сцхееле је у Шведској открио кисеоник, али је објавио то тек 1777.
• Лимошки порцелан: у Лимогесу, који је одавно познат по емајлу и фајансу, основана је фабрика порцелана, пошто је у близини пронађен каолин.
• Поред Цхенгдеа је подигнут будистички храм Путуо Зонгцхенг, изграђен по узору на тибетанску палату Потала.
• Тројица браће Нгуyễн из округа Тây Сơн покрећу побуну у Вијетнаму, која ће довести до династије Тây Сơн 1778-1802.
• Велика глад у Чешкој 1770-71. и глад у Саксонији и јужној Немачкој 1771-72. Као излаз се промовише гајење кромпира.

Рођења

• 1. 1. - Георгес Цадоудал, ројалистички герилац († 1804)
• 21. 1. - Маxимилиан вон Ауерсперг, хабсбуршки генерал († 1850)
• 16. 3. - Антоине-Јеан Грос, сликар († 1835)
• 7. 4. - Фра Диаволо, напуљски герилац († 1806)
• 13. 4. - Рицхард Тревитхицк, пионир железнице († 1833)
• 19. 4. - Карл Пхилипп зу Сцхwарзенберг, хабсбуршки генералисимо († 1820)
• 14. 5. - Роберт Оwен, индустријалац, утопијски социјалист († 1858)
• 14. 5. - Тхомас Wедгwоод, пионир фотографије († 1805)
• 5. 6. - Ернст Аугуст, британски принц, краљ Хановера († 1851)
• 24. 6. - Éлеутхèре Ирéнéе ду Понт, франко-амерички хемичар и индустријалац († 1834)
• 12. 7. - Петар Добрњац, устанички војвода († 1831)
• 15. 8. - Wалтер Сцотт, шкотски књижевник († 1832)
• 5. 9. - Карл вон Öстерреицх-Тесцхен, аустријски надвојвода и фелдмаршал († 1847)
• 11. 9. - Мунго Парк, шкотски истраживач западне Африке († 1806)
• 23. 9. - Кōкаку, јапански цар († 1840)
• 25. 9. - Јеан-Андоцхе Јунот, француски генерал, гувернер Илирских провинција († 1813)
• 12. 10. - Михаил Милорадович, руски генерал († 1825)
• 6. 11. - Алоис Сенефелдер, аустријски глумац и драматург; проналазач литографије († 1834)
• 6. 11. - Јован Пачић, песник и сликар († 1849)
• 14. 11. - Xавиер Бицхат, отац хистологије († 1802)
• Кирил Пејчиновић, монах, просветитељ († 1845)
• Рафо Мартини, дубровачки сликар († 1846)
• Ласкарина Боубоулина, грчка хероина, можда прва жена адмирал († 1825)
• ц. Ђуша Вулићевић, устанички војвода († 1805)

Умрли

• 11. 1. - Јеан-Баптисте де Боyер, филозоф (* 1704)
• 27. 1. - Данило Јакшић, епископ горњокарловачки (* 1715)
• 12. 2. - Адолф Фредерик, краљ Шведске (* 1710)
• 20. 3. - Лоуис-Мицхел ван Лоо, сликар (* 1707)
• 21. 4. - Лука Чилић, писац, кустос Босне Сребрене (* 1707)
• 29. 4. - Францесцо Бартоломео Растрелли, архитекта (* 1700)
• 7. 6. - Матеј Караман, задарски надбискуп (* 1700)
• 17. 6. - Даскалојанис, критски бродовласник и устаник (* 1722/30)
• 30. 7. - Тхомас Граy, пјесник (* 1716)
• 6. 9. - Маттхиас Клостермаyр, "баварски Робин Худ" (* 1736)
• 17. 9. - Тобиас Смоллетт, шкотски писац (* 1721)
• 1. 12. - Антал Грассалковицх, хабсбуршки угарски политичар (* 1694)
• 6. 12. - Гиованни Баттиста Моргагни, отац анатомске патологије (* 1682)
• 16. 12. - Сигисмунд вон Сцхраттенбацх, кнез-надбискуп Салзбурга, послодавац Мозартових (* 1698)
• 26. 12. - Цлауде Адриен Хелвéтиус, филозоф (* 1715)
• 27. 12. - Хенри Питот, инжењер, проналазач (* 1695)

Референце

Литература

• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)

1771 на Wикимедијиној остави