1682

**1682. по календарима**
Грегоријански	1682. (MDCLXXXII)
Аб урбе цондита	2435.
Исламски	1092–1094.
Ирански	1060–1061.
Хебрејски	5442–5443.
Бизантски	7190–7191.
Коптски	1398–1399.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1737–1738.
• Схака Самват	1604–1605.
• Кали Yуга	4783–4784.
	Кинески
• Континуално	4318–4319.
• 60 година	Yанг Вода Пас; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11682.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	16. вијек – 17. вијек – 18. вијек
Деценија:	1650-е 1660-е 1670-е – 1680-е – 1690-е 1700-е 1710-е
Године:	1679 1680 1681 – 1682 – 1683 1684 1685

Верзија за штампање више није подржана. Користите уобичајену функцију штампања у прегледачу.

Ово је чланак о години 1682.

Година 1682 (MDCLXXXII) била је редовна година која почиње у четвртак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у недјељу по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

19. 3. - Галиканизам: Декларација свештенства Француске са четири чланка - папина власт ограничена краљевом световном влашћу, генералним концилима те канонима и обичајима појединих цркава (повучено 1693).

Април/Травањ – Јун/Липањ

9. 4. - Два дана након што је стигао на ушће Мисисипија, Ренé-Роберт Цавелиер де Ла Салле проглашава слив те реке француским поседом под именом Лујзијана.
6. 5. - Версајски дворац је ново седиште француског краља (до 1789).
7. 5. (27. 4. по ј.к.) - Руски цар Фјодор III умире без наследника, наследиће га полубраћа, неспособни Иван V (до 1696) и малолетни Петар, касније Велики (до 1725).
15. 5.? - Побуна стрелаца у Москви: Софија Алексејевна и Иван Андрејевич Ховански повели побуну Стрелаца у име Ивана V, Софија ће бити регенткиња до 1689, Петар сведочио убиству неких својих рођака и пријатеља.
15. 6. - Јелена Зринска се удала за Имре Тхöкöлyја, који 24. липња прекида примирје са Хабсбурзима.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

15. 7. - Дебата патријарха Јоакима и староверца Никите Пустосвјата - Никита изгубио, сутрадан погубљен.
19. 7. - Јасу I је нови етиопски цар (до 1706).
24. 7. - Мегдан младога Вицка Бујовића с новским капетаном Османом.^[1] (?)
6. 8. - Састанак султана Мехмеда IV са највишим достојанственицима: прихваћен предлог великог везира Кара Мустафа-паше да се крене у рат са Хабсбурзима (Вашварски мир би истекао 1684), Имре Тхоколy признат за краља уједињене Угарске под османском контролом^[2].
12 - 22. 8. - Везув се активирао.
14. 8. - Здружене куручке, ердељске и османске снаге заузимају Кошице, затим још неколико градова Горње Угарске.
15. 9. - Халејева комета у перихелу (добиће то име када се буде вратила 1759).
16. 9. - Будимски Ибрахим-паша прогласио Имре Тхöкöлyја за краља Угарске.
септембар - Иван Ховански погубљен након што је оптужен за покушај државног удара и јерес.
20. 9. - Хасан-бег Дуракбеговић погинуо код Земуника од задарских ускока^[3]^[4] - долази до затегнутости између Османлија и Млетака^[5].

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

12. 10. - Султан Мехмед IV, праћен 19. 10. великим везиром Кара Мустафа-пашом и главном војском, креће у Једрене^[6].
15. 10. - Изгорио самостан Рама.
27. 10. - Wиллиам Пенн основао Пхиладелпхију. Сматра се да је кућа Рицхарда Wалла зграда са најдужим сталним становањем у САД. Пенн је у ово доба постигао мировни споразум са Таманендом, поглавицом Ленапеа.
19. 11. - Ново примирје између Хабсбурга и Тхоколyја, који задржава поседе до реке Хрон (Гран).

