1592

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ово је чланак о години 1592.
Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 15. вијек16. вијек17. вијек
Деценија: 1560-е  1570-е  1580-е  – 1590-е –  1600-е  1610-е  1620-е
Године: 1589 1590 159115921593 1594 1595
Бихаћ (под турском власти 1592-1878.)
1592. по календарима
Грегоријански 1592. (MDXCII)
Аб урбе цондита 2345.
Исламски 1000–1001.
Ирански 970–971.
Хебрејски 5352–5353.
Бизантски 7100–7101.
Коптски 1308–1309.
Хинду календари
Викрам Самват 1647–1648.
Схака Самват 1514–1515.
Кали Yуга 4693–4694.
Кинески
Континуално 4228–4229.
60 година Yанг Вода Змај
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11592.
п  р  у
Подробније: Календарска ера

Година 1592 (MDXCII) била је пријеступна година која почиње у сриједу по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у суботу по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

[уреди | уреди извор]
  • 5. 1. - Сабор на Градцу код Загреба: одредбе о начину мобилизирања земље против очекиваног турског напада ("обћи земаљски устанак")[1].
  • 24. 1. - Банов брат Петар Ердеди постављен за капетана жумберачких ускока[2].
  • 25. 1. - Турски велики везир пријети да ће султан послати флоту у Јадран против сењских ускока који непрекидно четују против Турака; краљ за новог сењског капетана поставља Јурја Ленковића[2].
  • 30. 1. - Ипполито Алдобрандини изабран за папу Клемента VIII. (до 1605).
  • 14. 6.? - Турци ушли у Изачић којег је побуњена посада напустила[5].
  • 19. 6. - Пад Бихаћа: град се споразумно предао послије шест дана опсаде, али обећања убрзо прекршена - убијене двије од пет тисућа кршћанских становника, 800 дјеце послато у Цариград[6].
    • Овим је заокружено турско освајање данашње Босне (до 1878.).
    • Бихаћ постаје сједиште ранијег Острожачког санџака (осн. 1578.).
  • 5. 7. - Млечани (адм. Алморо Тиеполо) разорили Карлобаг[7].
  • 19. 7. - Хасан-паша код Бреста поразио бана Ердедија и штајерске чете (у Цариграду 26. рујна прослављен тријумф), град запаљен следеће ноћи, штајерска посада убијена; Турци затим харају Туропољем и око Сиска[8].
  • 20. 7. - Јапанци заузели Пјонгјанг, главни град Кореје - цар Сеоњо се повлачи на север.
  • 23. 7. - Петар Ердеди се пробио из Керестинца који су Турци били опколили.
  • 23 - 29. 7. - Друга опсада Сиска[9].
  • 9. 8. - Јохн Давис вероватно открио Фалкландска острва.
  • август - Енглези заробили код Азора велики португалски брод Мадре де Деус са богатим товаром из југоисточне Азије.
  • коловоз-рујан? - Краљ Рудолф у Прагу одредио да "турско звоно" звони три пута на дан позивајући на молитву за обрану од Турака, одредио да се у свим његовим земљама сакупља новац и војска, велика појачања стижу у Загреб и околину.
  • рујан, крајем - Хасан-паша у Туропољу спалио 49 села и два трговишта, паника због гласина чак у Љубљани[10].
  • прије 29. 10. - Маркгроф Карл вон Бургау из Тирола именован командантом свих чета у Хрватској и Славонији (стиже 7. 11. у Загреб).
  • ца. 14. 11. - Нови Хасан-пашин упад у Туропоље; око Загреба се окупља велика војска која не може пријећи набујалу Саву.
  • 17. 11. - Сигисмунд III Васа, од раније владар Пољске-Литваније, наслеђује оца на шведском престолу.
  • просинац - Ратне активности око Петриње обустављене због великог снијега[11].
  • 25. 12. - Имџински рат: минговска војска прелази реку Јалу у помоћ Корејцима.

Током/тијеком године

[уреди | уреди извор]
  • Јован Кантул је нови српски патријарх (до 1614).
  • Пећанац Дервиш Агић Сарвановић издејствовао да се из скадарског санџака издвоји црногорски с њим на челу (Улцињ, Бар и области од Бојане са Црном Гором); затим (1592/3) Акан-бали чауш на Цетињу врши попис за харач[12].
  • Одштампана биографија Озане Которске Серафина Рација[13].
  • Од 1566. до 1592. број спахија се смањио за половину[14].
  • Отварање скеле (трговачке луке) у млетачком Сплиту, користе је босански трговци[15].
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1592.
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1592.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Клаић, 372-4
  2. 2,0 2,1 2,2 Клаић, 372
  3. Клаић, 375
  4. 4,0 4,1 Клаић, 377
  5. Клаић, 378
  6. Клаић, 379
  7. Клаић, 380
  8. Клаић, 382
  9. Клаић, 383
  10. Клаић, 384-5
  11. Клаић, 386
  12. Владимир Ћоровић, Ослобођење Црне Горе, растко.рс (приступ. 2.8.2013.)
  13. Мирослав Пантић, Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века, растко.рс
  14. Хисторија, 479
  15. Хисторија, 520 и 635
Литература