Данска
Данска (дански Данмарк [ˈданмɑɡ]; службено Краљевина Данска, дански Конгеригет Данмарк), најмања нордијска земља, дио Скандинавије, на сјеверу Еуропе, граничи с Њемачком.
Конгеригет Данмарк Краљевина Данска | |
|---|---|
| Гесло: Гудс хјæлп, Фолкетс кæрлигхед, Данмаркс стyрке (дански: Божја помоћ, љубав људи, снага Данске) | |
| Химна: "Дер ер ет yндигт ланд" | |
 | |
| Главни град | Копенхаген |
| Службени језици | дански 1) |
| Леадерс | |
| Утемељење | 980. |
| Површина | |
• Воде (%) | 1,6 |
| Становништво | |
• Попис из 2004 | 5.627.235 [1] (104.) |
• Густоћа | 124 /км2 |
| Валута | данска круна |
| Временска зона | +1 |
| Позивни број | 45 |
| ИСО 3166 код | [[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]] |
| Веб-домена | .дк |
1) Уз дански користе се гренландски на Гренланду и фарски на Фарским отоцима. Њемачки је заштићен мањински језик у јужној Данској. | |
Повијест
уредиПрије него што су је настанили Скандинавци, Данска је била дом Келтима - што је потврђено открићима ритуалних мочварних убојстава и погреба. Најстарије данско писмо потјече из 7. стољећа, када је настао и нови рунски алфабет. Најстарији град у Данској је Рибе из 810. године. Све до 11. стољећа Данци су били познати као Викинзи, заједно с Норвежанима и Швеђанима, који су колонизирали, нападали и трговали у свим дијеловима Еуропе. Многи археолози и повијесничари вјерују да су Викинзи открили Америку на својим путовањима од Скандинавије, преко Исланда, затим до Гренланда и на крају до Америке.
У различитим добима краљ Данске је владао дијеловима Енглеске и Ирске, Норвешком, Шведском, Финском, Исландом, Француском, нарочито Нормандијом и дијеловима Дјевичанских отока, Транкебаром у Индији, дијеловима обала Балтичког мора и данашњом сјеверном Њемачком. Сцаниа, Блекинге и Халланд су били дијелови Данске већим дијелом њене ране повијести, али су потпали под шведску власт 1658. године. Савез с Норвешком раскинут је 1814. године, када је Норвешка ушла у нови савез са Шведском (до 1905.).
Дански либерални и национални покрет постао је значајан 1830-их година и послије еуропских револуција 1848. године Данска постаје уставна монархија 5. липња 1849.
Послије другог Шлезвишког рата (дански: Слесвиг) 1864. године, Данска је била присиљена уступити покрајину Сцхлесwиг-Холстеин Пруској, што је био посљедњи пораз који је оставио дубоке трагове у данском националном идентитету. Послије овога Данска је усвојила политику неутралности, због чега остаје неопредијељена у Првом свјетском рату. Због пораза Њемачке, тијеком склапања споразума у Версаиллесу, Данској је понуђено враћање покрајине Сцхлесwиг-Холстеин. Бојећи се Њемачке одмазде она је одбила прихватити враћање Холстеина и инзистирала је на плебисциту о повратку Сцхлесwига. Године 1920., као резултат плебисцита, сјеверни Сцхлесwиг враћен је Данској. Успркос неутралности Данска је нападнута од стране Њемачке (Операција Wесерüбунг), 9. травња 1940. године. Иако у почетку са самосталном влашћу (која је завршила 1943. због растућег отпора), Данска је остала окупирана тијеком цијелог Другог свјетског рата. Послије рата Данска је постала један од оснивача НАТО-а, и 1973. године, придружила се ЕЕЗ-у (касније ЕУ).
Политика
уреди1849. године Данска је постала уставна монархија усвојивши нови устав. Монарх је формално на челу државе, што је углавном церемонијална улога, пошто је извршна власт у рукама кабинета министара, с премијером као првим међу једнакима (примус интер парес). Законодавну власт чине и влада и Дански парламент, познат као Фолкетинг, који се састоји од (не више од) 179 чланова. Данско судство је функционално и административно независно од извршне и законодавне власти.
Парламентарни избори морају се одржавати најмање сваке четири године; али премијер може затражити привремене изборе, ако тако одлучи. Уколико парламент изгласа неповјерење премијеру, влада се распада.
Окрузи
уредиДанска је подијељена на 13 округа (амтер, једнина: амт) и на 270 опћину (коммунер, једнина: коммуне). 1. сијечња 2007. у Данској ће бити проведена реформа административне подјеле земље, у којој ће данашње округе замијенити пет нових регија, а број опћина смањит ће се на 98.
- Аархус
- Фредериксборг
- Фyн
- Копенхаген (Кøбенхавн)
- Сјеверни Јутланд (Нордјyлланд)
- Рибе
- Рингкјøбинг
- Роскилде
- Јужни Јутланд (Сøндерјyлланд)
- Сторстрøм
- Вејле
- Виборг
- Западни Зеланд (Вестсјæлланд)
Три опћине које имају овласти округа су:
- Борнхолм
- Копенхаген (Кøбенхавн)
- Фредериксберг
Гренланд и Овчји отоци такођер припадају Данском Краљевству, али имају статус аутономних регија, те сваку од ових регија представљају по два заступника у данском парламенту.
Географија
уреди
Данска се састоји од полуотока Јутланда (Јyлланд) и 405 отока. Од тих отока 79 су настањена, а највећи су Зеланд (Сјæлланд) и Фyн. Оток Борнхолм налази се источно у Балтичком мору. Многи већи отоци спојени су мостовима; Мост Øресунд спаја Зеланд са Шведском. Мост Сторебæлтсброен спаја Фyн са Зеландом. Такођер је добра повезаност отока трајектима. Данска је већином равничарска земља с највећим врхом Мøллехøј (170,86 м).
Привреда
уредиДанска има модерну тржишну привреду. Животни је стандард врло висок, данска круна је стабилна и везана уз еуро (1 € = 7,42 ДКК). Привреда овиси о вањској трговини и извозу (највише се извози: свињетина, риба и житарице). Данци су одбили еуро на референдуму 2000. године. Привреда је врло синдикализирано; више од 75% радне снаге су чланови синдиката. Правила о раду и плаћи већином се договарају између синдиката и послодаваца, без уплитања државе.
Становништво
уредиВећина становништва је скандинавског поријекла. Мањи дио су Инуити са Гренланда, домороци са Овчјих отока (Феројци) и имигранти који чине око 6,2% становништва. Највеће скупине имиграната су: Азијати (1,5%), Турци (0,9%), емигранти из земаља бивше Југославије (0,8%) и Африканци (0,7%).
Дански је доминантан језик у цијелој земљи, с изнимком мале групе њемачких говорника близу границе с Њемачком.
84,3% становника припадају Данској Народној Цркви (Ден Данске Фолкекирке) која је један од облика лутеранске цркве. Остатак становништва већином прибада неким другим кршћанским црквама, док је 2% становништва исламске вјероисповијести. У задње вријеме у Данској је доживјела процваст стара нордијска религија Асатру коју је данска влада одобрила као вјерски покрет.
Веће опћине: Попис опћина у Данској
Култура
уреди
Вјеројатно најпознатији Данац је писац бајки Ханс Цхристиан Андерсен. Други врло познати Данци су: филозоф Сøрен Киеркегаард, физичар Ниелс Бохр, списатељица Карен Блиxен, астроном Тyцхо Брахе и филмски редатељ Ларс вон Триер.