Кроз годину

Сарајевска буна: сељаци из околице и незадовољни грађани^[7] су разорили и опљачкали судницу, убили кадију (који је вршио насиља и злоупотребе) и његовог наиба (замјеника). Учесници буне су жестоко оглобљени, двадесет је послано у прогонство, а 14 погубљено^[8].
Изграђен мост преко Неретве у Коњицу - последњи велики камени мост у Босни.
Напуштени многи српски манастири и запаљене цркве (у вези са сарајевском буном?)^[9].
Млетачка Далмација с Боком има 86.000 становника^[10].
Пљевља изгорјела у пожару.
Из 30 до 40 села битољског кадилука се разбјежала раја, због чега се изванредни намети смањују за једну четвртину^[11].
1682-83 - Патријарх Арсеније III Црнојевић путовао у Јерусалим.
Француски адмирал Абрахам Дуqуесне бомбардовао гусаре у Алжиру.
Нехемиах Греw објавио Анатомy оф Плантс што се сматра темељем фитотомије.
Основана трговачка Бранденбуршко-афричка компанија која се сматра првим акцијским друштвом у Немачкој.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1682.

4. 2. - Јоханн Фриедрицх Бöттгер, алхемичар († 1719)
25. 2. - Гиованни Баттиста Моргагни, зачетник анатомске патологије († 1771)
16. 4. - Јохн Хадлеy, проналазач октанта († 1744)
17. 5. - Бартхоломеw Робертс, пират († 1722)
17. 6. - Карл XII, краљ Шведске († 1718)
10. 7. - Рогер Цотес, математичар († 1716)
9. 8. - Франз Фердинанд Антон Кхевенхüллер, заповједник славонске крајине († 1746)
16. 8. - Лоуис де Франце, син француског престолонаследника († 1712)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1682.

10. 3. - Јацоб Исааксзоон ван Руисдаел, сликар (* ца. 1629)
3. 4. - Бартоломé Естебан Мурилло, сликар (* 1617)
7. 5. - Фјодор III., цар Русије (* 1661)
12. 7. - Јеан Пицард, астроном (* 1620)
19. 7. - Јоханес I Етиопски цар
23. 11. - Цлауде Лорраин, сликар (* ца. 1600)
? - Далај Лама V (* 1617)
прибл. - Евлија Челебија, путописац (* 1611)

Референце

↑ Мирослав Пантић. Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века 1990. - XVII век: Доба барока. растко.рс
↑ Миллар2008, 13
↑ Кронака О. Павла Шилобадовића о четовању у Приморју (1662-86.). велика-виница.блогспот.цом
↑ Владимир Ћоровић, Даље борбе с Турцима, растко.рс
↑ Сеттон, 257-8
↑ Миллар2008, 15
↑ Хисторија н. Ј., 595
↑ Сућеска, Авдо. Сарајево у бунама 17. и 18. стољећа.
↑ Историја с. н., 543
↑ Хисторија н. Ј., 1238
↑ Хисторија н. Ј., 614

Литература

Кеннетх Меyер Сеттон. Венице, Аустриа, анд тхе Туркс ин тхе Севентеентх Центурy. Америцан Пхилосопхицал Социетy; 1991. ИСБН 978-0-87169-192-7.
Симон Миллар. Виенна 1683: Цхристиан Еуропе Репелс тхе Оттоманс^[мртав линк]. Оспреy Публисхинг; 2008. ИСБН 978-1-84603-231-8.
Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5

[1] Мирослав Пантић. Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века 1990. - XVII век: Доба барока. растко.рс

[2] Миллар2008, 13

[3] Кронака О. Павла Шилобадовића о четовању у Приморју (1662-86.). велика-виница.блогспот.цом

[vcdbst-4] Владимир Ћоровић, Даље борбе с Турцима, растко.рс

[5] Сеттон, 257-8

[6] Миллар2008, 15

[7] Хисторија н. Ј., 595

[8] Сућеска, Авдо. Сарајево у бунама 17. и 18. стољећа.

[9] Историја с. н., 543

[10] Хисторија н. Ј., 1238

[11] Хисторија н. Ј., 614

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]